-Piše: dr Vukić Ilinčić

Cr­no­gor­ski re­žim, da bi do­ka­zao lo­jal­nost gra­đa­na, orga­ni­zo­vao je ubr­zo de­mon­stra­ci­je na Ce­ti­nju, pred Zet­skim do­mom, ka­da je do­ne­se­na re­zo­lu­ci­ja ko­jom se „bla­go­da­ri sve­mo­gu­ćem Bo­gu što je omeo zlo­či­nač­ko dje­lo, na­pe­re­no pro­tiv naj­vi­ših na­rod­nih sve­ti­nja“. Tom pri­li­kom su se osu­di­li „iz­ro­di i iz­daj­ni­ci, ko­ji po­slu­ži­še kao sli­je­po oru­đe pa­kle­nom pred­u­ze­ću, a u isto vri­je­me is­ka­zu­je se utje­ha što je iz­daj­nič­ki i zli­ko­vač­ki plan po­ni­kao van gra­ni­ca Cr­ne Go­re“.
Ka­sni­je su de­mon­stran­ti do­šli pred Dvor knja­za Ni­ko­le ko­ji ih je po­zdra­vio sa prin­če­vi­ma Mir­kom i Pe­trom, a po­tom je u Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru odr­ža­no „sve­ča­no bla­go­da­re­nje“ za „sre­ću i dug ži­vot“ knja­za Ni­ko­le, ko­jom je pri­li­kom otvo­ren i ći­vot Sv. Pe­tra Ce­tinj­skog „ko­me je na­rod po­bo­žno pri­stu­pao“.
Re­žim je i u unu­tra­šnjo­sti ze­mlje or­ga­ni­zo­vao tzv. „na­rod­ne zbo­ro­ve“, pri­ka­zu­ju­ći ih kao spon­ta­ne „ko­ji ma­ni­fe­stu­ju na­rod­nu ra­dost, što nas je Bog spa­sao od ne­sre­će, ko­ja nam je bi­la pri­re­đe­na i gnu­ša­nje na­rod­nje pre­ma iz­daj­ni­ci­ma i nji­ho­vi­jem in­spi­ra­to­ri­ma i po­ma­ga­či­ma...“
U dru­gom iz­vje­šta­ju Mak­si­mov ka­že da je „Go­spo­dar pot­pu­no svje­stan svo­je po­bje­de“, da se vo­di vr­lo ener­gič­na is­tra­ga pod ru­ko­vod­stvom „ne­pri­ja­te­lja na­rod­nja­ka“, bri­ga­di­ra Jan­ka Vu­ko­ti­ća, ko­ji je u pri­su­stvu Mak­si­mo­va ka­zao da stvar „ni iz­da­le­ka ni­je ima­la ta­ko ši­ro­ke raz­mje­re“ ka­ko je to u po­čet­ku iz­gle­da­lo i da su, po tvrd­nji Vu­ko­ti­ća, ve­ći­na uhap­še­nih „stra­šlji­vi mom­ci ko­ji čak iza­zi­va­ju sa­ža­lje­nje“.
Sve pret­po­stav­ke su se uglav­nom u po­čet­ku za­sni­va­le na iz­ja­va­ma ti­po­gra­fa Raj­ko­vi­ća, ka­že Mak­si­mov, „ko­ji se kao na­vod­no do­bro­volj­no pre­dao“ i ko­ji je „za ne­ko­li­ko ča­so­va opi­sao go­to­vo sve sko­ro naj­va­žni­je pri­pad­ni­ke Na­rod­ne stran­ke kao za­vje­re­ni­ke“, što ni­je da­va­lo „do­volj­no ozbilj­no­sti“.
U od­no­su na Raj­ko­vi­će­vo svje­do­če­nje „uhap­še­ni su sko­ro svi biv­ši mi­ni­stri Na­rod­ne stran­ke“, me­đu nji­ma i biv­ši pred­sjed­nik vla­de Ra­du­lo­vić, ko­ji je br­zo pu­šten na slo­bo­du i sta­vljen pod po­li­cij­sku pri­smo­tru. Svoj bi­jes pre­ma za­vje­re­ni­ci­ma pri­sta­li­ce re­ži­ma su is­po­lja­va­le ru­še­njem ku­ća po­je­di­nih osum­nji­če­nih, kao An­dri­je Ra­do­vi­ća, Mi­lo­va­na Ma­ru­ši­ća i dr...
Mak­si­mov iz ovo­ga za­klju­ču­je da ve­ći­na na­ro­da vje­ru­je u za­vje­ru, ali da se i da­lje mo­gu ču­ti gla­so­vi „ne­kih skep­ti­ka“ da je za­vje­ra „pro­sto iz­mi­šlje­na“. U sva­kom slu­ča­ju, ot­kri­ve­na za­vje­ra je „oruž­je u ru­ka­ma Knja­za“ da u na­ro­du „za­du­go is­ko­ri­je­ni sva­ko sa­o­sje­ća­nje pre­ma na­rod­nja­ci­ma“, te da re­ha­bi­li­tu­je kod na­ro­da „ne­sim­pa­tič­ne Mi­ju­ško­vi­ća, Vu­ko­ti­ća i Ja­bu­ča­nin-Po­po­vi­će“... i na­sta­vlja: „Go­spo­dar i nje­go­va fa­mi­li­ja po­taj­no mi­sle i ra­ču­na­ju za glav­ne vi­nov­ni­ke ne­mi­ra u Knja­že­vi­ni, kao i svih za­ku­li­sa­nih rad­nji svo­je ro­đa­ke“, ko­ji su Usta­vom is­klju­če­ni kao pri­pad­ni­ci vla­da­ju­će po­ro­di­ce, te ta­ko li­še­ni pri­vi­le­gi­ja. Knjaz je od njih „na­pra­vio obič­ne smrt­ni­ke“, sa či­me se oni ni­ka­ko ne mo­gu po­mi­ri­ti i zbog če­ga „po­ku­ša­va­ju da se že­sto­ko osve­te“..., a da ove pri­če pla­si­ra ...br­blji­vi knez Mir­ko, ko­ji je obe­ćao da će pri­je ili ka­sni­je Ša­ko i Bo­žo Pe­tro­vić mo­ra­ti ne­mi­nov­no da pla­te svo­je pro­htje­ve“.
(Na­sta­vi­će se)