Po­zna­ti po­zo­ri­šni re­di­telj Gor­čin Sto­ja­no­vić re­ži­ra­će pred­sta­vu „Ma­čak u či­zma­ma” u Grad­skom po­zo­ri­štu Pod­go­ri­ca. Ri­ječ je o tek­stu Igo­ra Bo­jo­vi­ća, či­ji je „Ma­čor u či­zma­ma” adap­ta­ci­ja po­zna­te baj­ke ko­ju je pr­vi put za­bi­lje­žio i ob­ja­vio Šarl Pe­ro.
Sto­ja­no­vić je re­di­telj ko­ji iza se­be ima pre­ko 30 po­zo­ri­šnih re­ži­ja, fil­mo­ve „Str­šljen” i „Ubi­stvo sa pred­u­mi­šlja­jem” i dvi­je kult­ne TV se­ri­je, „Li­si­ce” i „Ono kao lju­bav”. Ali, ovaj po­zo­ri­šni po­sle­nik ba­vi se i no­vi­nar­stvom, već go­di­na­ma pi­še ve­o­ma či­ta­ne ko­lum­ne u ko­ji­ma pre­tre­sa na­šu dru­štve­nu zbi­lju. U toj zbi­lji naj­vi­še mje­sta ima za fud­bal, kroz ko­ji se, bar kad je Sto­ja­no­vić u pi­ta­nju, pre­la­ma sve ono što sma­tra­mo bit­nim. Od ne­dav­no Gor­čin Sto­ja­no­vić sto­ji na če­lu Ju­go­slo­ven­skog dram­skog po­zo­ri­šta kao umjet­nič­ki di­rek­tor.
Sto­ja­no­vić je u do­sa­da­šnjoj, ve­o­ma uspje­šnoj ka­ri­je­ri, re­ži­tao go­to­vo sve po­zo­ri­šne žan­ro­ve, ko­me­di­je, tra­ge­di­je, dra­me... kla­si­ke i sa­vre­me­ni­ke, a Bo­jo­vi­ćev „Ma­čor u či­zma­ma”, či­ju je pra­i­zved­bu gle­dao dav­no u po­zo­ri­štu „Bo­ško Bu­ha”, sma­tra pod­jed­na­ko do­brim ko­ma­dom i za dje­cu i od­ra­sle.
- Kao i „Ča­rob­njak iz Oza” ko­ji sam upra­vo po­gle­dao, sve do­bre pri­če za dje­cu su i pri­če za od­ra­sle. Isti­na je da po­sto­je „dje­ca u na­ma”. Ali, „Ma­čor u či­zma­ma” bi­će na­mi­je­njen gle­da­o­ci­ma či­sta sr­ca. Vje­ru­jem da je ta­ko sa svim po­zo­ri­šti­ma i svom knji­žev­no­šću za dje­cu, ili onom ko­ju mo­gu naj­mla­đi da či­ta­ju. Zna­te, ni­ka­da ne­će­mo zna­ti na ko­ga je mi­slio Eg­zi­pe­ri ka­da je pi­sao „Ma­log prin­ca”. I Kiš je od­re­dio u pod­na­slo­vu svo­je „Ra­ne ja­da” – „Za dje­cu i osje­tlji­ve”. Na­dam se da će ovaj „Ma­čor u či­zma­ma” ko­ji ću re­ži­ra­ti u Grad­skom po­zo­ri­štu bi­ti upra­vo `za dje­cu i osjetljive` - ka­zao je Gor­čin Sto­ja­no­vić.
Bo­jo­vi­će­vo či­ta­nje baj­ke „Ma­čak u či­zma­ma” ima re­mi­ni­scen­ci­je na Šek­spi­ra, na „Si­ra­na de Be­že­ra­ka” pa čak ima i isti pod­na­slov „He­roj­ska ko­me­di­ja”, kao Ro­sta­nov ro­ma­tič­ni ju­nak ve­li­kog no­sa, pri­mje­tio je Sto­ja­no­vić.
– Mo­ram da ka­žem, Igor Bo­jo­vić je ži­vi kla­sik, ne za­to da bi mu la­skao, već za­to što to je­ste. I za­to su nje­go­vi ko­ma­di uspje­šni, du­ho­vi­ti i, što je naj­va­žni­je, a pri­je sve­ga, oni su igri­vi. To je ra­dost za glum­ce, to je ra­dost za re­di­te­lja, a on­da se na­dam i da će se ta ra­dost pre­ni­je­ti na gle­da­o­ce.
Bo­jo­vi­ćev „Ma­čor” je je­dan od nje­go­vih naj­bo­ljih tek­sto­va, ko­ji pru­ža po­vod za ra­do­snu igru u ko­joj se mu­dro­sti i ži­vot­ne isti­ne sa­op­šta­va­ju ne­na­me­tlji­vo, ka­zao je re­di­telj ob­ja­šnja­va­ju­ći okvir u ko­jem će sa an­sam­blom Grad­skog po­sta­vlja­ti ovaj tekst na Dječ­joj sce­ni.
– Ne­će­mo ići pro­tiv pi­šče­ve na­mje­re za­to što je, za me­ne, ri­ječ o jed­nom od naj­bo­ljih, ako ne i naj­bo­ljem Bo­jo­vi­će­vom tek­stu za dje­cu, ma­da ih je na­pi­sao mno­go. Mo­že se ne­ko­me svi­đa­ti ili ne, svi nje­go­ve pred­sta­ve su uspje­le. Mi­slim da je Igor sa „Ma­čo­rom” prak­tič­no tra­si­rao svoj put - da bu­de slo­bo­dan u pro­zi, pa da pre­la­zi u po­e­zi­ju, čak u ri­mo­va­nu po­e­zi­ju, da slo­bod­no ko­ri­sti re­mi­ni­scen­ce iz ta­ko­zva­ne vi­so­ke kul­tu­re, na „Ha­mle­ta” i Šek­spi­ra uop­šte, na Ro­sta­na od­no­sno „Si­ra­na” na je­dan po­se­ban na­čin. Ne znam ko­li­ko se to ra­zu­mi­je, ali Bo­jo­vić je na­pra­vio ne­što dru­ga­či­je, no­vo na na­čin na ko­ji su to nje­go­vi pret­hod­ni­ci u knji­žev­no­sti i dram­skoj knji­žev­no­sti za dje­cu dav­no ra­di­li po­put Lju­bi­še Đo­ki­ća, na­šeg po­koj­nog pro­fe­so­ra dra­ma­tur­gi­je sa „Bi­ber­če­tom” i svim dra­ma­ti­za­ci­ja­ma baj­ki, pa Ste­van Pe­šić, ko­ji je stvo­rio prak­tič­no ima­gi­nar­ne pri­če, pa svi oni ko­ji su dra­ma­ti­zo­va­li na­rod­ne pri­če. A, da ne go­vo­ri­mo o ve­li­či­na­ma ka­kve su Du­ško Ra­do­vić ili Lju­bi­vo­je Ršu­mo­vić... Na­ba­cu­jem ime­na, a ima ih još, Gri­gor Vi­tez i „Šu­me Stri­bo­ro­ve”, a o „Ke­ke­ca” da i ne po­mi­nje­mo... Sve su to me­đa­šnje tač­ke od­ra­sta­nja ge­ne­ra­ci­ja. Već odav­no ne­ka dje­ca, ko­ja su od­ra­sta­la na Bo­jo­vi­će­vim pred­sta­va­ma, sa­da su lju­di – ka­zao je Gor­čin Sto­ja­no­vić.
Ni­je pr­vi put Gor­čin Sto­ja­no­vić u Pod­go­ri­ci zbog re­ži­je. Pri­sje­tio se po­zna­ti re­di­telj da je pri­je dvi­je de­ce­ni­je tre­ba­lo da re­ži­ra u Cr­no­gor­skom na­rod­nom po­zo­ri­štu „Iz­vanj­ca”, ali na kra­ju do sa­rad­nje ni­je do­šlo. I ta­da, kao sa­da, pred­sta­va je tre­ba­lo da se igra na sce­ni Kult­no-in­for­ma­tiv­nog cen­tra „Bu­do To­mo­vić”, jer CNP je u to vri­je­me bio pod­sta­nar kao sad, a i šest de­ce­ni­ja pri­je, Grad­sko po­zo­ri­šte.
– Iskren da bu­dem, mno­go sam pu­ta re­ži­rao, ali ne mo­gu da se sje­tim da li sam ra­dio u ne­kom po­zo­ri­štu ko­je ne­ma svo­je pro­sto­ri­je i sce­nu. Pri­je tač­no dva­de­set go­di­na tre­ba­lo je u Cr­no­gor­skom na­rod­nom po­zo­ri­štu, ko­je ta­ko­đe ta­da, ne­ma­ju­ći svo­ju zgra­du, bi­lo u KIC-u „Bu­do To­mo­vić”, da ra­dim „Iz­vanj­ca” Igo­ra Bo­jo­vi­ća, ali re­ži­rao ga je na kra­ju Jo­vi­ca Pa­vić – pri­sje­tio se Gor­čin Sto­ja­no­vić.S.Ć.


Otac i sin na is­toj sce­ni

Gor­čin Sto­ja­no­vić se sa ra­do­šću pri­pre­ma za rad u Ve­li­koj sa­li Kic-a „Bu­do To­mo­vić”. Ve­žu ga sen­ti­men­tal­na osje­ća­nja za Pod­go­ri­cu i sce­nu ne­ka­da­šnjeg pod­go­rič­kog do­ma kul­tu­re iz sa­svim lič­nih raz­lo­ga. Nje­gov otac re­di­telj Ve­li­mir Sto­ja­no­vić pro­veo je mla­dić­ke da­ne u gra­du sa na sa­stav­ci­ma Rib­ni­ce i Mo­ra­če i ma­tu­ri­rao u pod­go­rič­koj gim­na­zi­ji.
– Upra­vo na sce­ni u Do­mu omla­di­ne „Bu­do To­mo­vić” čak i glu­mio. Ta­ko da su su se ste­kli uslo­vi da i ja ko­nač­no ov­dje ra­dim – za­klju­čio je Sto­ja­no­vić.