- Piše: dr Vukić Ilinčić

Raj­ko­vić je iz­ja­vio pri­tom da se u Be­o­gra­du sa­sta­jao sa biv­šim na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma Si­mom Šo­ba­ji­ćem i Va­som Ću­la­fi­ćem, po­ruč­ni­kom Ni­ko­lom Vu­ko­ti­ćem i pred­sjed­ni­kom Klu­ba cr­no­gor­ske uni­ver­zi­tet­ske omla­di­ne To­do­rom Bo­žo­vi­ćem. Pred po­la­zak na Ce­ti­nje, Bo­žo­vić mu je „po­ka­zi­vao mno­go pa­ra, dao mu obi­lat put­ni tro­šak i pet bom­bi da ih po­ne­se do Ko­to­ra, da je u Gruž pri­je nje­ga do­šao Jo­van Đo­no­vić, a u Du­brov­ni­ku su ga do­če­ka­li Mar­ko Da­ko­vić i Ra­do­nja Po­po­vić, da je Da­ko­vić u tu svr­hu ra­ni­je „po­bje­gao u Pri­mor­je”, a da su se svi u Ko­to­ru sa­sta­li sa biv­šim pred­sjed­ni­kom vla­de An­dri­jom Ra­do­vi­ćem „ko­ji je u to vri­je­me ta­ko­đe po­bje­gao iz Cr­ne Go­re”. Ta­mo se Raj­ko­vić „sa­sta­jao sa biv­šim na­rod­nim po­sla­ni­kom Mi­li­jom Pa­vi­će­vi­ćem i biv­šim sud­skim pi­sa­rom Pe­trom No­va­ko­vi­ćem”, ko­ji su za­jed­no sa Da­ko­vi­ćem na­pu­sti­li ze­mlju, a Raj­ko­vić se sa­sta­jao i sa To­do­rom Bo­žo­vi­ćem i Đu­rom Voj­vo­di­ćem, ko­ji su „od­mah za Raj­ko­vi­ćem ta­ko­đe pri­sti­gli iz Bi­o­gra­da i da je od njih na­knad­no pri­mio još dva­na­est bom­bi”.
Na kra­ju se ka­že da je pri­tvo­re­ni Raj­ko­vić pri­znao „da je u kru­gu po­me­nu­tih li­ca u Bi­o­gra­du i još ne­kih, ko­ji­ma ne ka­zu­je ime­na, čuo za plan, po ko­me je po­mo­ću tih bom­bi tre­ba­lo iz­vr­ši­ti ta­kav pre­vrat u Cr­noj Go­ri, ko­ji bi ob­u­hva­tio i naj­ve­će sve­ti­nje sva­ko­je­ga si­na ove ze­mlje!..”
Ovu in­for­ma­ci­ju je pri­je ob­ja­vlji­va­nja do­znao ru­ski di­plo­ma­ta Mak­si­mov od pred­sjed­ni­ka Vla­de To­ma­no­vi­ća i bri­ga­di­ra Jan­ka Vu­ko­ti­ća. On ka­že da je in­for­ma­ci­ja sa pr­vog sa­slu­ša­nja Raj­ko­vi­ća u li­stu „zna­čaj­no skra­će­na” u od­no­su na nje­go­ve in­for­ma­ci­je od ove dvo­ji­ce.
Po­sli­je Raj­ko­vi­će­ve pre­da­je po­li­ci­ja je la­ko ot­kri­la dru­gog no­si­o­ca bom­bi iz Be­o­gra­da, biv­šeg na­rod­nog po­sla­ni­ka Va­sa Ću­la­fi­ća. On je uhap­šen na gra­ni­ci pre­ma no­vo­pa­zar­skom San­dža­ku.
Pi­smo An­dri­je Ra­do­vi­ća knja­zu Ni­ko­li iz Tr­sta, 31.10.1907. u ko­me de­man­tu­je da je nje­go­vo „bjek­stvo” po­ve­za­no sa ot­kri­va­njem bom­bi, a što su ob­ja­vi­le no­vi­ne bli­ske knja­zu Ni­ko­li „Be­o­grad­ske no­vi­ne” i „Sla­ven­ska mi­sao”, kao i to da ga je „vi­jest o aten­ta­tu ja­ko iz­ne­na­di­la” i da u nju ni­je vje­ro­vao „ni­ti mo­gu da vje­ru­jem...” U dru­gom pi­smu, od 2.11.1907. Ra­do­vić iz­me­đu osta­log pi­še knja­zu Ni­ko­li, ta­ko­đe iz Tr­sta, da „la­žno i kle­vet­nič­ko svje­do­čan­stvo Raj­ko­vi­ća uple­lo je eto i me­ne u aten­tat pro­tiv baš onih za ko­je sam bio uvi­jek go­tov, a je­sam i da­nas, da sve da­dem osim ča­sti. Ta­ko gro­zna kle­ve­ta na me­ne u po­čet­ku ni­je ni djej­stvo­va­la, jer kao skroz ne­vin, pri­mio sam ju s osmi­je­hom, ali raz­mi­šlja­ju­ći zgro­zio sam se, ka­da sam po­mi­slio ka­kvih ni­šta­va­ca ima kod nas...”
Po­li­ci­ja je uspje­la da uhap­si i Đu­ra Voj­vo­di­ća, stu­den­ta u Ba­ru, a u mje­stu Bi­je­la Go­ra Jo­va­na Mi­lo­vi­ća Ba­ji­la iz Gra­ho­va, ko­jeg su op­tu­ži­li da je bio ve­za Mar­ku Da­ko­vi­ću iz­me­đu Bo­ke i Gra­ho­va.
Po­je­di­ni li­sto­vi u Austro­u­gar­skoj i Sr­bi­ji su o ot­kri­va­nju bom­bi u Cr­noj Go­ri pi­sa­li kao o mon­ti­ra­noj afe­ri, što je na sve na­či­ne po­ku­ša­vao da de­man­tu­je slu­žbe­ni „Glas Cr­no­gor­ca”.
„Glas Cr­no­gor­ca” pi­še da se tu ra­di­lo o pre­vra­tu osla­nja­ju­ći se na iz­ja­ve da­te u po­li­ci­ji uhap­še­nih Raj­ko­vi­ća, Voj­vo­di­ća, ko­ji je uhva­ćen u Ba­ru na pu­tu za Krf i ko­ji je „ono­mad ta­ko­đe raz­ve­zao pri­ča­ti”, i Va­sa Ću­la­fi­ća, „ko­ji je ot­krio mno­ge stva­ri, ko­je su u ve­zi sa anar­hi­stič­kim na­mje­ra­ma dru­štva u ko­jem je i sam, što on pri­zna­je, plan ak­ci­je, lju­de sa ko­ji­ma se sa­sta­jao”, ka­ko su bom­be na­ba­vlje­ne itd.
Ru­ski di­plo­ma­ta Mak­si­mov pri­mje­ću­je da, po­red sve­ga, u vla­di­nim sa­op­šte­nji­ma ni­je ja­sno šta je stvar­no tre­ba­lo da sa­dr­ži pre­vrat „ne­go usit­nja­va stva­ri”... Kralj mu je ina­če pri jed­nom su­sre­tu „sa vi­dlji­vom tu­gom” re­kao, da se pre­da­je „vo­lji Sve­vi­šnjeg, pred ko­jeg mo­že sva­kog ča­sa sta­ti sa „mir­nom sa­vje­šću”.
(Na­sta­vi­će se)