Advokat Zoran Piperović smatra da je u svojoj dugogodišnjoj karijeri dovoljno ostvario u životu i profesiji, pa ga aktuelna dešavanja na crnogorskoj pravosudnoj sceni ne interesuju i drži se izvan njih. Povodom aktuelnog predstojećeg izbora prvog čovjeka Advokatske komore, koji se pretvorio u pravi rat, Piperović, inače bivši državni tužilac, kazao je da mu ništa nije poznato, da ne zna za kada je zakazana skupština, ko je zainteresovan, niti ko je najozbiljniji kandidat za tu funkciju.

– Totalno sam van toga.Ni sada ne znam „za čem“ se održavaju. Ako je za predsjednika, neka je srećno budućem pobjedniku, ko god bio. Ja u tome učestvovati neću. Ovaj stav znaju sve kolege koje su sa mnom bliske.

*Da li vidite sebe u tužilaštvu nakon što dođe do najavljenih promjena u toj instituciji voljom nove parlamentarne većine?

– Skoro da vam mogu odgovoriti kao i na prvo pitanje. Ne zanima me. I bez lažne skromnosti, veća šteta je za državu. Ali. Ne bih mogao da makar ponekad, makar službeno, makar protokolarno, sjedim za stolom sa onima koji su plakali za Moldavkom. Veća je meni namještaljka bila od svih namještaljki. Reče prije neki dan funkcioner DF-a da je afera „Državni udar“ jednaka aferi „Drajfus“. Nijedna afera nije blizu aferi „Moldavka“ po količini zločina, organiziranosti, laži i posledicama za jednu porodicu. Meni te buve jesu napravile štetu, ali su mi veću štetu godinama pravili sadašnji vlastodršci.

Mene je majka svako jutro pitala: sine, hoće li onaj portparol SNP-a Koprivica ponovo da priča o

Moldavki. Ja joj kažem: Hoće, majko, on je pametan. Profesor je, a i svira harmoniku.

*Mislite li da u tužilaštvu postoje kadrovi koji bi mogli krenuti u ozbiljniji obračun sa korupcijom na visokom nivou?

–Ja sam 2003. godine kazao da je onaj ko je režirao S.Č. sravnio tužilaštvo sa zemljom za sto godina. Možda sam pogriješio u 30 godina. Mladih ljudi ima, naravno. Ima obrazovanih, pametnih, na sve strane. Preobrazovanih, vanredno nadarenih, nažalost, nisam vidio.

I da dodam. Da bi neko krenuo u obračun sa korupcijom na visokom nivou, on mora da bude obrazovan na tom nivou, pronicljiv na tom nivou, stručan, takođe i samostalan, svojeglav, samovoljan. Potkovan od malih nogu za tako nešto. Evo vam parametri, pa neka to traže. Ja ću navijati da ga nađu. Uzalud.

Korupcija na visokom nivou znači i opreznost. Sve može da se pretvori u lov nevinih, a mnogo opanjkavanih ljudi. To je tek najgore. Ne treba se povoditi indicijama, čaršijskim naklapanjima, intrigama.

Potkrijepljena osnovana sumnja je majka tužilačkih aktivnosti. I naravno, čuvati se spektakularnih hapšenja. Treba voditi računa o ličnostima i dignitetu svakog čovjeka. Ovo zato što, na kraju krajeva, sud će kazati pravosnažnom presudom ko je koliko kriv. Ne treba bez razloga i golog paradiranja da pati cijela porodica, djeca.

Znači, u ovom poslu važi pravilo: ponašajmo se kao ljudi, jer mi smo hajduci roblja vezanoga. To sam uvijek govorio mlađim kolegama. Zato. Više rada lišenog bilo kakvih ličnih motiva. Zakon, samo zakon. Jer sve je prolazno.

*Poznato je da ste bliski SPC u Crnoj Gori, pa čudi da se niste javno oglašavali o pitanju Zakona o slobodi vjeroispovijesti. Zašto? I otkud su se, po vašem mišljenju, kao branitelji pojavili pojedini advokati čiji je odnos prema Crkvi, srpskom narodu i opoziciji uopšte u ranijem periodu bio vrlo upitan?

– Drago mi je što me to pitate. Ja od 2004. pa sve do sada u knjigama i kolumnama pišem ono što neki pišu danas. Poslednje dvije moje knjige na dosta mjesta govore o Crkvi, imovini, ćirilici i još nečemu.

U „Danu“ su zadnjih deset godina izlazile kolumne u kojima sam branio imovinu MCP. I bio sam. Niko da pomogne. Što bih se sada horski ponavljao? Namjerno to nisam uradio, jer sam radio kada nije niko. I kada je bilo ne lako.

Kada su litije krenule, svi su krenuli. E, onda se ja vraćam. Tako funkcionišem. Kada svi jašu, ja vežem konja.

*Koliko još namjeravate da se bavite advokaturom? I kako iz dugogodišnje prakse, i kao sudija i kao tužilac i kao advokat, ocjenjujete naš pravosudni sistem?

– Dok god čovjek ima energije, volje, dok postoje ljudi koji hoće njegovu pomoć, treba da radi. Uvijek sam ovaj posao gledao kao priliku da časno, pošteno i srcem pomognem ljudima koji dođu pod krivični udar.

Glavno je dati sve od sebe. Znanje, volju, odanost. Sud je taj koji ima zadnju riječ. Naravno, nažalost, postoje i trenuci u kojima ništa ne zavisi od advokata. Već od interesa, protekcije. Od unaprijed zacrtanih presuda. Primjera radi, afera „Zavala“ je odluka jednog ministra i Brisela,a ne činjeničnog stanja.

*Napisali ste četiri knjige, Vaše ime je na Vikipediji...

– Pišem petu, radim, volim unučad, navikavam se bez Vesne, čuvam se korone i nadam se vremenima koja će biti bez sulude međupravoslavne mržnje.Tako malo pameti treba. Upozoravao sam, govorio, u knjigama objašnjavao. Ali. Knjige ne čita više niko. One ozbiljne. A ne moje.

VJ.DAMJANOVIĆ

---

Da li zbog nečega žalite?

– Naravno. Žao mi je i ne mogu da prežalim što Mićo Orlandić više nije na vlasti.Takođe, žao mi je što neki ne vide da je eliminisanje crnogorske istorije – one prave – dovelo do podjela u društvu. Ma koliko se činilo stranci za koju i ja glasam da nije tako. Upravo su oni svjedoci da sam makar 10 godina upozoravao na specifikum crnogorske sredine. Žao mi je što se još nijesu izgradili kriterijumi ko može tužilac da bude. Danas, nažalost, može bilo ko.

Žao mi je što je sve manje obrazovanih ljudi. Žao mi je što svaki Crnogorac ponaosob hoće, ni manje ni više, nego državu da spašava. Upravo tim izrazom otvaraju mnoge društvene dileme. Kao što vidite, mnogo toga mi je žao. Samo mi jedno nije. Daleko sam od svega toga.

Ali sve zapisujem da bih neke podsjetio jednog dana koliko su pametni, a neke koliko su bili pametni.



”Da bi neko krenuo u obračun sa korupcijom na visokom nivou, on mora da bude obrazovan na tom nivou, pronicljiv na tom nivou, stručan, takođe i samostalan, svojeglav, samovoljan


Mnogo toga mi je žao, ali nije što sam daleko od svega
*Da li zbog nečega žalite?

-Naravno. Žao mi je i ne mogu da prežalim što Mićo Orlandić više nije na vlasti.Takođe, žao mi je što neki ne vide da je eliminisanje crnogorske istorije - one prave, dovelo do podjela u društvu. Ma koliko se činilo stranci za koju i ja glasam da nije tako.Upravo su oni svjedoci da sam makar 10 godina upozoravao na specifikum crnogorske sredine.Žao mi je što se još nijesu izgradili kriterijumi ko može tužilac da bude. Danas, na žalost, može bilo ko.

Žao mi je što je sve manje obrazovanih ljudi.Žao mi je što svaki Crnogorac ponaosob hoće, ni manje ni više, nego državu da spašava.Upravo tim izrazom otvaraju mnoge društvene dileme.Kao što vidite, mnogo toga mi je žao. Samo mi jedno nije. Daleko sam od svega toga.

Ali sve zapisujem da bih neke podsjetio jednog dana koliko su pametni, a neke koliko su bili pametni.



”Nijedna afera nije blizu aferi „Moldavka“ po količini zločina, organiziranosti, laži i posledicama za jednu porodicu