PIŠE: Elmir Đoković, dipl.inž. elektrotehnike


Isti­na se vje­ro­vat­no ni­ka­da ne­će sa­zna­ti. Svo­jim asi­sten­ti­ma Te­sla se ni­je po­vje­ra­vao, a sve dru­go što je osta­lo ne­za­bi­lje­že­no u dnev­ni­ku, osta­lo je sa­ču­va­no u nje­go­vom ne­po­gre­ši­vom pam­će­nju.
Na mje­stu gdje je Te­sla 1899. oba­vio je­dan od svo­jih naj­zna­čaj­ni­jih eks­pe­ri­me­na­ta, u Ko­lo­ra­do Spring­su oko 100 ki­lo­me­ta­ra ju­žno od Den­ve­ra, da­nas je sje­di­šte ne­ko­li­ko kom­pa­ni­ja ko­je se ba­ve op­tič­kim in­že­nje­rin­gom i na­rav­no, NO­RAD, ame­rič­ka ko­man­da pro­tiv­va­zdu­šne od­bra­ne, ko­ja je smje­šte­na u utro­bi pla­ni­ne Če­jen.
Ono što se do­ga­đa­lo u Te­sli­noj la­bo­ra­to­ri­ji u Ko­lo­ra­do Spring­su i da­nas za­ni­ma na­uč­ni­ke ši­rom svi­je­ta.
Lju­di ko­ji su ima­li pri­li­ke da po­sma­tra­ju šta se do­ga­đa na vr­hu dr­ve­ne gra­đe­vi­ne od 60 me­ta­ra sa vi­so­kom ba­kar­nom an­te­nom, pri­ča­li su ka­ko su na sve stra­ne ska­ka­le var­ni­ce, čak i do nji­ho­vih no­gu i pro­la­zi­le kroz nji­ho­ve ci­pe­le! Jed­nom dje­ča­ku se do­go­di­lo da var­ni­ca is­ko­či iz hi­dran­ta na uli­ci u gra­du i na­pra­vi luk od de­set cen­ti­me­ta­ra do za­vrt­nja ko­ji je dr­žao u ru­ci. Po­ne­kad je sva tra­va oko la­bo­ra­to­ri­je bi­la oku­pa­na me­tal­no­pla­vom svje­tlo­šću. Ni­ko, me­đu­tim, ni­je znao da je čo­vjek u la­bo­ra­to­ri­ji tek sa­mo po­de­ša­vao apa­ra­te, da bi se pri­pre­mio za naj­spek­ta­ku­lar­ni­ji i je­dan od naj­ve­ćih eks­pe­ri­me­na­ta svih vre­me­na – pi­še Alek­san­dar Mi­lin­ko­vić u knji­zi „Te­sli­no taj­no oruž­je”.
– Kao spo­re­dan efe­kat eks­pe­ri­men­ta, po­sta­vljen je do sa­da ne­pre­va­zi­đen re­kord: naj­ve­ća mu­nja ko­ju je čo­vjek stvo­rio, du­ži­ne oko 40 me­ta­ra.
Te­sli­na že­lja bi­la je da pro­iz­ve­de elek­trič­ni im­puls ve­li­ke sna­ge i da ga usjme­ri ka Ze­mlji, jer je tle od­li­čan pro­vod­nik. Oče­ki­vao je da bi stru­ja usmje­re­na ka tlu mo­gla da pu­tu­je bez pre­ki­da, kao ra­dio-ta­la­si, i to br­zi­nom svje­tlo­sti. Ka­da bi ta­las sti­gao do su­prot­nog di­je­la pla­ne­te, vra­tio bi se na­zad, kao što se vo­de­ni ta­las od­bi­ja ka iz­vo­ru ka­da na­i­đe na pre­pre­ku.
Slič­no je uči­nje­no 1950. go­di­ne, se­dam go­di­na po­sli­je Te­sli­ne smr­ti, ka­da su pr­vi ra­dar­ski ta­la­si upu­će­ni ka Mje­se­cu i za­tim pri­mlje­ni u po­vrat­ku. Se­dam­de­se­tih go­di­na na ovaj na­čin je na­pra­vlje­na pr­va ma­pa Ve­ne­re. Ova ne­be­ska ti­je­la su mi­li­o­ni­ma ki­lo­me­ta­ra da­le­ko od nas. Otu­da je sla­nje elek­tro­mag­net­skog ta­la­sa kroz Ze­mlju, sve­ga oko 5.000 ki­lo­me­ta­ra u preč­ni­ku, pra­va igra.
Na­rav­no, Te­sla ni­je pro­vje­ra­vao sva­ku svo­ju mi­sao. Ipak, ni­je odo­lio da 3. ju­la 1899, kao pra­vi mo­der­ni ha­ker, „od­vr­ne” tran­sfor­ma­tor do kra­ja i vi­di šta će se do­go­di­ti. O to­me je pi­sao u svom dnev­ni­ku.
Taj dan ni­kad ne­ću za­bo­ra­vi­ti – pi­sao je Te­sla ka­sni­je. Tran­sfor­ma­tor je bio do­bro uze­mljen, an­te­na po­sta­vlje­na i po­u­zda­nim ka­blo­vi­ma obez­bi­je­đe­na di­rekt­na ve­za sa elek­tra­nom. Te­sla je iza­šao na­po­lje da bi pra­tio pro­mje­ne, na ci­pe­la­ma je imao osam cen­ti­men­ta­ra de­be­le gu­me­ne izo­la­to­re, a za­tim dao znak svom po­moć­ni­ku Kol­ma­nu Si­tu da uklju­či tran­sfor­ma­tor.
Svi vra­će­ni ta­la­si su je­dan za dru­gim do­di­ri­va­li an­te­nu, a za­tim se od­bi­ja­li od nje pra­ve­ći mu­nju. Pr­ve mu­nje su bi­le du­ge oko me­tar, a ka­sni­je pet, pa i 15 me­ta­ra. Ka­da su do­sti­gli 25 me­ta­ra po­če­la je i gr­mlja­vi­na. Po­sli­je 30 i 35 me­ta­ra, gr­mlja­vi­na se ču­la i u obli­žnjem gra­du ko­ji je uda­ljen čak 40 ki­lo­me­ta­ra. Ka­da je na­sta­la ti­ši­na, Te­sla je lju­ti­to po­zvao elek­tra­nu da pi­ta za­što su ga pre­ki­nu­li usred eks­pe­ri­me­na­ta, ali je do­bio od­go­vor da je upra­vo nje­gov eks­pe­ri­ment kriv što u gra­du ne go­ri ni­jed­na si­ja­li­ca.
Zbog to­ga su ga, čim je ova pri­ča sti­gla do Pen­ta­go­na i Ci­ja, pro­gla­si­li naj­ve­ćim ha­ke­rom u isto­ri­ji.
Ova pri­ča sa­mo je dje­lić isti­ne o Te­sli, mi­to­vi su mno­go ve­ći.
Iz svih na­ga­đa­nja o Te­sli­nim ostva­re­nim i neo­stva­re­nim pro­jek­ti­ma, na­sta­la je i te­o­ri­ja o to­me da je on mo­žda ubi­jen, jer ni­je bio ko­o­pe­ra­ti­van sa na­sto­ja­nji­ma ve­li­kih si­la da nje­go­ve pro­na­la­ske ko­ri­ste u rat­noj ma­ši­ne­ri­ji. Kao naj­pre­či po­vod za go­to­vo ne­vje­ro­vat­nu tvrd­nju, na­vo­di se nje­go­vo od­u­sta­ja­nje od pro­jek­ta „Du­ga”.
(Na­sta­vi­će se)