- Piše: dr Vukić Ilinčić

Ubr­zo na­kon mon­ti­ra­nih iz­bo­ra, u Cr­noj Go­ri se do­go­dio je­dan va­žan do­ga­đaj – ot­kri­va­nje bom­bi na Ce­ti­nju, ko­je su po­sla­te iz Be­o­gra­da ka­ko bi se, na­vod­no, iz­vr­ši­li aten­ta­ti na is­tak­nu­te pred­stav­ni­ke vla­sti. Taj do­ga­đaj je po­znat kao bom­ba­ška afe­ra.
Ot­kri­va­nje bom­bi 24. ok­to­bra 1907. go­di­ne (svi da­tu­mi po sta­rom ka­len­da­ru, primj. V.I.) go­di­ne po­slu­ži­će vla­sti­ma kao do­kaz za još ve­će op­tu­žbe na ra­čun opo­zi­ci­je i zva­nič­nog Be­o­gra­da, da su uklju­če­ni u za­vje­ru pro­tiv cr­no­gor­skog re­ži­ma i knja­za Ni­ko­le.
Po­sli­je mon­ti­ra­nih iz­bo­ra, sa­stav Skup­šti­ne je bio prak­tič­no „jed­no­stran”, i osim „kan­di­da­ta vla­de”, u či­ji broj „spa­da i dva­de­set sve­šte­ni­ka”, ne­će bi­ti ni­jed­nog dru­gog kan­di­da­ta.
Re­žim se ti­me ni­je za­do­vo­ljio, već pred­stav­ni­ci vla­sti „pro­du­ža­va­ju pro­gon na­rod­nja­ka”, pi­še ru­ski di­plo­ma­ta sa Ce­ti­nja Mak­si­mov.
Mak­si­mov da­lje u iz­vje­šta­ju de­talj­no i pre­ci­zno opi­su­je šta je pret­ho­di­lo ne­po­sred­nom ot­kri­va­nju bom­bi, kao što je „ugro­ža­va­nje ži­vo­ta” biv­šeg mi­ni­stra ino­stra­nih dje­la Ga­vra Vu­ko­vi­ća i biv­šeg pred­sjed­ni­ka vla­de An­dri­je Ra­do­vi­ća, pri če­mu je Vu­ko­vić mo­rao da se bra­ni „za­ba­ri­ka­di­ra­njem svo­je ku­će”, a Ra­do­vić je „shva­tio da mu je spas u bi­je­gu u Ko­tor”.
Da­lje se u iz­vje­šta­ju na­vo­di da na to ni­je obra­ća­na na­ro­či­ta pa­žnja, „ali se ju­če sa­svim neo­če­ki­va­no pro­ni­je­la vi­jest o to­me da je kne­žev­ska vlast ot­kri­la ši­ro­ku za­vje­ru pro­tiv ži­vo­ta go­spo­da­ra, prin­ca Mir­ka i naj­bli­žih im lju­di, pri če­mu je uhap­šen, ne­dav­no is­tje­ra­ni sa po­sla iz vla­di­ne štam­pa­ri­je, rad­nik – cr­no­gor­ski po­da­nik, ko­ji je pri se­bi imao de­set bom­bi i ko­ji je od­mah la­žno op­tu­žio sve naj­vi­đe­ni­je, na­ro­či­to knja­žev­skoj vla­di ne­pri­jat­nih lič­no­sti Na­rod­ne stran­ke”.
Na kra­ju iz­vje­šta­ja ru­ski di­plo­ma­ta da­je ne­ku vr­stu za­ključ­ka da u „su­šti­ni o po­ri­je­klu po­me­nu­tih bom­bi i nji­ho­vom pri­spi­je­ću u Kne­že­vi­nu po­sto­je sa­mo kon­fu­zna ob­ja­šnje­nja ...”
Na ru­ku re­ži­mu je išlo i emi­gri­ra­nje An­dri­je Ra­do­vi­ća, jed­nog od vo­đa Na­rod­ne stran­ke, ko­ji se ne­po­sred­no uoči ot­kri­va­nja bom­bi u Ko­to­ru (ta­da austro­u­gar­ska te­ri­to­ri­ja). Mi­tro­po­lit Mi­tro­fan u jed­nom pi­smu na­vo­di, „nad­zo­rom nad svim i sva­čim”.
Re­žim je pre­ko svo­je agen­tu­re pom­no pra­tio sva­ku pre­pi­sku i po­šilj­ku. Re­žim­ski lju­di u na­ro­du, če­sto iz či­ste za­vi­sti, pa­ko­sti ili pu­kog ne­zna­nja, de­nun­ci­ra­ju gra­đa­ne uglav­nom opo­zi­ci­o­no na­stro­je­ne.
Ano­nim­no pi­smo knja­zu Ni­ko­li, bez tač­nog da­tu­ma, u ko­jem se opo­mi­nje knjaz da se spre­ma za­vje­ra, da su klu­ba­ši „an­ti­di­na­sti­ča­ri”. U dru­gom ano­nim­nom pi­smu knja­zu Ni­ko­li iz Be­o­gra­da se ka­že da je auto­ri­ma pro­kla­ma­ci­ja cilj da iza­zo­vu ne­re­de u Cr­noj Go­ri, da se sta­vi na­rod pod bar­jak Na­rod­ne stran­ke, ali da ti po­zi­vi ni­je­su ima­li od­je­ka kod naj­i­stak­nu­ti­jih pred­stav­ni­ka na­ro­da.
Je­dan od ve­li­kih pro­tiv­ni­ka lič­nog re­ži­ma i knja­za Ni­ko­le još dok su Obre­no­vi­ći bi­li na če­lo Sr­bi­je, bio je emi­grant Sa­vo Iva­no­vić, ro­đe­ni Ce­ti­nja­nin, ne­ka­da­šnji nje­gov ađu­tant ko­ji je zbog lič­nih uvre­da nje­ga i nje­go­ve po­ro­di­ce emi­gri­rao u Sr­bi­ju pri kra­ju XIX vi­je­ka. On je oštro na­pa­dao re­žim knja­za Ni­ko­le i nje­go­vih pret­hod­ni­ka, nje­gov na­čin po­na­ša­nja pre­ma na­ro­du, a na­ro­či­to knja­že­ve po­ro­di­ce. Nje­go­va pro­test­na pi­sma i bro­šu­ra „Ne­ko­li­ko kr­va­vih sli­ka iz al­bu­ma Pe­tro­vić – Nje­go­še­vog Do­ma” ne osta­vlja­ju rav­no­du­šnim knja­za Ni­ko­lu, pa mu je op­tu­žbom uz­vra­će­no da su nje­go­vi na­pa­di po­ve­za­ni sa Obre­no­vi­ći­ma.
„Glas Cr­no­gor­ca”, kao slu­žbe­no vla­di­no gla­si­lo, ob­ja­vio je po­drob­ni­je in­for­ma­ci­ju o ot­kri­va­nju bom­bi tri sa­ta ka­sni­je: „U sta­nju smo da sa­op­šti­mo, da je ot­kri­ven plan i po­ku­šaj za iz­vr­še­nje jed­no­ga zlo­či­nač­kog i za Cr­nu Go­ru kob­no­ga za­mi­šlja­ja...”
Za­tim se de­talj­no opi­su­je slu­čaj, od­no­sno ka­ko su bom­be ot­kri­ve­ne kod ti­po­gra­fa Ste­va­na Raj­ko­vi­ća, ko­ji je ne­kad ra­dio u Dr­žav­noj štam­pa­ri­ji i ko­ji je „na­go­vo­ren” po­tom oti­šao u Nik­šić da ra­di u štam­pa­ri­ji opo­zi­ci­o­nog li­sta „Na­rod­ne mi­sli”. Po­što je ta štam­pa­ri­ja pre­sta­la sa ra­dom, vra­tio se na Ce­ti­nje, a po­tom „pro­du­žio put za Bi­o­grad”, gdje je ta­ko­đe ra­dio kao ti­po­graf, pa se vra­tio na Ce­ti­nje 22. ok­to­bra.
(NA­STA­VI­ĆE SE)