Pri­re­dio: Ve­se­lin La­za­re­vić


Felj­ton „Či­ta­o­ni­ca u Pod­go­ri­ci“ ra­đen je po za­o­stav­šti­ni ru­ko­pi­sa na­šeg emi­nent­nog stva­ra­o­ca, pu­bli­ci­ste, isto­ri­ča­ra i isto­rij­skog pi­sca, dr Ra­do­mi­ra Bu­la­to­vi­ća“, ro­đe­nog u D. Li­po­vu, Ko­la­šin, 15 3. 1935. go­di­ne. Za­vr­šio je osnov­nu ško­lu u rod­nom mje­stu, kla­sič­nu gim­na­zi­ju u Sa­ra­je­vu, 1954. go­di­ne. Na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu, ta­ko­đe u Sa­ra­je­vu, di­plo­mi­rao je na gru­pi isto­ri­je, 1958. go­di­ne. Na Fa­kul­te­tu po­li­tič­kih na­u­ka, za­vr­šio je tre­ći ste­pen stu­di­ja so­ci­o­lo­gi­je, 1974. go­di­ne. Na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du dok­to­ri­rao je iz­u­ča­va­ju­ći rat­nu pri­vre­du. Autor je de­se­tak iz­van­red­nih knji­ga, ob­ja­vlje­nih sa srp­skom i stra­nim je­zi­ci­ma...
No­si­lac je vi­še dru­štve­nih pri­zna­nja i od­li­ko­va­nja. Ob­ja­vio je spe­ci­ja­li­za­ci­je u De­mo­krat­skoj Re­pu­bli­ci Ko­re­ji i na Ku­bi, 1978. i 1987. go­di­ne.
U Cr­noj Go­ri je oba­vljao du­žnost di­rek­to­ra JU Na­rod­nom mu­ze­ja, od 1992. do 1995. go­di­ne, od te go­di­ne bio je na funk­ci­ji di­rek­to­ra JU „Ma­u­zo­le­ja Pe­tra II Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša, na Lov­će­nu... Umro je 3.12. 2003. go­di­ne u Pod­go­ri­ci.
Od 1484. go­di­ne, do Ber­lin­skog kon­gre­sa 1878. go­di­ne, pi­še Bu­la­to­vić, Pod­go­ri­ca je bi­la pod tur­skom vla­šću. Tur­ci su, po od­lu­ci Ber­lin­skog kon­gre­sa, mo­ra­li pre­da­ti knja­zu Ni­ko­li I Pe­tro­vi­ću Nje­go­šu Pod­go­ri­cu, što je uči­nje­no 1879. go­di­ne, bez bor­be. O to­me ima sa­ču­va­nih do­ku­me­na­ta.
U „Gla­su Cr­no­go­ra­ca“, od su­bo­te, 20. ja­nu­a­ra 1879. go­di­ne, pi­še:
„No ne­ka se ovo za­pam­ti gdje tre­ba.
I ako je Cr­na Go­ra po­gnu­la vrat pred su­dom je­vrop­skim, da­nas u ci­je­loj Cr­noj Go­ri ne­ma jed­ne mi­sle­ne du­še, ko­ja bi sma­tra­la da je srp­sko pi­ta­nje ri­je­še­no Ber­lin­skim kon­gre­som. A iz to­ga va­lja iz­vu­ći na­uk: da će Cr­na Go­ra i od ta­da bi­ti za Srp­stvo to isto što je i do sa­da bi­la. Sje­me­ni­šte nje­go­ve slo­bo­de i ne­za­vi­sno­sti.“
Ta­ko je Pod­go­ri­ca, sa Spu­žem, pri­pa­la Cr­noj Go­ri, ali objek­tiv­no, one je bor­bom oslo­bo­đe­na od Tu­ra­ka, jer su bit­ke na Fun­di­ni i Vuč­jem Do­lu, 1876. go­di­ne, to omo­gu­ći­le, A Ber­lin­ski kon­gres je sa­mo do­ne­kle pri­znao fak­tič­ko sta­nje (...) Pri­zna­te su i po­zna­te za­slu­ge voj­vo­de Mar­ka Mi­lja­no­va za po­bje­du na fub­di­di ko­ja je one­mo­gu­ći­la Tur­ci­ma ve­za sa Ska­drom, pa je pi­ta­nje Pod­go­ri­ce Cr­noj Go­ri bi­lo pi­ta­nje da­na (...)
Knjaz Ni­ko­la je, sa su­pru­gom i prat­njom, sti­gao u Pod­go­ri­cu sve­ča­no, 25. ma­ja 1979. go­di­ne, pre­ko Lje­ško­po­lja i mo­sta Ve­zi­ro­va na Mo­ra­či.
Na Ve­zi­ro­vom mo­stu, knja­za Ni­ko­lu su pr­vo sre­li, i po­že­lje­li mu do­bro­do­šli­cu, mu­ha­me­dan­ci, a iza njih voj­ni mi­ni­star, go­spo­din Pla­me­nac. Ma­lo na­pri­jed, upa­ra­đe­ni, sta­ja­li su ba­ta­ljo­ni pi­per­ski i zet­ski.
Na­kon sve­ča­nog do­če­ka u Pod­go­ri­ci, Ni­ko­la je, sa prat­njom, sti­gao na br­do Lju­bo­vić, a za­tim po­sje­tio se­lo Srp­ska i cr­kvu, u ko­joj je bio za­to­čen ro­do­na­čel­nik di­na­sti­je Pe­tro­vi­ća, vla­di­ka Da­ni­lo (Sv. Pe­tar Ce­tinj­ski), 1701. go­di­ne. Knjaz Ni­ko­la je, tom pri­li­kom, cr­kvi po­klo­nio „pe­de­set će­sar­skih du­ka­ta“.
Čim je us­po­sta­vlje­na cr­no­gor­ska vlast u Pod­go­ri­ci, po­čet­kom ja­nu­a­ra 1881. go­di­ne, ot­po­čeo je voj­vo­da Mar­ko Mi­lja­nov pri­pre­me za osni­va­nje pr­ve či­ta­o­ni­ce u Pod­go­ri­ci. Osni­va­nje je usli­je­di­lo kra­jem ja­nu­a­ra. O to­me „Glas Cr­no­gor­ca“ pi­še, 31. ma­ja 1881. go­di­ne:
„Pro­šla su če­ti­ri mje­se­ca od ka­ko smo u ovoj va­ro­ši osno­va­li srp­sku či­ta­o­ni­cu“, ko­ja će ujed­no sa­či­nja­va­ti i bi­bli­o­te­ku u ko­ju smo po­sve­ti­li po­kro­vi­te­lju u Ve­li­ko­ga Voj­vo­de Ze­te g. Gra­ho­va mla­dom Knja­že­vi­ću Di­mi­tri­ju i ko­ja je do ju­če bro­ja­la sa­mo 25 re­dov­na i če­ti­ri po­ča­sna čla­na, tek ka­ko je ov­dje po­la gra­đan­stva mu­ha­me­dan­ske vje­ro­i­spo­vi­je­sti, to nam je svi­jem uop­šte mi­lo bi­lo i sa nji­ma stu­pi­li u do­bri dru­štve­ni ži­vot, ali baš u Za­vo­du ne­ke či­ta­o­ni­ce bo­lje su nje­ne okol­no­sti i ta­la­sa­nja ki­o­ja su bi­la na smet­nju upi­si­va­nja mu­ha­me­da­na­ca. Zbog če­ga sam za­doc­nio sa op­šir­nim iz­vje­šta­jem, a ka­ko su sad već pre­sta­le te biv­še okol­no­sti a že­le­ći i na­da­ju­ći se da će­mo ti­jem vi­še od sa­da lju­bav ga­ji­ti sa jed­no­krv­nom bra­ćom na­šom mu­ha­me­dan­ske vje­ro­i­spo­vi­je­sti, skup­šti­na pro­šle ne­dje­lje ri­je­ši da se u pri­su­stvu g. V. Mar­ka Po­po­vi­ća gu­ver­ne­ra ov­da­šnjeg i svi­jeh čla­no­va sa­zo­ve u pe­tak 22-og tek. Ne­ko­li­ci­na oda­bra­nih mu­ha­me­da­na­ca, ko­je i bi, i za­što se dru­štvo po­zva­to is­ku­pi da 2 ure po pod­ne u stan Či­ta­o­ni­ce, po­tom pri­li­kom g. V. Mar­ko dr­žao je be­sje­du u ko­joj on je iz­ra­zio sve­mu i sve­ga či­ta­lač­kom dru­štvu že­lju da i oni stu­pe u čio dru­štvo ra­di op­šte lju­ba­vi i oda­no­sti pre­ma vla­da­o­cu i do­mo­vi­ni, a da se sve­že­mo s uda­lje­ni­jem iz­bra­že­ni­jem svi­zbu­rom itd. Be­sje­da je bi­la go­ru­ćom lju­ba­vlju i umi­lja­to­šću iz­go­vo­re­na ta­ko da su bi­li, te iza nje jed­no­gla­sno bra­ća mu­ha­me­dan­ci re­ko­še“ uvje­re­ni smo bi­li da Vla­da Nje­go­vog Ve­li­čan­stva na­šeg op­šte­lju­blje­nog Go­spo­da­ra Knja­za ne či­ni raz­li­ka iz­me­đu nas i bra­će na­še hri­šćan­ske vje­ro­i­spo­vi­je­sti; i da se sve či­ni što se na na­šu op­štu ko­rist osje­ća­ju u brac­ku za­jed­ni­cu.
(Na­sta­vi­će se)