Iz­vr­šna di­rek­tor­ka Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje Da­li­bor­ka Ulja­re­vić oci­je­ni­la je da je je­dan dio tu­ži­la­ca ko­rum­pi­ran, a je­dan u pro­fe­si­o­nal­nom smi­slu ne­do­ra­stao funk­ci­ji ko­ju oba­vlja. Ona uka­zu­je da bi iz­dva­ja­nje Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva iz struk­tu­re Dr­žav­nog tu­ži­la­štva pod­ra­zu­mi­je­va­lo pro­mje­nu Usta­va.
–Ka­ko sa­da stva­ri sto­je, VDT će igra­ti zna­čaj­nu ulo­gu u iz­bo­ru spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca, ka­kvo god da bu­de ko­nač­no rje­še­nje. Osta­je sa­mo di­le­ma da li će VDT ima­ti pre­su­dan uti­caj na iz­bor spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca ili ne. Po­što se uoča­va za­bri­nja­va­ju­će vi­sok ste­pen ne­po­vje­re­nja me­đu dr­žav­nim or­ga­ni­ma, iz­gle­da lo­gič­no da VDT, ko­ji uži­va vi­sok ste­pen le­gi­ti­mi­te­ta, do­bi­je­nog od Skup­šti­ne Cr­ne Go­re, tra­ži pu­nu kon­tro­lu nad Dr­žav­nim tu­ži­la­štvom, či­ji je sa­stav­ni dio i Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo – ka­že Ulja­re­vi­će­va.
Ja­sno je, do­da­je ona, da bi pot­pu­no iz­dva­ja­nje Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva iz struk­tu­re Dr­žav­nog tu­ži­la­štva pod­ra­zu­mi­je­va­lo pro­mje­nu Usta­va Cr­ne Go­re.
–Ali, mi sa­da ima­mo da­to sta­nje i raz­mi­šlja­mo u mje­ri mo­gu­ćeg šta bi da­lo bo­lji re­zul­tat u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. Či­nje­ni­ca je da smo i do sa­da ima­li spe­ci­jal­no odje­lje­nje i spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca, i to u ran­gu za­mje­ni­ka VDT-a, kao dio Dr­žav­nog tu­ži­la­štva. Nad­le­žno­sti su bi­le sko­ro iden­tič­ne, a re­zul­ta­ti mr­ša­vi. Ci­vil­ni sek­tor je in­si­sti­rao na ve­ćoj sa­mo­stal­no­sti bu­du­ćeg spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca, i to pr­ven­stve­no od iz­vr­šne vla­sti, lo­ci­ra­ju­ći vr­lo ar­gu­men­to­va­no iz­vr­šnu vlast kao pro­stor sa naj­ve­ćim ri­zi­kom od ko­rup­ci­je i broj­nim in­di­ci­ja­ma o po­sto­ja­nju ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou – is­ti­če Ulja­re­vi­će­va.
Pre­ma nje­noj ocje­ni, do­sa­da­šnji re­zul­ta­ti tu­ži­la­štva u ključ­nim pi­ta­nji­ma ko­ja op­te­re­ću­ju Cr­nu Go­ru ne­do­pu­sti­vo su lo­ši, pri­je sve­ga u bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la.
–Či­ni se da je je­dan dio tu­ži­la­ca u pro­fe­si­o­nal­nom smi­slu ne­do­ra­stao funk­ci­ji ko­ju oba­vlja, dok je je­dan dio ko­rum­pi­ran, ali sa ja­kom za­šti­tom (van)in­sti­tu­ci­o­nal­nih cen­ta­ra mo­ći, a da je ve­o­ma ma­li broj tu­ži­la­ca za­i­sta po­sve­ćen svom po­slu, pro­fe­si­o­na­lan i hra­bar. Ta­kvo sta­nje zah­ti­je­va ozbilj­no pro­či­šća­va­nje tu­ži­lač­ke or­ga­ni­za­ci­je. Ipak, za­kon­sko rje­še­nje ko­je pred­vi­đa re­i­zbor tu­ži­la­ca ne da­je ade­kvat­ne kri­te­ri­ju­me, ni­ti ga­ran­tu­je po­treb­nu tran­spa­rent­nost tog pro­ce­sa, zbog če­ga po­sto­ji re­al­na opa­snost da taj re­i­zbor po­sta­ne kon­tra­pro­duk­ti­van i da tu­ži­la­štvo osta­ne u znat­noj mje­ri „ane­ste­zi­ran” dr­žav­ni or­gan, ko­ji se je­di­no „bu­di” u ob­ra­ču­nu sa ne­is­to­mi­šlje­ni­ci­ma vla­sti, ali su­štin­ski ne­ma sna­ge da se iz­bo­ri sa „pr­lja­vim igra­či­ma” u sop­stve­noj struk­tu­ri, a još ma­nje sa ko­rup­ci­jom i or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom – za­klju­či­la je Ulja­re­vi­će­va.D.Ž.

Op­struk­ci­je ni­je­su is­klju­če­ne
Ako pra­ti­mo do­sa­da­šnju prak­su, ne bi bi­lo iz­ne­na­đe­nje da i iz­bor spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca tr­pi od­re­đe­nu op­struk­ci­ju. Ro­ko­vi u pre­go­va­rač­kom pro­ce­su sa EU već su pro­bi­je­ni, pa bi da­lje od­la­ga­nje iz­bo­ra spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca pred­sta­vlja­lo ve­li­ki ko­rak ka blo­ka­di pre­go­vo­ra u naj­va­žni­jem po­gla­vlju za Cr­nu Go­ru. Ja­sno je da bi i raz­go­vor o spe­ci­jal­nom tu­ži­o­cu i ci­je­lom ni­zu in­sti­tu­ci­o­nal­no-nor­ma­tiv­nih me­ha­ni­za­ma za bor­bu pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je bio sko­ro ne­mo­guć ka­da ne bi po­sto­jao pri­ti­sak me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce i da cr­no­gor­sko dru­štvo ni­je otvo­re­no pre­ma pre­go­va­rač­kom pro­ce­su, ka­že Ulja­re­vi­će­va.