U okvi­ru film­skog pro­gra­ma Kul­tur­no in­for­ma­tiv­nog cen­tra ,,Bu­do To­mo­vić” u Pod­go­ri­ci, po­če­la je re­vi­ja naj­po­zna­ti­jih mju­zi­kla ko­ja će tra­ja­ti do sju­tra. Re­vi­ja je u pre­pu­noj sa­li Do­dest otvo­re­na mju­zi­klom ,,Pri­ča sa za­pad­ne stra­ne”, re­ži­se­ra Dže­ro­mi Ro­bin­sa. U pi­ta­nju je pri­ča o Por­to­ri­kan­ki i Ame­ri­kan­cu ko­ji pro­ži­vlja­va­ju sud­bi­nu Ro­mea i Ju­li­je, jer pri­pa­da­ju raz­li­či­tim su­ko­blje­nim nju­jor­škim ulič­nim ban­da­ma. Ve­če­ras u 20 ča­so­va bi­će pri­ka­zan ,,Fan­tom iz ope­re” iz 2004. go­di­ne, u ko­me glav­ne ulo­ge tu­ma­če Dže­rard Ba­tler i Pa­trik Vil­son, a sju­tra će u istom ter­mi­nu bi­ti pri­ka­zan mju­zikl ,,Ma­ma mia” iz 2008. go­di­ne, sa Me­ril Strip i Pirs Bro­sna­nom u glav­nim ulo­ga­ma. Ulaz na sve pro­jek­ci­je je bes­pla­tan.
- Pro­šle go­di­ne smo po­če­li sa pro­jek­tom ko­ji se zo­ve ,,Mju­zikl”, a ko­ji se po­ka­zao kao vr­lo is­pra­van po­što je bio ve­o­ma po­sje­ćen. To je pro­sti raz­log, ta­ko da smo i ove go­di­ne film­ski pro­gram ot­po­če­li mju­zi­klom, a pro­je­kat se zo­ve ,,Mju­zikl film­ska rap­so­di­ja”. Po­ku­ša­va­mo da pri­ka­že­mo lju­di­ma mju­zikl ko­ji je mo­žda bio za­bo­ra­vljen film­ski ža­nr. Me­đu­tim, on je u po­sled­njih dva­de­set go­di­na do­ži­vio to­tal­nu re­ne­san­su. Tre­ba se sa­mo pri­sje­ti­ti fil­mo­va po­put ,,Mu­len ru­ža” ili ,,Či­ka­ga” ko­ji su na­pra­vi­li pot­pu­ni ršum – ka­zao je Mi­ško Po­po­vić, ured­nik film­skog pro­gra­ma KIC-a ,,Bu­do To­mo­vić”. On je pod­sje­tio i na Oska­re ko­ji su mju­zi­kli osvo­ji­li, do­da­ju­ći da se ovim pro­gra­mom po­ku­ša­va­ju pra­ti­ti ti film­ski tren­do­vi.
- Zbog sve­ga to­ga po­ku­ša­va­mo da na­pra­vi­mo jed­nu vr­stu ova­kve re­vi­je, s tim da po­ku­ša­mo da pre­zen­tu­je­mo jed­nu kom­pa­ra­ci­ju fil­mo­va iz ovo­ga žan­ra ko­ji su ra­đe­ni pe­de­se­tih i še­zde­se­tih go­di­na, sa fil­mo­vi­ma ko­ji su ra­đe­ni de­ve­de­se­tih ili po­čet­kom 21. vi­je­ka. Sve to, či­sto da vi­di­mo da li je sa­mo no­vac, da­kle onaj pro­duk­ci­o­ni dio bi­tan, od­no­sno da li on do­no­si ili ne do­no­si kva­li­tet. Po me­ni on ni­je bi­tan, već je bit­na ona po­tka, ono osnov­no, a to je sce­na­rio, glum­ci i mu­zi­ka, ka­da je u pi­ta­nju mju­zikl – ka­zao je Po­po­vić.
On je do­dao da do kra­ja re­vi­je oče­ku­je pu­nu sa­lu.
- Do­sta lju­di, pa i mo­jih pri­ja­te­lja i sa­go­vor­ni­ka mi je go­vo­ri­lo da mju­zikl ni­je ža­nr ko­ji bi Pod­go­ri­ča­ni gle­da­li, ali od­go­vor­no tvr­dim su­prot­no. Znam da lju­di iz na­šeg gra­da po­zna­ju i vo­le film, a isto ta­ko znam da zna­ju da su dva naj­te­ža film­ska žan­ra ko­me­di­ja i mju­zikl. Naj­te­že je čo­vje­ka na­smi­ja­ti. Vr­lo la­ko ga je ras­pla­ka­ti. A, što se ti­če mju­zi­kla, ima­te film ko­ji tra­je sat i po, ili dva, gdje je glav­ni glu­mac, uslov­no re­če­no, mu­zi­ka. Ona mo­ra da bu­de vr­hun­ska da bi vas za­ku­ca­la za sje­di­šte dva sa­ta. Ovo su vr­hun­ski na­slo­vi – ka­zao je Po­po­vić.
On je go­vo­re­ći o re­per­to­a­ru is­ta­kao da su u pi­ta­nju ve­o­ma kva­li­tet­ni fil­mo­vi ko­je tre­ba po­gle­da­ti, a da je po­tvr­da to­ga što je sa­la Do­dest uvi­jek pu­na.
A.ĆU­KO­VIĆ


Pri­če ko­je odu­še­vlja­va­ju

,,Fan­tom iz ope­re” je ve­li­čan­stve­na pri­ča ko­ja za­po­či­nje ka­da duh od­lu­či da te­ro­ri­še čla­no­ve Fran­cu­ske ope­re. Duh je, u stva­ri, de­for­mi­sa­ni mu­zič­ki ge­ni­je za­lju­bljen u so­pra­nist­ki­nju Kri­sti­nu. Me­đu­tim, ka­da se Kri­sti­na za­lju­bi u zgod­nog vi­kon­ta De Ša­ni­ja, fan­tom će je ote­ti i od­ve­sti u mrač­ne pro­la­ze sta­re Pa­ri­ske ope­re.
Što se ti­če mju­zi­kla ,,Ma­ma mia”, on je ute­me­ljen na pje­sma­ma po­zna­te šved­ske gru­pe ,,Aba”, a rad­nja je ve­za­na za dje­voj­ku ko­ja pri­je svog vjen­ča­nja po­ku­ša­va ot­kri­ti pra­vi iden­ti­tet svo­ga oca.