Pro­fe­sor Lju­ben­ko Bo­ro­vić, iz Ko­to­ra, ku­pio je sve knji­ge iz edi­ci­je Mi­ha­i­la La­li­ća, ko­je su do sa­da ob­ja­vlje­ne u iz­da­nju ,,Obod­skog slo­va”, a pla­si­ra­ne uz dnev­ne no­vi­ne „Dan”. Ni­je pro­pu­stio da ku­pi knji­ge čak ni za vri­je­me bo­rav­ka u Plje­vlji­ma, oda­kle je po­ri­je­klom, a ro­man „Le­lej­ska go­ra”, ko­ji je ju­če sti­gao na ki­osk is­pod Ku­le od sa­ta na Tr­gu od oruž­ja u Sta­rom gra­du Ko­to­ru, bio je re­zer­vi­san za nje­ga.
– Iako imam ne­ke od La­li­će­vih knji­ga, či­tao sam ih ra­ni­je, htio sam da imam kom­plet­nu edi­ci­ju i po­seb­no sam za­do­vo­ljan što mi se ta­kva pri­li­ka pru­ži­la za­hva­lju­ju­ći edi­ci­ji ko­ja se ob­ja­vlju­je uz dnev­ne no­vi­ne „Dan”. S ob­zi­rom da je mo­ja bra­ta­nič­na Mar­ta đak-pr­vak, pla­ni­ram da sju­tra kad bu­de či­ta­la lek­ti­ru, ima kom­plet dje­la na­šeg ve­li­kog pi­sca – ka­zao je Bo­ro­vić. On je is­ta­kao da mu je pri­jat­no što či­ta knji­ge sa te­ma­ti­kom ko­ju ob­ra­đu­je Mi­ha­i­lo La­lić.
- Kao po­sli­je­rat­na ge­ne­ra­ci­ja pam­tim sve ove do­ga­đa­je, pam­tim pri­če lju­di ko­ji ima­ju do­bro mi­šlje­nje o La­li­ću, lju­di ko­ji su pri­ča­li o to­me. Za­to mi je za­do­volj­stvo da sve to o če­mu sam slu­šao u pri­ča­ma i raz­go­vo­ri­ma još jed­nom „pro­ži­vim” či­ta­ju­ći ove knji­ge. La­lić je po­ma­lo kon­tro­ver­zan, s ob­zi­rom na to da je ide­o­lo­ški ja­sno bio opre­di­je­ljen, ali je u svo­jim dje­li­ma opi­sao i ono što etič­ki ni­je bi­lo do­bro u vri­je­me NOB-a i re­vo­lu­ci­je. Po­što sam iz Plje­va­lja, po­zna­jem sje­ver Cr­ne Go­re, uto­li­ko je ve­će mo­je in­te­re­so­va­nje. Hva­la mu što nam je pri­bli­žio tu osje­tlji­vu te­mu. Po­seb­no mi je dra­go što je „Dan” na ovaj na­čin re­va­lo­ri­zo­vao nje­go­vo stva­ra­la­štvo, kao što je to ura­dio i sa dje­li­ma broj­nih na­ših knji­žev­ni­ka i pje­sni­ka. Još bi vo­lio da jed­no­ga da­na na ovaj na­čin poč­nu da iz­la­ze i knji­ge Mi­lo­va­na Đi­la­sa - ka­že prof. Bo­ro­vić.
No­vlja­nin Sr­đan Ko­va­če­vić sma­tra da je „Le­lej­ska go­ra” lič­na kar­ta Mi­ha­i­la La­li­ća.
- Do­volj­no je re­ći ime ovog ro­ma­na i svi zna­ju da je to La­li­će­vo naj­pre­po­zna­tlji­vi­je dje­lo. Autor je „Le­lej­skom go­rom” upu­tio ja­snu po­ru­ku na­šoj knji­žev­no­sti: da se sa njim mo­ra naj­o­zbilj­ni­je ra­ču­na­ti. Ka­sni­je su se re­đa­li no­vi na­slo­vi, a naš autor se „ko­di­fi­ko­vao” kod pu­bli­ke i kri­ti­ke. Ni­je odu­sto od pi­sa­nja i „si­pao” je ro­ma­ne. Či­ta­li su ga i či­ta­ju ga – sma­tra Ko­va­če­vić. Ta­ko­đe No­vlja­nin Mi­lo­van Ar­sić ka­že da ga im­pre­si­o­ni­ra ži­vot­nost i ra­zno­li­kost La­li­će­ve pro­ze.
- Ona se odi­sta gra­na u raz­li­či­tim prav­ci­ma i no­si raz­li­či­te iden­ti­te­te – sma­tra Ar­sić.
Ro­man ,,Le­lej­ska go­ra”, ka­ko ga do­ži­vlja­va pro­fe­so­ri­ca iz Gu­si­nja Ane­la Lu­ce­vić, jed­na je ve­o­ma ši­ro­ka pri­ča par­ti­zan­skog ra­to­va­nja u Cr­noj Go­ri, po­čet­kom NOR-a. Rad­nja je, ka­že ona, slič­na kao i kod osta­lih La­li­će­vih ro­ma­na, a mo­to pri­če či­ni sud­bi­na gru­pe par­ti­za­na osta­je sa­ma ko­ja po­sli­je po­vla­če­nja glav­ni­ne u Bo­snu.
– Ta gru­pa su­o­če­na sa­ma sa so­bom i sud­bi­nom ko­ju sa­mo rat mo­že da na­met­ne, tu­ma­ra vr­le­ti­ma Le­lej­ske go­re. Ne­pri­ja­telj je stal­no za pe­ta­ma, ili u sa­če­ku­ša­ma, a gru­pa je osu­đe­na da gla­du­je, stra­hu­je i ni­kad ne bu­de na­či­sto. Da i ona­ko te­ško sta­nje bu­de još te­že, ta se gru­pi­ca, sti­ca­jem okol­no­sti, raz­dva­ja. La­do Ta­jo­vić osta­je sam, po­tu­ca­ju­ći se bes­pu­ći­ma, tra­že­ći svo­je dru­go­ve, sklo­ni­šte i hra­nu. Sa­mo­ća dje­lu­je ras­pa­me­ću­ju­će i u čo­vje­ku stva­ra ko­šma­re i po­dje­le, mo­ral­no po­sr­nu­će, što bu­di ani­mal­ne na­go­ne da on po­sta­je bi­će ko­je ljud­ski ne ra­su­đu­je već u raz­mi­šlja­nji­ma te­ži za osve­tom, ubi­ja­njem i svim onim što u nor­mal­nom sta­nju ne bi ni po­mi­slio. To tu­ma­ra­nje kroz ma­glu, ko­ja je na­slov pr­vog po­gla­vlja u ovom ro­ma­nu, i iz­la­zak iz nje, što či­ni za­vr­šni­cu, naj­bo­lje od­sli­ka­va­ju rad­nju ko­ja je pred­sta­vlje­na – is­ta­kla je Lu­ce­vi­će­va.
Gu­si­nja­nin Ha­lim Ga­če­vić, is­ti­če ka­ko i u ovom ro­ma­nu do­mi­ni­ra rat­na te­ma­ti­ka, gdje su gru­pe ili po­je­din­ci sli­ka sta­nja u te­škim vre­me­ni­ma.
- Na­kon što se glav­ni­ne pre­ba­cu­ju u Bo­snu, gru­pi­ce i po­je­din­ci ko­je osta­ju u Cr­noj Go­ri ile­gal­nim ra­dom tre­ba da ši­re ide­o­lo­gi­ju per­ti­zan­skog po­kre­ta. Jed­na ta­kva gru­pa, ostav­ši sa­ma na te­re­nu, bi­va stal­no na me­ti pro­go­ni­te­lja, oku­pa­to­ra i čet­ni­ka. Ne­ki od njih, is­cr­plje­ni i bez fi­zič­ke i du­hov­ne sna­ge, ne uspi­je­va­ju da iz­dr­že, te do­la­zi do pre­da­je, dru­gi pri­hva­ta­ju da bu­du go­nje­ni i skri­va­ju se po Le­lej­skoj go­ri, ali po­ja­vlji­va­njem u na­se­lji­ma skre­ću pa­žnju na se­be – ka­že Ga­če­vić.
Mr De­jan Ze­jak iz Bi­je­log Po­lja sma­tra da je ak­ci­ja ,,Obod­skog slo­va” i ,,Da­na” za sva­ku po­hva­lu. On pod­sje­ća da su se La­li­će­va dje­la pro­u­ča­va­la u ško­la­ma, i na­kon do­ga­đa­nja 90-ih go­di­na, ne­ki su ospo­ra­va­li ono što je nji­ma ob­ra­đi­vao. Sma­tram da će vri­je­me ko­je do­la­zi da­ti objek­ti­van i re­a­lan sud o nje­mu kao pi­scu. A on je za­si­gur­no me­đu naj­zna­čaj­ni­jim na­šim stva­ra­o­ci­ma. Po­seb­no je zna­čaj­no što su nje­go­va dje­la sad do­stup­na i mla­đim ge­ne­ra­ci­ja­ma, ko­ji će ima­ti šta da či­ta­ju i ka­sni­je da­ju re­a­lan pri­kaz o nje­go­vom stva­ra­la­štvu.
EKI­PA ,,DA­NA”


Lje­ko­vi­ti La­lić

– La­li­će­vo ve­li­ko dje­lo tre­ba da nam po­slu­ži kao lje­ko­vi­ti na­uk da jed­nom za­u­vi­jek na­u­či­mo naj­va­žni­ju lek­ci­ju iz isto­ri­je. Da bro­ji­mo pri­je ne­go što ka­že­mo, da is­po­štu­je­mo naj­va­žni­ji za­vjet iz svih sve­tih knji­ga, ču­vaj bli­žnje­ga svo­ga, a naj­bli­ži su kom­ši­ja i brat. Sreć­ni na­ro­di ko­ji se to­ga dr­že od sva­ke se ne­vo­lje lak­še ču­va­ju – ka­že Raj­ko Jo­li­čić, knji­žev­nik iz Ba­ra.


Vri­je­dan pro­zni bi­ser

Ro­man ,,Le­lej­ska go­ra”, po­zna­tog aka­de­mi­ka i knji­žev­ni­ka Mi­ha­i­la La­li­ća, lju­bi­te­lji pi­sa­ne ri­je­či mo­gu ku­pi­ti sa­mo uz dnev­ne no­vi­ne ,,Dan”, na ki­o­sci­ma ši­rom Cr­ne Go­re, po ci­je­ni od 4.99 eura. Ovo zna­čaj­no dje­lo, ob­ja­vlje­no u iz­da­nju ,,Obod­skog slo­va” već je na­šlo put do broj­nih či­ta­la­ca ši­rom ze­mlje.