-piše: veselin lazarević

Katarina je neizmjerno cijenila prijateljstvo sa Nikolom Teslom. Taj odnos je ljubomorno njegovala duže od 20 godina. Toliko nijednoj ženi nije pošlo za rukom. Na osnovu sačuvane bogate prepiske, nije teško zaključiti kako je ona istovremeno gajila delikatne simpatije i nježnu ljubav prema Nikoli. Za tu njenu veliku naklonost prema genijalnom Srbinu znao je i njen muž i bio blagonaklon. Nikola je, s druge strane, prema Kej osjećao samo divljenje, i to je bilo najviše što je pokazivao prema ovoj nježnoj ženi. Prema Citou (Nikolinom asistentu), Margareta je kasnije tvrdila da je jedina žena koja je sa Teslom bila u intimnim odnosima. To isto, ali u drugoj formi („ja sam jedina žena koja ga je dodirnula“), tvrdila je i En Morgan. Međutim, Teslin biograf Čejnijeva kaže da ništa nije ukazivalo na to da su bili nešto više od prijatelja. Iako će se ime Morganove kćerke povezivati sa nizom čuvenih ljudi, nikad se neće udati. U svakom slučaju, stereotipi koji se pominju uz Teslino ime (dosledni neženja, samotnjak, osobenjak rastrzan fobijama, asketa...) ne stoji i daleko je od stvarnog lika velikog naučnika, koji je bio, kako je En za njega rekla, lijep, pametan i zagonetno nasmiješen.
Teslin veliki prijatelj Laza Kostić, pjesnik i boem, u pismu od 12. juna 1895. pokušava Teslu da oženi bogatom srpkinjom Lenkom Dunđerski. Pismo je sačuvano i mi ga prenosimo u skraćenom obliku: „Dragi prijatelju, danas je otprilike treća godišnjica kako smo se ono sastali u Pešti i onako lepo proveli ono nekoliko dana. Naumio sam da proslavim taj dan. Šta mislite kako? Ne biste nikada pogodili da Vam kažem: Hoću da Vas ženim! Znam šta ćete mi reći, znam šta ćete pomisliti, sve znam, pa ipak! Devojka koju sam Vam namenio podobna je da savlada svaku ženomrznicu. Ja mislim da bi i mrtvog oživela, ne samo mrtvog Don Žuana, nego i mrtvog sveca. Zbilja; onomad sam je gledao u manastiru kako cjeliva neke mošti, suvu ruku nekog sveca, pa, u zanosu od onog tamjana i od one lepote, čisto sam se začudio, kako da se ona mrtva ruka ne digne da je zagrli. Koji je to svetitelj, zapitao sam kaluđera do sebe. To nije svetitelj. Nego? To je svetiteljka, prepodobna majka Angelina. A? Sad razumem...“
Laza dalje piše da je djevojka odbila do sada „čitavu vojsku prosaca“ što je roditelje navelo da se zabrinu jer, imala je pune 24 godine. „Otac je njen, moj najbolji prijatelj, te sam dakako i ja njen. Dugo sam se trudio da doznam uzrok te nemilosti, te jedva jedvice doznam, njen ideal je Nikola Tesla. Ja sam joj priznao da je to i moja davnašnja misao, ali mi je navek bio na umu, kako ste vi do sada svu ljubav posvetili ideji, pa nemam vremena ni misliti na žene, a kamoli na ženidbu. Ona se ipak uzda da bi Vas obrnula...“
Laza Kostić je znao za Tesline probleme oko finansiranja njegovih projekata pa pismo, pisano iz manastira Krušedol, završava: „A sad, o imovini, o ženinstvu, ili o prćiji njenoj. Ona može doneti, od prilike, jedan milion franaka. Ali joj otac takođe stoji da bi mogao zetu da otvori veresiju i do jednog miliona dolara, ako zatreba. Promislite se dobro. Sve mislite pa jedno smislite, pa mi javite, na šta ste smislili. Ako pristanete, poslaću Vam odmah sliku moje namenjenice i doznaćete njeno ime. Bilo kako bilo, svakojako verujte da ostajem Vaš prijatelj. Laza Kostić“.
Tesla je odmah znao da se radi o Lenki Dunđerski jer je ona bila najbogatija srpska udavača, koja u tim godinama nije imala muža. Nikola je otklonio sa žaljenjem prijateljev predlog jer od silnih poslova i obaveza jednostavno nije mogao ni da pomisli na ženidbu.
Stanislav Vinaver, pisac i književni kritičar, koji je objavio Kostićevu prepisku sa Nikolom Teslom, objašnjava do tančina Lazino „provodadžisanje“: „Prepiska između Laze i Tesle daje uvid u srž oba ova zanesena duha od kojih je jedan hteo da veruje samo u romantiku, a drugi samo u drevne prauzroke i praskozorje. Elem, Laza je zaljubljen u Lenku Dunđerski. Ali se, oronuo, ne oseća nje dostojan. Traži joj dostojnog muža. Nalazi. Laza je napunio romantičnu Lenkinu glavu Teslinim likom. Ona je, dosledno, volela njega, Lazu. On se, Laza, uplašio i geteovski pobjegao od nje u Krušedol. Lenka vjeruje Lazi. Kad nije Laza, nek je Lazin Tesla.“
Krajem decembra iste godine, Kostić šalje Tesli novo pismo u kome ga obavještava o Lenkinoj smrti...
Skrhan smrću Lenke Dunđerski, Laza joj posvećuje pjesmu „Santa Marija dela salute“. Za Hermana Hesea ona je najljepša pjesma svijeta. A zahvaljujući Lazi, njeno ime jednim svojim djelom, vezano je i za Nikolu Teslu.
(Kraj)