PRI­RE­DIO: MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ


Po­red spa­hij­skih te­re­ta se­lja­ke je te­ško op­te­re­ći­va­la kon­tri­bu­ci­ja i žu­pa­nij­ski po­rez, ko­ji su, ka­ko je za­bi­lje­žio S. Ga­vri­lo­vić za Srem­sku žu­pa­ni­ju, od 1790. do 1848. po­ve­ća­ni za 91,6%. Dru­štve­ni od­no­si na se­lu uoči re­vo­lu­ci­je bi­li su sve za­o­štre­ni­ji. Obe­ze­mlje­ni, su­ro­vo eks­plo­a­ti­sa­ni, obes­pra­vlje­ni i ugnje­te­ni, ne­za­do­volj­ni se­lja­ci su u vri­je­me re­vo­lu­ci­je pred­sta­vlja­li naj­broj­ni­ju re­vo­lu­ci­o­nar­nu ma­su, ko­ja je is­ti­ca­la naj­ra­di­kal­ni­je za­htje­ve za rje­še­nje svog dru­štve­nog i eko­nom­skog po­lo­ža­ja.Se­lja­ci su zah­ti­je­va­li da se što ra­di­kal­ni­jim na­či­nom ri­je­ši pi­ta­nje agrar­nih od­no­sa. Tra­ži­li su da im se do­di­je­li ze­mlja nji­ho­vih fe­u­a­dal­nih go­spo­da­ra. Bez ob­zi­ra na na­ci­o­nal­nu pri­pad­nost, se­lja­ci iz či­ta­ve Ugar­ske zah­ti­je­va­li su uki­da­nje kmet­stva i fe­u­dal­nih oba­ve­za.
Ko­li­ko su se­lja­ci iz slo­bod­nih kra­ljev­skih di­stri­ka­ta i žu­pa­ni­ja ima­li raz­lo­ga da bu­du ne­za­do­volj­ni i da tra­že ra­di­kal­ne dru­štve­ne pro­mje­ne, to­li­ko su ima­li raz­lo­ga za ne­za­do­volj­stvo i gra­ni­ča­ri iz obla­sti Voj­ne gra­ni­ce. Voj­no­gra­nič­ni si­stem je u sva­kom po­gle­du pre­ži­vio i ni­je od­go­va­rao po­sto­je­ćim dru­štve­nim od­no­si­ma. Sta­nov­ni­ke Gra­ni­ce po­seb­no te­ško po­ga­đa­li su dra­kon­ski stro­gi voj­ni za­ko­ni. Ni­šta lak­še gra­ni­ča­ri ni­je­su pod­no­si­li te­ret oba­ve­ze da u svim če­sto vo­đe­nim ra­to­vi­ma Austri­je gi­nu na mno­gim ra­ti­šti­ma ši­rom Evro­pe. Uz to, Voj­nu gra­ni­cu za­hva­tio je pro­ces rob­no­nov­ča­ne pri­vre­de. No­si­o­ci no­vih ka­pi­ta­li­stič­kih od­no­sa u Gra­ni­ci bi­li su, po­red gra­đan­skih ele­me­na­ta, gra­ni­čar­ski ofi­ci­ri. Osim voj­nič­ke ste­ge, oba­ve­znog dan­ka u kr­vi, gra­ni­ča­re je pri­ti­ska­la i su­ro­va eks­plo­a­ta­ci­ja, po­seb­no ona pu­tem oba­ve­znog ku­lu­ka. Zbog sve­ga to­ga gra­ni­ča­ri su s ra­do­šću do­če­ka­li vi­jest o re­vo­lu­ci­ji, pa su pr­vi me­đu Sr­bi­ma pred­u­ze­li od­luč­ne re­vo­lu­ci­o­nar­ne ko­ra­ke da se oslo­bo­de sta­re, a da us­po­sta­ve no­vu re­vo­lu­ci­o­nar­nu vlast.
Vo­de­ću ulo­gu kod Sr­ba u re­vo­lu­ci­ji 1848/49. ima­lo je srp­sko gra­đan­stvo. Či­ta­vom po­kre­tu ono je da­va­lo smjer, a se­lja­ci su mu slu­ži­li kao ma­sov­na ba­za. Srp­ska in­te­li­gen­ci­ja i tr­gov­ci či­ni­li su naj­zna­čaj­ni­ji dio srp­skog gra­đan­stva. Srp­ski tr­gov­ci či­ni­li su bo­ga­ti­ji dio srp­skog dru­štva i ima­li su do­sta zna­čaj­nu ulo­gu u eko­no­mi­ji Ugar­ske. Po­sli­je Ve­li­ke se­o­be Sr­ba 1690. Sr­bi su do­šli u jed­nu sre­di­nu u ko­joj je tr­go­vi­na bi­la sla­ba i ne­raz­vi­je­na. Ple­mi­ći Ugar­ske ni­je­su htje­li njo­me da se ba­ve jer je ona, po nji­ho­vom shva­ta­nju, pred­sta­vlja­la po­sao ni­žeg re­da, ko­ji njih ni­je do­sto­jan. Ma­đar­ski kme­to­vi, jo­ba­đi, ni­je­su ima­li pra­va i mo­guć­no­sti da se ba­ve tr­go­vi­nom. Ta­kav od­nos pre­ma tr­go­vi­ni i ta­kvo sta­nje u toj pri­vred­noj dje­lat­no­sti do­bro su do­šli Sr­bi­ma, Cin­ca­ri­ma i Gr­ci­ma, ko­ji su tr­gu­ju­ći ste­kli li­je­pe ka­pi­ta­le. Va­lja zna­ti da je, po­red re­če­nog, na uspje­šan raz­voj tr­go­vi­ne Sr­ba u Ugar­skoj znat­no uti­cao i ge­o­graf­ski po­lo­žaj na ko­jem su se oni na­la­zi­li u Ju­žnoj Ugar­skoj, na sre­di­ni iz­me­đu Tur­ske i Sr­bi­je, s jed­ne, a Austri­je i Ugar­ske, s dru­ge stra­ne. Pri on­da­šnjem sta­nju teh­nič­kog raz­vit­ka, ka­da ni­je bi­lo že­lje­zni­ca i mo­tor­nih vo­zi­la, ve­li­ke ri­je­ke po­red ko­jih su bi­li na­se­lje­ni Sr­bi po­volj­no su uti­ca­le na raz­voj obim­ne tr­go­vi­ne vo­de­nim pu­te­vi­ma. Osim po­sred­ne – tran­zit­ne tr­go­vi­ne, od ve­li­kog zna­ča­ja za njen raz­vi­tak bi­li su do­ma­ći ži­tar­ski pro­iz­vo­di, ko­ji su Du­na­vom tran­spor­to­va­ni na sje­ver pre­ma Bu­dim­pe­šti i Be­ču, i na ju­go­i­stok ka Cr­nom mo­ru, a Sa­vom i Ku­pom, na za­pad, pre­ma Ja­dran­skom mo­ru. Po­red tr­go­vi­ne ži­tom, ni­je bi­la za­ne­mar­lji­va ni tr­go­vi­na ugo­je­nim svi­nja­ma, vo­lo­vi­ma i go­ve­di­ma.
Srp­sko gra­đan­stvo u cje­li­ni, a po­seb­no tr­gov­ci, ko­ji su u dru­štve­nom, kul­tur­nom, vjer­skom i po­li­tič­kom ži­vo­tu bi­li ve­o­ma ak­tiv­ni, na sva­kom ko­ra­ku osje­ća­li su se spu­ta­ni od­no­si­ma ko­ji su vla­da­li u fe­u­dal­nom dru­štvu. Fe­u­dal­ni okvi­ri za srp­sko gra­đan­stvo po­sta­li su ti­je­sni i njih je tre­ba­lo, mi­lom ili si­lom, ši­ri­ti. Za tim ši­re­njem po­seb­ne po­tre­be ima­li su tr­gov­ci, ko­ji su u svom po­slu na­i­la­zi­li na mno­ge smet­nje i pre­pre­ke. Tr­go­vač­ki i za­na­tlij­ski ce­ho­vi, ko­ji kod Sr­ba i ina­če ni­je­su bi­li na­ro­či­to raz­vi­je­ni i bo­ga­ti, po­sta­li su pre­u­ski i smet­nja za da­lji raz­vi­tak. Opo­re­zi­va­nja tr­go­vi­ne i za­nat­stva bi­la su broj­na i obim­na. Iz­me­đu osta­lih, pla­ća­ne su sle­de­će da­žbi­ne: mli­na­ri­na, tro­ša­ri­na, mo­sta­ri­na, mal­ta­ri­na, re­ga­li­ja mi­no­ra, re­ga­li­ja ma­jo­ra i mno­ge dru­ge.
Isto kao što su u svo­jim po­slo­vi­ma fe­u­dal­nim ste­ga­ma bi­li spu­ta­ni tr­gov­ci i za­na­tli­je, ta­ko je na sva­kom ko­ra­ku na­i­la­zi­la na pre­pre­ke i srp­ska in­te­li­gen­ci­ja. Sva bo­lja i uno­sni­ja či­nov­nič­ka zva­nja za­u­zi­ma­li su Njem­ci i Ma­đa­ri, ri­mo­ka­to­li­ci i pro­te­stan­ti. Sr­bi­ma su bi­le do­stup­ne sa­mo slu­žbe ni­žeg re­da. O dr­žav­nim slu­žba­ma mo­gli su sa­mo da sa­nja­ju, jer su im one bi­le ne­do­sti­žne. Ško­lo­va­ni Sr­bin mo­gao je da po­sta­ne sa­mo sve­šte­nik ili ka­lu­đer, voj­nik, tj. ofi­cir i advo­kat. Zbog to­ga su i srp­ska in­te­li­gen­ci­ja, kao i tr­go­vač­ka i za­na­tlij­ska bur­žo­a­zi­ja, bi­le sprem­ne da ki­da­ju fe­u­dal­ne okvi­re, da tra­že iz­laz iz kri­ze u ko­ju je za­pa­lo či­ta­vo fe­u­dal­no dru­štvo.
(NA­STA­VI­ĆE SE)