- PI­ŠE: Dra­gi­ša Do­žić

Po­seb­no mje­sto u oču­va­nju Bi­o­grad­ske pra­šu­me pri­pa­da do­a­je­nu cr­no­gor­ske šu­mar­ske stru­ke inž. Di­mi­tri­ju Bo­ji­ću. Na do­ja­vu da se ŠI­PAD iz Sa­ra­je­va in­te­re­su­je za kon­ce­si­je sje­če šu­me u Bi­o­grad­skoj go­ri, on je, u do­go­vo­ru sa di­rek­to­rom Di­rek­ci­je šu­ma u Sko­plju, ko­ja je ta­da upra­vlja­la šu­ma­ma na ovom pod­ruč­ju, ura­dio Pri­vred­ni plan Bi­o­grad­ske go­re. U tom ela­bo­ra­tu, po­red sni­mlje­nih i obi­lje­že­nih gra­ni­ca re­zer­va­ta, ko­ji se do 1918. go­di­ne na­zi­vao Kra­lje­vo lo­vi­šte – Bra­nik, utvr­đe­no je i sta­nje šu­ma, pred­lo­žen bu­du­ći sta­tus i ga­zdo­va­nje šu­ma­ma u Bi­o­grad­skoj go­ri. Pri­vred­ni plan je ura­đen al­ter­na­tiv­no, sa ak­cen­tom na va­ri­jan­tu da se Bi­o­grad­ska go­ra pro­gla­si za na­ci­o­nal­ni park. Ta va­ri­jan­ta je bi­la od­lu­ču­ju­ća da se za­u­sta­vi po­hod ŠI­PAD-a da poč­ne sa sje­čom u pra­šu­mi. To pred­u­ze­će je 1934. g. oba­vlja­lo sje­ču ple­men­skih i se­o­skih šu­ma u Pa­lje­škoj go­ri, tik uz gra­ni­cu Bi­o­grad­ske go­re. Nji­ho­ve na­mje­re za sje­ču u Bi­o­grad­skoj go­ri po­sta­le su agre­siv­ni­je, na­ro­či­to po­sli­je iz­bo­ra biv­šeg mi­ni­stra šu­ma i ru­da u ta­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji na če­lo tog pred­u­ze­ća. Osje­ća­ju­ći stal­nu opa­snost da ŠI­PAD mo­že do­bi­ti kon­ce­si­je u Bi­o­grad­skoj go­ri, inž. Bo­jić će ovog pu­ta za­tra­ži­ti od svog ze­mlja­ka pa­tri­jar­ha dr Ga­vri­la Do­ži­ća da in­ter­ve­ni­še na dvo­ru i kod Vla­de Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je da se ne do­zvo­li sje­ča i da se to pod­ruč­je pro­gla­si na­ci­o­nal­nim par­kom. Pre­ma ka­zi­va­nju inž. Bo­ji­ća, pa­tri­jarh Ga­vri­lo se sve­sr­do oda­zvao i uvi­jek, pre­ma po­tre­bi, in­ter­ve­ni­sao u spre­ča­va­nju sje­če i de­va­sta­ci­je Bi­o­grad­ske go­re, shva­ta­ju­ći ogrom­ni zna­čaj pra­šum­skog re­zer­va­ta.
Na­ve­de­na zbi­va­nja iz pro­šlo­sti oko sta­tu­sa Bi­o­grad­ske go­re tre­ba da bu­du na­uk za sa­da­šnje i bu­du­će ge­ne­ra­ci­je ka­ko se ču­va­ju i bra­ne pri­rod­na do­bra od dru­štve­nog zna­ča­ja i pla­ne­tar­ne vri­jed­no­sti. Sli­ku vri­jed­no­sti tog pro­sto­ra do­pu­ni­će­mo sa­dr­ža­jem pi­sma prof. dr Ra­do­mi­ra La­ku­ši­ća, po­zna­tog ju­go­slo­ven­skog bi­o­lo­ga i eko­lo­ga, naj­ve­ćeg po­zna­va­o­ca flo­re pla­ni­ne Bje­la­si­ce, upu­će­nog pred­sjed­ni­ku i po­sla­ni­ci­ma Skup­šti­ne Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re u mar­tu 1991.g. po­vo­dom ot­vra­nja as­falt­ne ba­ze u Šti­ta­ri­ci, na ru­bu Bi­o­grad­ske go­re. To pi­smo prof. La­ku­šić je na­pi­sao u ime Na­uč­nog sa­vje­ta NP, a na­kon na­uč­nog sku­pa ,,Pri­rod­ne i dru­štve­ne vri­jed­no­sti NP ,,Bi­o­grd­ska go­ra”, odr­ža­nog u Ko­la­ši­nu 1990. go­di­ne.
– Bi­o­grd­ska go­ra i pla­ni­na Bje­la­si­ca su iz­u­zet­no dra­go­cjen pro­stor, ne sa­mo na pod­ruč­ju Cr­ne Go­re i Ju­go­sla­vi­je, već i Bal­kan­skog po­lu­o­str­va i Evro­pe. Ta­kva ra­zno­vr­snost i bo­gat­stvo eko­lo­ških, bi­o­lo­ških, so­ci­jal­nih i mi­sa­o­nih si­ste­ma vr­ste ho­mo sa­pi­ens ne­po­no­vlji­va je na ci­je­loj pla­ne­ti, te je nje­no ugro­ža­va­nje i na­ru­ša­va­nje zlo­čin evrop­skih i svjet­skih raz­mje­ra. Vi­sok ste­pen spo­zna­je ra­zno­vr­snih eko­lo­ških si­ste­ma, te nji­ho­vih kom­po­nen­ti i ele­me­na­ta na ovom pro­sto­ru, iz­van­re­dan je pred­u­slov za još br­ži raz­voj eko­lo­ških na­u­ka, i na­u­ke uop­šte, za or­ga­ni­zo­va­nje je­din­stve­ne eko­lo­ške ško­le, ko­ja bi na pro­sto­ru Bi­o­grad­ske go­re i pla­ni­ne Bje­la­si­ce uče­ni­ci­ma i stu­den­ti­ma raz­li­či­tog uz­ra­sta i raz­li­či­tih obla­sti fun­da­men­tal­ne i pri­mi­je­nje­ne eko­lo­gi­je (kao što su po­ljo­pri­vre­da, šu­mar­stvo, ve­te­ri­na, far­ma­ci­ja, me­di­ci­na, eko­no­mi­ja, itd.) mo­gla da de­mon­stri­ra naj­zna­čaj­ni­je eko­lo­ške za­ko­ni­to­sti, bez či­jeg po­zna­va­nja ne mo­že bi­ti pre­va­zi­la­že­nja eko­lo­ško-eko­nom­ske, po­li­tič­ke i etič­ke kri­ze sa­vre­me­nog cr­no­gor­skog, ju­go­slo­ven­skog i svjet­skog dru­štva. Ju­go­slo­ven­ska, evrop­ska i svjet­ska jav­nost je već upo­zna­ta sa od­re­đe­nim re­zul­ta­ti­ma pro­u­ča­va­nja eko­si­ste­ma bje­la­sič­kog pro­sto­ra i već se vo­de raz­go­vo­ri u okvi­ru In­ter­na­ci­o­nal­ne eko­lo­ške aso­ci­ja­ci­je (IN­TEL­COL) da se na tom pro­sto­ru osu­je In­ter­na­ci­o­nal­ni eko­lo­ški in­sti­tut, u ko­jem bi se, po­red in­ten­ziv­nog raz­vi­ja­nja pri­mi­je­nje­nih i raz­voj­nih is­tra­ži­va­nja, oba­vlja­la edu­ka­ci­ja eko­lo­ških ka­dro­va, na di­plom­skom, post­di­plom­skom i dok­tor­skom ni­vou. Per­spek­ti­ve raz­vo­ja In­ter­na­ci­o­nal­nog eko­lo­škog in­sti­tu­ta, ko­ji će, naj­vje­ro­vat­ni­je, bi­ti lo­ci­ran na Kra­lje­vom ko­lu, na ru­bu Bi­o­grad­ske pra­šu­me, na de­snoj oba­li bi­stre Ta­re i u ne­po­sred­noj bli­zi­ni nje­nog ve­li­čan­stve­nog ka­njo­na, ko­ji je već po­o­dav­no je­dan od naj­ljep­ših dra­gu­lja svjet­ske pri­rod­ne ba­šti­ne, ide pre­ma svjet­skom eko­lo­škom fa­kul­te­tu i svjet­skoj eko­lo­škoj aka­de­mi­ji na­u­ka i umjet­no­sti. Vi, dru­že pred­sjed­ni­če, i svi po­sla­ni­ci Skup­šti­ne Cr­ne Go­re, ima­te oba­ve­zu da na na­uč­nim i vi­so­ko­struč­nim osno­va­ma tra­si­ra­te stra­te­gi­ju raz­vo­ja cr­no­gor­skog dru­štva, kao kom­po­nen­te ve­li­čan­stve­ne cr­no­gor­ske pri­ro­de, ko­ja pru­ža naj­vi­še mo­guć­no­sti za kva­li­tet ži­vlje­nja, ne sa­mo za 650 hi­lja­da lju­di, već i za mno­go­stru­ko ve­ću po­pu­la­ci­ju – za­klju­čio je prof. dr La­ku­šić.
(NA­STA­VI­ĆE SE)