Pri­re­di­la:
M. MI­LO­SA­VLjE­VIĆ

Bog je svo­jim neo­bja­šnji­vim pu­tem ot­krio car­skoj po­ro­di­ci i nje­nim vjernim slu­ga­ma da je to po­sled­nje bo­go­slu­že­nje u nji­ho­vom ži­vo­tu i da im ni­je su­đe­no da po­sle smr­ti do­bi­ju hri­šćan­sko ope­lo. Za­to su se ta­ko ob­ra­do­va­li za­čuv­ši utješne riječi po­greb­nih pjesama ko­je sva­kom hri­šća­ni­nu uli­va­ju ra­dost i na­du i po­sle ko­jih smrt ne iz­gle­da kao pad u bez­dan oča­ja­nja i uža­sa, već kao po­vra­tak u ne­be­sku otadž­bi­nu, u ti­hu lu­ku Hri­sto­ve lju­ba­vi: „Sa sve­ti­ma upo­koj, Hri­ste, du­še slu­gu Tvo­jih, gdje ne­ma bo­la, ni ža­lo­sti, ni uz­di­sa­nja, no gdje je ži­vot bes­ko­nač­ni.”
Use­ko­va­nje gla­va car­skih mu­če­ni­ka i iz­ru­gi­va­nje nad nji­ho­vim tijelima
Na­šav­ši se na dva­de­set vr­sta od Je­ka­te­rin­bur­ga, na lo­ka­ci­ji Če­ti­ri bra­ta po­red Otvo­re­nog ok­na, is­tra­ži­telj So­ko­lov je, osla­nja­ju­ći se na ma­te­ri­jal­ne do­ka­ze do ko­jih su do­šli on i nje­go­vi pret­hod­ni­ci, usta­no­vio da su na tom mje­stu uni­šte­na ti­je­la car­ske po­ro­di­ce i nje­nih lju­di (SLI­KA 186). Po mi­šlje­nju So­ko­lo­va to je po­stig­nu­to ko­ma­da­njem ti­je­la ubi­je­nih, sta­vlja­njem dje­lo­va me­đu brv­na, nji­ho­vim po­li­va­njem ben­zi­nom i spa­lji­va­njem na lo­ma­či, na­kon če­ga su osta­ci ko­sti­ju uni­šte­ni sum­por­nom ki­se­li­nom. Kao do­ka­zi za to su po­slu­ži­li ot­kri­ve­ni tra­go­vi ve­li­kih lo­ma­ča s tra­go­vi­ma dje­lo­va­nja ki­se­li­ne, frag­men­ti osta­ta­ka ko­sti­ju krup­nog si­sa­ra, mo­žda čo­vje­ka, ma­sna ma­sa u tlu na mje­stu lo­ma­ča, od­sje­če­ni ljud­ski prst, ve­li­ka ko­li­či­na ra­znih dje­lo­va mu­ške i žen­ske odje­će ko­ja je pri­pa­da­la car­skoj po­ro­di­ci, dio nje­nih iko­na, dra­go­cje­no­sti i lič­nih stva­ri ko­je su bi­le iz­lo­že­ne dje­lo­va­nju va­tre.
To zna­či da se na­čin uni­šte­nja ti­je­la car­ske po­ro­di­ce u ve­li­koj mje­ri po­kla­pa s ri­tu­al­nim sa­ta­ni­stič­kim ubi­stvom. U nje­go­voj osno­vi le­ži is­kva­re­ni sta­ro­je­vrej­ski ob­red žr­tve pa­lje­ni­ce: „I ci­je­lo te­le ne­ka iz­ne­se na­po­lje iz oko­la na či­sto mje­sto, gdje se pro­si­pa pe­peo, i ne­ka ga spa­li og­njem na dr­vi­ma; na mje­stu gdje se pro­si­pa pe­peo ne­ka se spa­li.” (Knji­ga le­vit­ska 4,12).
U po­stu­pa­nju s te­li­ma ja­sno se vi­di sa­ta­ni­stič­ki ri­tu­al, či­ji sled­be­ni­ci tvr­de: „Osta­ci se od­vo­ze ušu­mu, po­li­va­ju ben­zi­nom i spa­lju­ju, a za­tim se za­ko­pa­va­ju. Do­ku­met­ni ubi­je­nog se ta­ko­đe spa­lju­ju, a no­vac ide u za­jed­nič­ku ka­su.”
Osim vi­dlji­vih tra­go­va ri­tu­a­la cr­ne ma­gi­je po­sto­ji još jed­na ve­o­ma ta­jan­stve­na okol­nost: So­ko­lov ni­je ot­krio ni­je­dan ljud­ski zub, iako je po­zna­to da oni naj­bo­lje pod­no­se pla­men. Ge­ne­ral Di­te­rihs ko­ji je ru­ko­vo­dio uvi­đa­jem, me­đu pr­vi­ma je po­kre­nuo pi­ta­nje od­su­stva zu­ba: „Vje­šta­če­nje je usta­no­vi­lo da su dje­li­ći dra­go­cje­no­sti na­đe­ni oko ok­na i u ok­nu na se­bi ima­li tra­go­ve ski­da­nja s te­la ne­kim oru­đem za se­če­nje. Mo­že se pret­po­sta­vi­ti da su Isak Go­lo­ščo­kin i Jan­kel Ju­rov­ski ti­je­la ise­kli na ko­ma­de da bi ih sa­kri­li. (...) na pa­di­ni ja­me ot­kri­ve­na je vrp­ca s ra­ni­je na­đe­ne tor­bi­ce s po­lo­mlje­nom iko­nom, na ko­joj je ta iko­na no­še­na oko vra­ta. Vrp­ca je bi­la pre­re­za­na ili pre­ki­nu­ta, što se mo­glo de­si­ti pri po­ku­ša­ju da ti­je­lo bu­de li­še­no svih spo­lja­šnjih zna­ko­va ras­po­zna­va­nja pri­li­kom za­ko­pa­va­nja u ze­mlju, ili pri­li­kom odva­ja­nja gla­ve od ti­je­la ra­di ču­va­nja gla­ve u al­ko­ho­lu. (...) Li­sto­vi me­di­cin­skog pri­ruč­ni­ka na­đe­ni na ’lje­kar­skoj po­lja­ni­ci’, a ko­jim se mo­gao ko­ri­sti­ti sa­mo lje­kar, uka­zu­ju da je za ope­ra­ci­ju skri­va­nja ti­je­la bio po­tre­ban dok­tor. Nje­go­va po­moć je mo­gla bi­ti po­treb­na ili pri ra­du s ki­se­li­nom, ili pri ne­kim po­seb­nim hi­rur­škim po­stup­ci­ma s ti­je­li­ma. Prst ko­ji je na­đen u ok­nu, bez sva­ke sum­nje je od­sje­čen hi­rur­ški či­sto, pre­ko dru­gog zglo­ba. (...) Na­rav­no, to di­vljač­ko ka­sa­plje­nje ti­je­la ra­di lak­šeg spa­lji­va­nja ni­je zah­ti­je­va­lo pri­su­stvo lje­ka­ra. Me­đu­tim, ako su pret­hod­no za­i­sta od­sje­kli gla­ve ne­sreć­nim žr­tva­ma, ako je u tri­ma ta­jan­stve­nim gvo­zde­nim bu­ri­ći­ma ko­ji su po­sle od­ve­ze­ni na­zad u grad, bio al­ko­hol za po­ta­pa­nje od­sje­če­nih gla­va, on­da je za tu ope­ra­ci­ju bio po­tre­ban upra­vo lje­kar. (...)
(Na­sta­vi­će se)