Ba­ra­nin Sa­nel Ti­ganj (37), ro­dom iz Pet­nji­ce, po za­ni­ma­nju po­mo­rac, ne mo­že da uđe u SAD i ze­mlje EU zbog, ka­ko on sma­tra, kom­šij­skih i pri­ja­telj­skih od­no­sa sa dvo­ji­com bo­ra­ca ISIL. Sum­nja da su ga cr­no­gor­ske slu­žbe neo­sno­va­no po­ve­zi­va­le sa ISIL-om, pa je zbog to­ga tu­žio MUP i dr­ža­vu. Nje­go­vi pro­ble­mi, ka­ko ka­že, po­če­li su mar­tu 2015. go­di­ne, dok je bio na bro­du kom­pa­ni­je „MSC” na Ba­ha­mi­ma. Ame­rič­ke vla­sti su mu po­ni­šti­le tro­go­di­šnju vi­zu ko­ju je ra­ni­je iz­va­dio u am­ba­sa­di u Pod­go­ri­ci.
Ti­ganj sma­tra da ga je ne­ko neo­sno­va­no i bez raz­lo­ga do­veo u ve­zu sa or­ga­ni­za­ci­jom ISIL, jer je bio u do­brim od­no­si­ma sa kom­ši­ja­ma Ade­mom Mu­sta­fi­ćem i Da­mi­rom Sla­ko­vi­ćem, ko­ji su po­gi­nu­li u Si­ri­ji.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, pre­ži­vio je ve­li­ka mal­tre­ti­ra­nja na po­vrat­ku u Pod­go­ri­cu, jer ni­je mo­gao da se vra­ti pre­ko Lon­do­na sa aero­dro­ma, ni­ti iz Por­tu­ga­li­je, već mu je to tek omo­gu­će­no pre­ko Ka­i­ra, da bi 24. apri­la 2015. go­di­ne do­šao u Pod­go­ri­cu. U me­đu­vre­me­nu, još uvi­jek ni­je sa­znao raz­log po­ni­šte­nja ame­rič­ke vi­ze, pa je zbog to­ga pod­nio dvi­je tu­žbe, jed­nu u CB Bar, a dru­gu Osnov­nom su­du u Pod­go­ri­ci pro­tiv dr­ža­ve Cr­ne Go­re za na­dok­na­du šte­te. Od dr­ža­ve tra­ži 80 do 100 hi­lja­da eura na ime šte­te ko­ju je pre­tr­pio zbog to­ga što mu je one­mo­gu­će­no da ra­di, ali i na­dok­na­du za du­šev­ne bo­lo­ve i pat­nje.
– Uhap­šen sam na bro­du na Ba­ha­mi­ma. Da­ni­ma sam bio u pri­tvo­ru gdje su me ču­va­li po­li­caj­ci, i ni­sam imao ni­šta pro­tiv da se is­kr­cam i vra­tim u Cr­nu Go­ru. Me­đu­tim, ni­su mi do­zvo­li­li po­vra­tak iz Lon­do­na, pa su me vra­ti­li na brod „Ste­la”, ta­ko­đe kom­pa­ni­je „MSC”, gdje su jed­nu ka­bi­nu pre­tvo­ri­li u pro­stor gdje sam za­dr­žan. Imao sam po­dr­šku lju­di iz kom­pa­ni­je „MSC” i ka­pe­ta­na Vu­ka Vuk­sa­no­vi­ća. Na­ža­lost, ni moj dru­gi po­ku­šaj da se vra­tim u Cr­nu Go­ru pre­ko Por­tu­ga­li­je sa još tri čla­na po­sa­de ni­je uspio – ka­že on i na­gla­ša­va da su to bi­li te­ški pe­ri­o­di nje­go­vog ži­vo­ta.
– Sva­šta mi je pa­da­lo na pa­met. Osla­bio sam, iz­gu­bio čak 20 kg. Ner­vo­za je bi­la ne­sno­šlji­va, i raz­mi­šljao sam da se ba­cim u Su­ec­ki ka­nal. Na sre­ću, ra­dio sam na bro­du pa me je to ma­lo re­lak­si­ra­lo. Do­la­skom u Su­ec­ki ka­nal egi­pat­ske vla­sti su mi do­zvo­li­le da iz Ka­i­ra pre­ko Is­tan­bu­la do­đem 24. apri­la 2015. u Pod­go­ri­cu.
On do­da­je da je po do­la­sku u Cr­nu Go­ru od­mah ob­i­šao nad­le­žne in­sti­tu­ci­je, Mi­ni­star­stvo vanj­skih po­slo­va, MUP, na­ci­o­nal­nu agen­ci­ju za bez­bjed­nost i ame­rič­ku am­ba­sa­du.
– Sla­li su me od jed­nog do dru­gog. Ono što me je in­te­re­so­va­lo ni­sam uspio da do­bi­jem. Jed­ni su go­vo­ri­li da sam na In­ter­po­lo­voj li­sti, cr­ve­noj pa pla­voj po­tjer­ni­ci. Ja sam znao da po­tjer­ni­ca ni­je ras­pi­sa­na, i tra­žio sam da se po­kre­ne po­stu­pak ka­ko bih do­ka­zao svo­ju ne­vi­nost, ali nad­le­žne slu­žbe ni­su ta­ko mi­sli­le – ka­že on, na­gla­ša­va­ju­ći da mu je Sa­vjet za gra­đan­sku kon­tro­lu po­li­ci­je i nje­gov pred­sjed­nik Alek­san­dar Sa­ša Ze­ko­vić naj­vi­še po­mo­gao.
Ti­ganj is­ti­če da je na­kon svih pro­vje­ra i ću­ta­nja nad­le­žnih slu­žbi ne­ko htio da ga po­ve­že sa ISIL-om.
– Ja sam, isti­na, član Islam­ske za­jed­ni­ce već od ma­lih no­gu, od 7. ili 8. raz­re­da. Tač­no je i to da sam se dru­žio sa Ade­mom Mu­sta­fi­ćem i Da­mi­rom Sla­ko­vi­ćem, ko­ji su po­gi­nu­li u Si­ri­ji, ali tač­no je i to da dok su oni bi­li u Cr­noj Go­ri ni­ka­da od njih ni­sam čuo re­ci­mo da tre­ba ne­ku zgra­du sru­ši­ti ili di­ći u va­zduh, ili ubi­ti ne­kog čo­vje­ka. Oni su u stva­ri dok su bi­li ov­dje, bi­li lju­di na mje­stu. Bi­li su to mo­ji pri­ja­te­lji pri­je ne­go su po­šli u Si­ri­ju, i ni­ko da­nas ne zna šta se ta­mo de­ša­va­lo. Ono što ja znam je da su po­je­din­i po­li­ti­ča­ri u sve ovo umi­je­ša­li pr­ste, da bi ne­ko ste­kao po­e­ne ja­vio je ta­mo gdje tre­ba: „je­ste, to je ve­ha­bi­ja, a še­ta se slo­bod­no Ba­rom”. To ni­je do­bro i ta­ko se ne mo­že­mo za­la­ga­ti za mir. Tre­ba da od­ga­ja­mo no­ve ge­ne­ra­ci­je, da li na taj na­čin – kazao je Tiganj.
Is­ti­če da je tu­žbu CB Bar pod­nio u ma­ju ove go­di­ne pro­tiv N.N. li­ca ko­je ra­di u dr­žav­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji, i ko­je je, zbog na­mjer­ne ili ne­na­mjer­ne gre­ške, nje­mu za­bra­ni­lo ulaz u Evro­pu i po­ni­štilo mu ame­rič­ku vi­zu.
– U sep­tem­bru sam Osnov­nom su­du u Pod­go­ri­ci pod­nio tu­žbu pro­tiv dr­ža­ve Cr­ne Go­re za na­dok­na­du šte­te, jer ja ne ra­dim sko­ro tri go­di­ne i ne mo­gu da po­di­žem svo­je če­tvo­ro dje­ce, a pla­ta kor­mi­la­ra na bro­du iz­no­si 3.000 eura. Oče­ku­jem pr­vo ro­či­šte i, na­rav­no, da ću bi­ti obe­šte­ćen i za pla­te, ali i za du­šev­ne bo­lo­ve i pat­nje. Od dr­ža­ve Cr­ne Go­re ne oče­ku­jem ne­ku po­seb­nu agil­nost, bar se to do sa­da po­ka­za­lo. Pla­šim se da na kra­ju ne is­pad­ne da sam ja kriv.
D.S.


Član NVO „Ori­jent”

– Ja sam član NVO „Ori­jent” iz Ba­ra. U pro­sto­ri­ja­ma ove or­ga­ni­za­ci­je oku­plja­mo se i dru­ži­mo. Mo­žda ne­ko mi­sli da se ta­mo sli­va­ju mi­li­o­ni, a vje­ruj­te mi, mi da­je­mo 5, 10 eura i je­dva funk­ci­o­ni­še­mo. Na­ši čla­no­vi re­dov­no da­ju krv. I, na­rav­no, dru­ži­mo se i do­bri smo sa lju­di­ma ko­ji ni­su na­še pri­pad­no­sti – ka­že Ti­ganj.