U Cr­noj Go­ri u po­sled­nje tri go­di­ne do­go­di­lo se osam ubi­sta­va iz ko­ri­sto­lju­blja, a žr­tve su uglav­nom bi­li sta­ri i ne­moć­ni i že­ne. Ne­dav­no ubi­stvo pen­zi­o­ner­ke Du­ri­je Dur­ke Po­ja­tić (78) iz Pod­go­ri­ce, sa­mo je jed­no u ni­zu ko­je se po­sled­njih go­di­na do­go­di­lo u Cr­noj Go­ri, a či­ji mo­tiv je, ka­ko se pret­po­sta­vlja, bi­lo ko­ri­sto­lju­blje. Se­dam­de­se­to­smo­go­di­šnja ugled­na pro­fe­so­ri­ca ru­skog je­zi­ka, ko­ju pam­te ge­ne­ra­ci­je cr­no­gor­skih stu­de­na­ta, ži­vje­la je sa­ma u sta­nu u sa­mom cen­tru Pod­go­ri­ce. Ubi­stvo je iz­vr­šio njen bra­ta­nić Emir Sar­van (39), ko­ji se pred is­tra­žnim or­ga­ni­ma bra­nio ću­ta­njem.
So­ci­o­log Sr­đan Vu­ka­di­no­vić za „Dan” ob­ja­šnja­va da ubi­stvi­ma či­ji je mo­tiv ko­ri­sto­lju­blje obič­no pret­ho­di psi­hič­ko ili fi­zič­ko na­si­lje ka­ko bi po­či­ni­lac do­bio ne­što što mu, po pra­vi­lu, ne pri­pa­da – no­vac, ne­kret­ni­ne ili pak ne­što dru­go.
– Nji­ho­ve žr­tve su u glav­nom sta­ri i ne­moć­ni lju­di ko­ji su vla­sni­ci tih vri­jed­no­sti. Ne­ri­jet­ko se de­ša­va da i oni sa­mi če­sto obe­ća­va­ju ne­što što ne mo­gu is­pu­ni­ti i ta­ko po­sta­ju me­ta ne­či­jih „bo­le­snih po­ri­va” – is­ti­če Vu­ka­di­no­vić.
S dru­ge stra­ne, ob­ja­šnja­va on, po­sto­je lju­di u sred­njim go­di­na­ma ko­ji ne mo­gu se­bi da pri­u­šte mi­ni­mum ono­ga što im je po­treb­no, pa su pre­pu­šte­ni dru­gi­ma, ne­si­gur­ni u se­be i svo­je mo­guć­no­sti. Ako sa to­li­ko go­di­na ne us­pi­ju se­bi obez­bi­je­di­ti ni mi­ni­mum ži­vot­nih sred­sta­va, oni ne­ma­ju po­vje­re­nja u bi­lo ko­ga, pa ni u naj­bli­že srod­ni­ke. Ta­kvi lju­di ne vo­le ni­ko­ga i vre­me­nom se pre­tva­ra­ju u „kla­sič­ne oti­ma­če”, da bi na bi­lo ko­ji na­čin do­šli do ono­ga što im ne pri­pa­da.
Vr­lo če­sto se na­kon ova­kvog zlo­či­na na­me­će pi­ta­nje da li je to ne­ko mo­gao na vri­je­me spri­je­či­ti. Vu­ka­di­no­vić po­ja­šnja­va da je ključ pro­ble­ma upra­vo u po­ro­di­ci ko­ja če­sto ne že­li da go­vo­ri o to­me, pa se ova­kvi ob­li­ci psi­hič­kog na­si­lja naj­če­šće pri­kri­va­ju.
– Ima­ti na­sil­ni­ka u cr­no­gor­skoj po­ro­di­ci ni­je pro­blem ne­go sra­mo­ta. Me­đu­tim, na­u­ka ka­že da je upra­vo pri­mar­na po­ro­di­ca od naj­ve­ćeg zna­ča­ja za pro­ces re­so­ci­ja­li­za­ci­je, i to je mje­sto u ko­me se ova­kav zlo­čin mo­že spri­je­či­ti – ka­zao je Vu­ka­di­no­vić.
Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, ne­mo­gu­će je da po­ro­di­ca pri­je ubi­stva ni­je zna­la da je ovaj če­tr­de­se­to­go­di­šnjak sklon psi­hič­kom ili ne­kom dru­gom vi­du na­si­lja i da mu je to bio na­čin da do­đe do sred­sta­va.
– Si­gur­no je pret­hod­no ta­kvo na­si­lje vr­šio i pre­ma svo­jim ro­di­te­lji­ma, a sa­da i nad tet­kom, ali su o to­me ću­ta­li. Obič­no je, ka­ko ka­že, po­ro­di­ca ta ko­ja pr­va pri­mi­je­ti sum­nji­ve zna­ke na­si­lja čak i onih naj­te­žih ob­li­ka, i ta­da tre­ba da sa­ra­đu­je sa in­sti­tu­ci­ja­ma si­ste­ma. Me­đu­tim, ka­da se ova­kvo ne­što do­go­di svi se uhva­te za gla­vu. Ta­da dr­ža­va i dru­štvo ne mo­gu mno­go po­mo­ći, jer je tre­ba­lo ra­ni­je uka­za­ti na pro­blem i pri­ja­vi­ti ga – is­ta­kao je Vu­ka­di­no­vić.
I de­kan Prav­nog fa­kul­te­ta Ve­li­mir Ra­ko­če­vić pod­sje­ća da su u Cr­noj Go­ri sve če­šći slu­ča­je­vi ubi­stva iz ko­ri­sto­lju­blja, što za­pra­vo pred­sta­vlja kva­li­fi­ka­tor­ni ob­lik te­škog ubi­stva. Prav­na na­u­ka za­pra­vo taj mo­tiv tre­ti­ra kao kri­te­ri­jum za od­re­đi­va­nje te­ži­ne kri­vi­ce uči­ni­o­ca zlo­či­na i pred­sta­vlja kva­li­fi­ka­tor­ni ele­ment ko­ji osnov­ni ob­lik ubi­stva tran­sfor­mi­še u te­ško ubi­stvo.
Ob­ja­šnja­va da po­bu­de kod ovog ob­li­ka te­škog ubi­stva ob­u­hva­ta­ju eks­trem­nu i bez­ob­zir­nu ego­i­stič­ku te­žnju da se po­stig­ne pro­tiv­prav­na imo­vin­ska ko­rist, ne bi­ra­ju­ći sred­stva i po sva­ku ci­je­nu.
– U kri­mi­no­lo­gi­ji se ubi­ce ko­je iz gram­zi­vo­sti ili u ci­lju ostva­re­nja ko­ri­sti li­ša­va­ju ži­vo­ta dru­ge, sma­tra­ju mo­ral­no znat­no ni­žim od osta­lih lju­di i oni pred­sta­vlja­ju naj­ve­ću opa­snost za naj­va­žni­je vri­jed­no­sti u jed­nom dru­štvu. Zlo­čin po­sto­ji ne­za­vi­sno od to­ga da li je ko­rist ostva­re­na ili ni­je – is­ti­če za „Dan” prof. Ra­ko­če­vić.
On pod­sje­ća da ubi­stvo iz ko­ri­sto­lju­blja po­sto­ji i u onim slu­ča­je­vi­ma ka­da je ostva­re­na ko­rist upo­tri­je­blje­na za za­do­vo­lje­nje ele­men­tar­nih ži­vot­nih po­tre­ba.
– Po­zna­to je da ni­ko ne­ma ve­će pra­vo na svoj ži­vot od pra­va dru­gog na vla­sti­ti ži­vot, zbog če­ga se li­še­nje ži­vo­ta u ci­lju pri­ba­vlja­nja pro­tiv­prav­ne imo­vin­ske ko­ri­sti uvi­jek sma­tra ko­ri­sto­lju­bi­vim. Me­đu­tim, ka­ko on na­vo­di, u svim slu­ča­je­vi­ma ubi­stva iz ko­ri­sto­lju­blja ubi­ce su pri­pa­da­le na­ro­či­to opa­snoj ka­te­go­ri­ji uči­ni­la­ca, ko­ji se ni­je­su li­bi­li da ostva­re svo­je kri­mi­nal­ne na­u­me vr­še­njem naj­te­žeg zlo­či­na pro­tiv ži­vo­ta. Ono što je si­gur­no je da pri­li­kom iz­vr­še­nja ovih ob­li­ka zlo­či­na uvi­jek po­sto­ja­la oči­gled­na ne­sra­zmje­ra iz­me­đu ko­ri­sti ko­ja se ostva­ru­je iz­vr­še­njem ubi­stva i smr­ti žr­tve.
– Po­za­di­na jed­nog bro­ja ubi­sta­va iz ko­ri­sto­lju­blja ve­za­na je za pro­ces bru­ta­li­za­ci­je ko­ji je pod­ra­zu­mi­je­vao pri­mje­nu na­si­lja i pre­u­zi­ma­nje kon­tro­le nad sla­bi­ji­ma od se­be, i na kra­ju re­zul­ti­rao te­škim ubi­stvom. Je­dan broj uči­ni­la­ca ubi­stva iz ko­ri­sto­lju­blja bio je žr­tva zlo­sta­vlja­nja ili je imao dru­ge tra­u­me u dje­tinj­stvu, po­ka­zu­ju kri­mi­no­lo­ška is­tra­ži­va­nja. Mno­ge ubi­ce iz ko­ri­sto­lju­blja su is­po­lja­va­le iz­ra­že­ni osje­ćaj otu­đe­nja i vr­lo vje­što pri­kri­va­le na­sil­ne pre­di­spo­zi­ci­je. Ubi­ce ovog ti­pa su ne­ri­jet­ko gu­bi­le osje­ćaj ne sa­mo za vri­jed­no­sti dru­gih, ne­go i za vla­sti­tu vri­jed­nost – is­ti­če Ra­ko­če­vić.
Ne­ma­li je broj ova­kvih i slič­nih ne­dje­la ko­ja su se do­go­di­la po­sled­njih go­di­na na na­šim pro­sto­ri­ma. Pri­je ne­što vi­še od po­la go­di­ne tra­ge­di­ja se do­go­di­la i u do­mu po­ro­di­ce Da­šić u plav­skom se­lu Bre­zo­je­vi­ce, ka­da su dvo­ji­ca raz­boj­ni­ka upa­la u po­ro­dič­nu ku­ću, ukra­li no­vac, mu­či­li 84-go­di­šnju Gor­da­nu i ugu­ši­li je, a nje­nog dvi­je go­di­ne mla­đeg su­pru­ga Vu­ka krv­nič­ki pre­tu­kli. Od lo­po­va i raz­boj­ni­ka pre­tvo­ri­li su se u ubi­ce ko­ji su sa stra­vič­nom la­ko­ćom eli­mi­ni­sa­li sve pre­pre­ke da do­đu do nov­ca.
Ne­sre­ća fa­mi­li­je Da­šić uz­dr­ma­la je jav­nost i na­met­nu­la pi­ta­nja ko­ja je to ci­fra ko­ja uop­šte mo­že da se iz­jed­na­či sa ži­vo­tom i da li je sva­ki raz­boj­nik po­ten­ci­jal­ni ubi­ca? Par sto­ti­na eura. Kr­va­vih i ote­tih.
Na­ža­lost, Vu­ko Da­šić ni­je usa­mljen. Nje­go­vu bol ra­zu­mi­ju i po­ro­di­ce Be­ri­šaj, Bo­žo­vić, Kne­že­vić, Ra­i­če­vić, Bo­kan, Ra­šo, či­ji su čla­no­vi žr­tve po­hlep­nih lo­po­va ko­ji se ni­je­su li­bi­li da ubi­ju čak ni zbog dva eura.
Pro­šle go­di­ne, 19. ma­ja, u Pod­go­ri­ci, na Će­mov­skom po­lju iz ko­ri­sto­lju­blja je ubi­je­na 71-go­di­šnja Aj­ša Be­ri­ša. Ta­da 22-go­di­šnji Pod­go­ri­ča­nin El­vir Ha­ri­zaj pre­sreo je sta­ri­cu i usmr­tio je uda­ra­ju­ći je ka­me­nom u gla­vu. U ubi­stvu su mu po­mo­gli osam­na­e­sto­go­di­šnja su­pru­ga Baj­ram­ša Ho­ti iz Pe­ći i Pod­go­ri­ča­ni Ha­dži Ha­si (21) i Sef­ćet De­mi­ri (24). Po­li­ci­ja je ta­da sa­op­šti­la sum­nju da su osum­nji­če­ni sa umi­šlja­jem i iz ko­ri­sto­lju­blja po­či­ni­li te­ško ubi­stvo. Ha­ri­zaj, Ho­ti, Ha­si i De­mi­ri su pri­je ubi­stva po­ku­ša­li da je opljač­ka­ju.
Go­di­nu i če­ti­ri mje­se­ca pri­je ubi­stva Be­ri­še u Ba­ru, u sep­tem­bru 2015. go­di­ne, ubi­je­na je Ul­ci­njan­ka Sta­na Bo­žo­vić (67). Mo­tiv ovog ubi­stva, ta­ko­đe, no­vac.
Na li­sti svi­re­pih ubi­ca na­šlo se i ime ma­lo­ljet­nog D.B. iz Moj­kov­ca i nje­go­vih su­gra­đa­na Da­ri­ja Bje­li­ća (19) i Mi­la­na Ra­du­lo­vi­ća (20), ko­ji su osu­đe­ni na ukup­no 50 go­di­na za­tvo­ra za ubi­stvo Zo­ra­na Kne­že­vi­ća (46) iz Moj­kov­ca. Po­sli­je bru­tal­nog pre­bi­ja­nja sta­vi­li su ru­ka­vi­ce i pro­va­li­li u ku­ću, ali ni­je­su pro­na­šli no­vac.
Osam go­di­na ra­ni­je, u Bu­dvi iz ko­ri­sto­lju­blja mon­stru­o­zno je ubi­jen nje­mač­ki dr­ža­vlja­nin Kla­us Doj­člen­der. I u ovom zlo­či­nu žr­tva je po­zna­va­la ubi­ce. Srp­ski dr­ža­vlja­nin Ra­de Sto­šić (44) je po­čet­kom fe­bru­a­ra 2005. go­di­ne u Bu­dvi po­či­nio gnu­san zlo­čin ra­di pri­sva­ja­nja sta­na od 105 kva­dra­ta u na­se­lju Drob­ni­ći ko­ji je na nje­ga bio uknji­žen, a Kri­sti­jan Gon­di (34) zbog 17.000 eura. Sto­šić ni­ka­da ni­je pri­znao ubi­stvo, već je tvr­dio da je zlo­čin po­či­nio Gon­di. On je, ka­ko je ka­zao, uče­stvo­vao u pa­ko­va­nju ko­ma­da ti­je­la i ba­ca­nju ke­sa u mo­re.
Ubi­ce iz ko­ri­sto­lju­blja u po­tra­zi za nov­cem i osta­lim vri­jed­no­sti­ma, ka­ko re­če je­dan od njih, ne bi­ra­ju žr­tve, a gra­ni­ce ni sa­mi ne po­zna­ju. Ili ih ne­ma­ju.
VJ.DA­MJA­NO­VIĆ


Na No­vu go­di­nu opljač­kao i usmr­tio ba­bu

Pri­je tri go­di­ne, uoči do­če­ka No­ve go­di­ne, u Nik­ši­ću je ubi­je­na Mak­si­mi­ja Ma­ra Ra­i­če­vić (77). Ti­je­lo sta­ri­ce, ko­ja je ži­vje­la sa­ma, ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je pro­na­šla je su­pru­ga nje­nog bra­ta­ni­ća, ko­ja je do­šla da joj če­sti­ta No­vu go­di­nu. Za ubi­stvo sta­ri­ce na pod­mu­kao na­čin i iz ko­ri­sto­lju­blja op­tu­žen je njen unuk, Ce­ti­nja­nin Mar­ko Adžić (31). Na­kon zvjer­skog ubi­stva sop­stve­ne ba­be ko­ja se o nje­mu sta­ra­la od ma­le­na, Adžić je pre­tu­rio njen stan i iz nov­ča­ni­ka uzeo ne­u­tvr­đe­nu su­mu nov­ca.


Zbog 1.500 eura ubio pri­ja­te­lja

Još jed­no pri­ja­telj­stvo okon­ča­no je smrt­nim is­ho­dom s mo­ti­vom da se do­mog­ne nov­ca. U no­ći iz­me­đu 15. i 16. mar­ta 2015. go­di­ne u Ba­ru Ru­fin Vu­jo­vić (46) ubio je ca­ri­ni­ka u pen­zi­ji Že­li­mi­ra Bo­ka­na (65). Do­šao je u nje­go­vu ku­ću sa pri­ja­te­lji­ma Ane­lom Ko­lje­no­vić (22) i Re­na­tom Be­ri­ši­ćem (26). Pod ko­jim okol­no­sti­ma je do­šlo do sva­đe iz­me­đu Ru­fi­na i Bo­ka­na osta­će taj­na, jer je jav­nost us­kra­će­na da ču­je dru­gu stra­nu pri­če. Či­nje­ni­ca da je na ti­je­lu žr­tve bi­lo 70 ra­na od no­ža, od ko­jih čak 43 ubod­nih mo­žda upot­pu­nju­ju mor­bid­nost slu­ča­ja. Is­pre­tu­ra­li su mu ku­ću, ali ni­je­su pro­na­šli vi­še od 10 eura.
Pri­je če­ti­ri go­di­ne Pod­go­ri­ča­nin Dar­ko Vla­ho­vić (49) osu­đen je na 20 go­di­na za­tvo­ra jer je na svi­rep na­čin i iz ko­ri­sto­lju­blja 22. ju­na 2009. go­di­ne u Ba­ru, gdje je bo­ra­vio, ubio pri­ja­te­lja Mi­lo­ša Pen­du iz Tre­bi­nja. Do­šao je kod nje­ga u stan, i ka­da mu je pri­ja­telj okre­nuo le­đa, uzeo je šraf­ci­ger i iz­bo ga. Is­pre­tu­rao je stan i uzeo 1.590 eura.