PI­ŠE: PRE­DRAG R. PE­TRO­VIĆ


Po­čet­kom 1738. go­di­ne, Mah­mud­be­go­vić, od te go­di­ne ska­dar­ski pa­ša, po­no­vo je sa­ku­pio voj­sku za po­hod pro­tiv Ku­ča. Po­zvao je i cr­no­gor­ska ple­me­na da mu se pri­dru­že, ali je skup cr­no­gor­skih gla­va­ra od­bio da Cr­no­gor­ci uče­stvu­ju u po­ho­du pro­tiv br­đa­na. Sa znat­nim sna­ga­ma, ska­dar­ski pa­ša Mah­mut­be­go­vić je na­pao Ku­če i Kli­men­te, ali su Tur­ci opet pre­tr­pje­li te­žak po­raz. Po­sli­je iz­vo­je­va­ne po­bje­de po R. Pe­tro­vi­ću: „Osje­tiv­ši se po­bjed­ni­ci­ma i za­do­biv­ši ve­li­ki pli­jen, Ku­či i Kli­men­ti su na­pa­li i Pod­go­ri­cu i Spuž”.
Od 1688. do 1740. je naj­du­ži pe­ri­od u ko­me su Ku­či ima­li u od­no­su na Tur­ke naj­ve­ću, od­no­sno, sko­ro pot­pu­nu auto­no­mi­ju, ko­ja je ima­la i do­sta ele­me­na­ta sa­mo­stal­no­sti u to­ku te 52 go­di­ne. Od oslo­ba­đa­nja me­dun­ske tvr­đa­ve pa do voj­nog po­ho­da Tu­ra­ka na Ku­če 1740. na­stu­pio je pe­ri­od u ko­me su Ku­či, a i su­sjed­na br­đan­ska ple­me­na (sem Kli­me­na­ta), uspje­šno ra­to­va­li pro­tiv Tu­ra­ka. Odo­li­je­va­li su nji­ho­vim na­pa­di­ma, ili i sa­mi na­pa­da­li, i u de­vet rat­nih su­ko­ba ili su od­bi­li, ili po­ra­zi­li tur­sku voj­sku ska­dar­skog pa­še, a i dru­ge tur­ske for­ma­ci­je, oslo­bo­di­li Me­dun­sku tvr­đa­vu i na­pa­da­li sa osta­lim Br­đa­ni­ma Plav i Gu­si­nje, Pod­go­ri­cu i Spuž i uče­stvo­va­li u od­bra­na­ma dru­gih brd­skih ple­me­na od Tu­ra­ka. U tom pe­ri­o­du su ima­li sa sa­ve­zni­ci­ma iz brd­skih ple­me­na tri ve­li­ke bit­ke u bli­zi­ni me­dun­ske tvr­đa­ve u ko­ji­ma su te­ško po­ra­zi­li voj­ske ska­dar­skih pa­ša: Boj na Ma­lom Or­lje­vu 1688, „De­be­li boj” iste go­di­ne i „Boj na Ve­li­kom Or­lje­vu” 1737. To je pe­ri­od sa naj­ma­nje me­đu­ple­men­skih su­ko­ba i raz­mi­ri­ca me­đu brd­skim ple­me­ni­ma, a na­su­prot to­me ple­me­na ra­tu­ju sa Tur­ci­ma u Sa­ve­zu brd­skih ple­me­na pro­gla­še­nim na za­jed­nič­kom Zbo­ru br­đa­na odr­ža­nom u ju­lu 1688. go­di­ne, ko­ji je stvo­ren za za­jed­nič­ku od­bra­nu, pod po­kro­vi­telj­stvom Mle­ča­na.
U ko­re­spon­den­ci­ji sa pred­stav­ni­ci­ma Mle­ta­ka, Austri­je i Ru­si­je ko­ju kuč­ke voj­vo­de i gla­va­ri vo­de oko po­dr­ške i spo­ra­zu­ma za voj­ne ak­ci­je pro­tiv Tu­ra­ka i za ma­te­ri­jal­nu i po­moć u oruž­ju i mu­ni­ci­ji, po do­ku­men­ti­ma iz Ar­hi­va Kuč­kih voj­vo­da (Za­o­stav­šti­na To­mi­ća, Ar­hiv SA­NU), voj­vo­da Ra­do­nja Pe­tro­vić i voj­vo­da Ili­ja Pe­tro­vić se če­sto pot­pi­su­ju sa „vo­e­vo­da i gu­ber­na­tor vseh Br­dah” (voj­vo­da i gu­ber­na­tor svih Br­da), sa pe­ča­tom na ko­me je gu­ber­na­tor­ski grb ko­ji ima he­ral­dič­ku osno­vu gr­ba mle­tač­ke Al­ba­ni­je (Mle­tač­ke pro­vin­ci­je, ko­ja je ob­u­hva­ta­la mle­tač­ko pri­mor­je sa Ko­to­rom i Gor­nja Br­da); (R. Pe­tro­vić, ibid. st. 192a, 199, 203, 205, 206; Hi­sto­rij­ski ar­hiv Za­dra, Spi­si gen. prov. Mo­će­ni­ga 1717- 1720 III 4; Ar­chi­vio di Sta­to di Ve­ne­zia Inq. di Sta­to dis­pacc dai Ret­to­ri di Cat­to­ro b. 258; M. Mi­lja­nov, ibid. st. 118)
Sa­vez brd­skih ple­me­na je bio ple­men­ski voj­ni sa­vez ple­me­na gor­njih br­da, us­po­sta­vljen za za­jed­nič­ku od­bra­nu od Tu­ra­ka, la­ba­ve i flek­si­bil­ne struk­tu­re, ko­ji je imao ne­kad vi­še, ne­kad ma­nje ple­me­na u sa­ve­zu, za­vi­sno od to­ga ko­ga su Tur­ci na­pa­da­li. Ali, imao je i vođ­stvo za za­jed­nič­ku ko­or­di­na­ci­ju voj­nih ak­ci­ja brd­skih ple­me­na i vođ­stvo ko­je je pre­go­va­ra­lo i skla­pa­lo spo­ra­zu­me i sa­ve­zni­šta­va sa Mle­ča­ni­ma i dru­gim sa­ve­zni­ci­ma u ra­to­vi­ma pro­tiv Tu­ra­ka pre­ko tzv. gu­ver­na­dur­stva. U tom pe­ri­o­du Ku­či i dru­ga brd­ska ple­me­na tra­že od Mle­ča­na da pri­hva­te nji­ho­vo po­da­ni­štvo, a Mle­ča­ni su to ne­zva­nič­no (da ne bi za­o­štri­li od­no­se sa Tur­ci­ma) i pri­hva­ti­li Ku­či­ma pla­ća­njem po­sa­de sa­sta­vlje­ne od Ku­ča u me­dun­skoj tvr­đa­vi. Po ra­ni­jem du­ka­lu (iz vre­me­na Kan­dij­skog ra­ta), Mle­ci su pla­ća­li i gla­va­re u Ku­či­ma. U pe­ri­o­du po­sto­ja­nja i za­jed­nič­kih ak­ci­ja Sa­ve­za brd­skih ple­me­na (u 1737. go­di­ne), voj­vo­da Ra­do­nja Pe­tro­vić je po po­zi­vu pa­tri­jar­ha i po­zi­vu Austri­je po­veo 1.500 usta­ni­ka iz Br­da u Sr­bi­ju da za­jed­no sa austri­skom voj­skom ra­tu­ju pro­tiv Tu­ra­ka. Taj pe­ri­od od 52 go­di­ne, ka­da su se u ru­ko­vo­đe­nju ple­me­nom smje­nji­va­le ple­men­ske voj­vo­de Ivan Ili­ko­vić, Pe­tar Ili­ko­vić, Ra­do­nja Pe­tro­vić i Ili­ja Pe­tro­vić sma­tra se pe­ri­o­dom u ko­me je ple­me Ku­či, iako u gra­ni­ca­ma Tur­ske dr­ža­ve, sem ve­li­ke ple­men­ske auto­no­mi­je, pa mo­že se re­ći i od­re­đe­ne sa­mo­stal­no­sti, ima­lo i ve­li­ki ple­men­ski na­pre­dak u ne­ko­li­ko obla­sti ple­men­skog ži­vo­ta, a to se mo­že re­ći i za osta­la br­đan­ska ple­me­na. Do­pri­no­som če­ti­ri br­đan­ska ple­me­na – Ku­ča, Bra­to­no­ži­ća, Pi­pe­ra i Va­so­je­vi­ća –iz­gra­đen je za­jed­nič­ki ma­na­stir Du­ga na oba­li Mo­ra­če, na te­ri­to­ri­ji Bra­to­no­ži­ća, ob­no­vljen je Ma­na­stir Đur­đe­vi Stu­po­vi, u Ku­či­ma su iz­gra­đe­ne cr­kve na Me­dun­skoj tvr­đa­vi, Ko­so­ru i Ubli­ma, kao i objek­ti u Do­njoj Me­dun­skoj tvr­đa­vi i na Ko­so­ru, sred­stvi­ma ru­ske po­mo­ći, i pro­ši­re­na je te­ri­to­ri­ja ple­me­na na dio Zet­ske do­li­ne, Pla­va i na dio pla­ni­ne Kom.Na­sta­vi­će se