Za­kon o ki­ne­ma­to­gra­fi­ji ko­jim će na­po­kon bi­ti ure­đe­no fi­nan­si­ra­nje film­ske umjet­no­sti u Cr­noj Go­ri, ko­nač­no je ušao u skup­štin­sku pro­ce­du­ru. Ovaj akt do­no­si mno­go no­vi­na, tvr­di Dra­gi­ca Mi­lić, di­rek­tor Di­rek­to­ra­ta za kul­tur­no-umjet­nič­ko stva­ra­la­štvo u Mi­ni­star­stvu kul­tu­re. Ta­ko će go­di­na pred na­ma sva­ka­ko pro­te­ći u zna­ku fil­ma – što zbog za­ko­na, što zbog za­vr­šet­ka tri du­go­me­tra­žna ostva­re­nja ko­je je Mi­ni­star­stvo su­fi­nan­si­ra­lo pro­te­klih go­di­na. Na­ja­vlje­no je i ko­nač­no osni­va­nje Film­skog cen­tra ko­ji u re­gi­o­nu je­di­no Cr­na Go­ra još ne­ma.
● Šta to no­vo do­no­si Za­kon o ki­ne­ma­to­gra­fi­ji ka­da je u pi­ta­nju fi­nan­si­ra­nje?
– Do­bi­će­mo ob­ve­zni­ke pla­ća­nja film­ske tak­se. Pre­po­zna­li smo ih na osno­vu is­ku­stva iz re­gi­o­na i Evro­pe. Ri­ječ je o prav­nim su­bjek­ti­ma ko­ji na di­rek­tan i in­di­rek­tan na­čin ko­ri­ste ki­ne­ma­to­graf­sko dje­lo. To­kom jav­ne ras­pra­ve ovo pi­ta­nje je pra­ti­lo mno­go ne­do­u­mi­ca, i ne mo­gu re­ći da su ob­ve­zni­ci za­do­volj­ni, ali tre­ba da bu­de ja­sno da je fi­nan­si­ra­nje sek­to­ra kul­tu­re pi­ta­nje opre­dje­lje­nja dr­ža­ve za od­re­đe­ni mo­del. U Fran­cu­skoj je po­kre­nu­ta ini­ci­ja­ti­va da se pla­ća po­se­ban po­rez pri­li­kom ku­po­vi­ne mo­bil­nih te­le­fo­na ko­jim bi se fi­nan­si­ra­la kul­tu­ra, to jest film­ska umjet­nost. Mi smo se ba­zi­ra­li na re­gi­o­nal­no is­ku­stvo, jer nam je taj pro­gram bli­ži.
● Ko su bu­du­ći ob­ve­zni­ci?
– Ob­ve­zni­ci pla­ća­nja na­kna­de su Jav­ni ser­vis i ko­mer­ci­jal­ni emi­te­ri sa na­ci­o­nal­nom po­kri­ve­no­šću. Jav­ni ser­vis će ima­ti oba­ve­zu da iz­dva­ja pet od­sto od go­di­šnjeg pri­ho­da ostva­re­nog od mar­ke­tin­ga, a ko­mer­ci­jal­ni emi­te­ri 0,8 od­sto. Ka­da se o ovim ob­ve­zni­ci­ma ra­di, s ob­zi­rom da oni po­sje­du­ju i in­fra­struk­tu­ru za pro­iz­vod­nju fil­mo­va, pa nji­ho­vo uče­šće mo­že bi­ti is­ka­za­no i kroz sni­ma­nje fil­ma. Ob­ve­zni­ci će bi­ti i ope­ra­to­ri pru­ža­nja ka­blov­skih, sa­te­lit­skih i in­ter­net uslu­ga. Oni će bi­ti du­žni da iz­dva­ja­ju dva od­sto pri­ho­da. Ni­su to ve­li­ka sred­stva, po na­šoj ra­ču­ni­ci to će bi­ti oko 30.000 eura po ob­ve­zni­ku. Da­kle, ma­li je to iz­nos, ali u od­no­su na ak­tu­el­no sta­nje to je ve­li­ki is­ko­rak. Ta­ko­đe i bi­o­skop­ski pri­ka­zi­va­či će bi­ti u oba­ve­zi da pla­ća­ju ovu film­sku tak­su, i to tri od­sto od sva­ke pro­da­te ula­zni­ce. Me­đu­tim, 1,5 od­sto bi­će na ra­čun pri­ka­zi­va­ča, a dru­gu po­lo­vi­nu će pla­ća­ti di­stri­bu­ter. Naj­zna­čaj­ni­ji iz­vor pri­ho­da oče­ku­je­mo od ope­ra­to­ra jav­nih ko­mu­ni­ka­cij­skih mre­ža, uklju­ču­ju­ći ope­ra­to­re pri­su­pa in­ter­ne­tu. Oni će iz­dva­ja­ti 0,9 od­sto od go­di­šnjeg pri­ho­da ostva­re­nog od in­ter­net uslu­ga, te­le­vi­zij­skog pro­gra­ma i iz­najm­lji­va­nja ki­ne­ma­to­graf­skih dje­la. U ove ob­ve­zni­ke spa­da­ju Cr­no­gor­ski te­le­kom, Te­le­nor i M:tel. Svje­sni smo da ko­ri­šće­njem in­ter­ne­ta sva­ki ko­ri­snik ima pri­stup fil­mo­vi­ma, TV se­ri­ja­ma, pa smo sma­tra­li da to na­me­će oba­ve­zu da i ope­ra­to­ri ovih uslu­ga mo­ra­ju iz­dvo­ji­ti sred­stva za fi­nan­si­ra­nje ki­ne­ma­to­gra­fi­je. To­kom jav­ne ras­pra­ve je­dan od uče­sni­ka je re­kao da da­nas mo­bil­ni te­le­fo­ni ima­ju sve ve­ći ekran i da to ni­je zbog raz­go­vo­ra ne­go da bi­smo mo­gli da pra­ti­mo audio-vi­zu­el­ne sa­dr­ža­je. Me­đu­tim, sve ovo ne is­klju­ču­je dr­žav­no ula­ga­nje. Mi će­mo i da­lje iz­dva­ja­ti sred­stva za film­sku umjet­nost. Pre­ma prog­no­zi ko­ju smo ra­di­li, uku­pan fond za raz­voj ki­ne­ma­to­gra­fi­je, ko­ji bi tre­ba­lo da za­ži­vi 2016, bu­će oko mi­li­on eura. Du­žna sam da ka­žem da to ni­je po­seb­no ve­li­ki iz­nos ko­ji će ga­ran­to­va­ti ve­li­ki raz­voj, jer mi­li­on eura je sred­nji film­ski bu­džet u re­gi­o­nu, ali je­ste ve­li­ki ko­rak s ob­zi­rom na da­na­šnju si­tu­a­ci­ju.
● Na­ja­vlju­je­te osni­va­nje no­ve jav­ne usta­no­ve po­sve­će­ne ki­ne­ma­to­gra­fi­ji?
– Oče­ku­je nas for­mi­ra­nje Film­skog cen­tra, usta­no­ve ko­ja će se ba­vi­ti svim ak­tu­el­nim pi­ta­nji­ma ka­da je film u pi­ta­nju. Usta­no­va ova­kvog ti­pa po­sto­ji i u svim ze­mlja­ma re­gi­o­na, i u svim evrop­skim dr­ža­va­ma. Da­kle, ova usta­no­va bi se ba­vi­la una­pre­đe­njem i raz­vo­jem film­skog sek­to­ra, me­đu­na­rod­nom pro­mo­ci­jom, pre­zen­ta­ci­jom, po­dr­škom i pod­sti­ca­jem pro­duk­ci­je i ko­pro­duk­ci­o­ne sa­rad­nja i re­a­li­za­ci­jom svih oba­ve­za ko­je pro­iz­la­ze iz uče­šća Cr­ne Go­re u pro­gra­mi­ma Evrop­ske uni­je. Mi­slim pri­je sve­ga na pro­gra­me Me­dia i Euro­i­maž Sa­vje­ta Evro­pe. Do do­no­še­nja ovog za­ko­na Cr­na Go­ra je bi­la je­di­na dr­ža­va re­gi­o­na ko­ja ni­je ima­la ova­kvu in­sti­tu­ci­ju. Film­ski cen­tar tre­ba da se ba­vi i bi­o­sko­pi­ma, bi­o­skop­skim pri­ka­zi­va­či­ma, di­stri­bu­ci­jom... naj­ve­ćim di­je­lom to su po­slo­vi ko­ji su ne­kad oba­vlja­li „Lov­ćen film” i „Ze­ta film”.
● Da li će se no­vac za fil­mo­ve i da­lje do­dje­lji­va­ti kon­kur­som za su­fi­nan­si­ra­nje sni­ma­nja fil­mo­va?
– To ne mo­že­mo mi­je­nja­ti. Taj mo­del je tran­spa­ren­tan, pro­pi­san je Za­ko­nom o kul­tu­ri, i va­ži svu­da u Evro­pi. Na kra­ju kra­je­va, ovo je je­dan od mo­de­la zbog ko­jeg je Cr­na Go­ra po­čet­kom pro­šle go­di­ne po­gla­vlje o kul­tu­ri u pre­go­vo­ri­ma za pri­stup EU br­zo otvo­ri­la i za­tvo­ri­la.
● Za­kon o ki­ne­ma­to­gra­fi­ji je na­po­kon ušao u skup­štin­sku pro­ce­du­ru?
– Za­kon o ki­ne­ma­to­gra­fi­ji, ko­ji je Vla­da utvr­di­la u de­cem­bru, ušao je u skup­štin­sku pro­ce­du­ru i na­kon što pro­đe sve skup­štin­ske od­bo­re na­ći će se pred po­sla­ni­ci­ma na ne­kom od pro­ljeć­nih za­sje­da­nja. Do­no­še­njem Za­ko­na o ki­ne­ma­to­gra­fi­ji u pot­pu­no­sti bi bi­le po­kri­ve­ne sve obla­sti kul­tu­re. Ka­da je u pi­ta­nju ovaj za­kon, po­red stan­dard­nih od­red­bi ko­je se od­no­se na ure­đi­va­nje svih seg­me­na­ta ki­ne­ma­to­gra­fi­je – pro­iz­vod­nja, di­stri­bu­ci­ja, pri­ka­zi­va­nje, umno­ža­va­nje ki­ne­ma­to­graf­skog dje­la, de­fi­ni­sa­nja do­ma­ćeg, ino­stra­nog i ko­pro­du­cent­skog dje­la, on rje­ša­va za­pra­vo tri pi­ta­nja ko­ja su do sa­da u Cr­noj Go­ri bi­la ne­re­gu­li­sa­na i zbog ko­jih je film­ska umjet­nost kod nas stag­ni­ra­la. Po­red in­sti­tu­ci­o­nal­nog okvi­ra, pod­sti­caj­nih mje­ra za ino­stra­ne pro­du­cen­te, tu je no­vi mo­del fi­nan­si­ra­nja.
● Če­mu bi tre­ba­lo da se na­da­ju film­ski stva­ro­ci ka­da se do­ne­se du­go če­ka­ni Za­kon o ki­ne­ma­to­gra­fi­ji?
– Mi­slim da će u svim obla­sti­ma ki­ne­ma­to­gra­fi­je bi­ti mno­go bo­lja pri­ča ka­da pro­ra­di Film­ski cen­tar. Mi­ni­star­stvo kao dr­žav­ni or­gan ne­ma mo­guć­nost da sred­stva pla­ni­ra­na bu­dže­tom pre­ba­ci u na­red­nu go­di­nu. Bu­džet se za­vr­ša­va kra­jem go­di­ne i ono što us­pi­je da se re­a­li­zu­je, re­a­li­zo­va­lo se. Ali, ka­da is­pla­ću­je­mo oba­ve­ze iz 2011. ili 2012. to je na te­ret bu­dže­ta za 2015, što auto­mat­ski do­vo­di u ne­po­vo­ljan po­lo­žaj fil­mo­ve ko­ji će se po­ja­vi­ti na ovo­go­di­šnjem kon­kur­su. Ali, na sre­ću sa Film­skim cen­tr­om do­bi­ja­mo in­sti­tu­ci­ju ko­ja će se ba­vi­ti ovim pro­ble­mi­ma na dru­ga­či­ji na­čin, jer Film­ski cen­tar, kao prav­no li­ce, ima­će svoj ži­ro - ra­čun i pa­re će mo­ći dru­ga­či­je da ka­na­li­še.
● Gdje će bi­ti sje­di­šte Film­skog cen­tra?
– Još se ne zna. Mo­že bi­ti i u Pod­go­ri­ci i na Ce­ti­nju. Ri­ječ je o ma­loj usta­no­vi kul­tu­re ko­ja će ima­ti dva, tri za­po­sle­na, a naj­ve­ći dio po­slo­va će se ra­di­ti an­ga­žo­va­njem eks­ter­nih struč­nja­ka, u za­vi­sno­ti šta bu­de tre­ba­lo da se ura­di. Znam da će se ve­li­ki dio po­slo­va ra­di­ti elek­tron­skim pu­tem.
● Mje­se­ci­ma ne­ma­mo mi­ni­stra kul­tu­re?
– Kad je u pi­ta­nju dr­žav­ni or­gan po­sto­je ne­ke nor­me. Po­sto­ji Ured­ba o ra­du dr­žav­nih or­ga­na, po­sto­ji pro­gram, i na kra­ju kra­je­va, ci­je­la Vla­da. Ak­tiv­no­sti Mi­ni­star­stva su re­gu­li­sa­ne kroz za­ko­ne, Na­ci­o­nal­ni pro­gram raz­vo­ja kul­tu­re, Pro­gram Vla­de o dr­žav­noj upra­vi. Mi mo­že­mo da funk­ci­o­ni­še­mo. Po­sto­ji ko­or­di­na­tor u Vla­di sa ko­jim do da­nas sa­ra­đu­je­mo bez ika­kvih pro­ble­ma. Tu su i kon­sul­ta­ci­je, do­go­vri, pred­lo­zi i sve ono što zah­ti­je­va naš po­sao. U ova­kvim slu­ča­je­vi­ma Vla­da ime­nu­je jed­nog od pot­pred­sjed­ni­ka da bu­de ko­or­di­na­tor Mi­ni­star­stva. Mo­gli ste vi­dje­ti da ide re­dov­no kon­kurs, kre­nu­lo se sa Pro­gra­mom raz­vo­ja kul­tu­re u Nik­ši­ću, sa raz­vo­jem kul­tu­re na sje­ve­ru.
● Iako za­ko­nom ima­mo oba­ve­znih 2,5 od­sto bu­dže­ta, da li ste za­do­volj­ni sred­stvi­ma ko­je dr­ža­va iz­dva­ja za kul­tu­ru?
– Tri de­ce­ni­je ra­dim u kul­tu­ri i za to vri­je­me ni­kad ni­sam ču­la da lju­di iz ove obla­sti ka­žu: „To je do­volj­no”. Kul­tu­ra je ta­kva da se ne mo­že ma­te­ri­ja­li­zo­va­ti, a ula­ga­nje je neo­p­hod­no. Ne mo­gu re­ći da sam ap­solt­no za­do­volj­na bu­dže­tom za 2015. ali si­gur­na sam da on obez­bje­đu­je odr­ži­vost sek­to­ra kul­tu­re. Ali, ap­so­lut­no smo za­do­volj­ni od­no­som Vla­de ko­ji je is­ka­zan pro­cen­tom od 2,5 od­sto ko­ji sva­ke go­di­ne do­bi­je­mo bu­dže­tom. Ko­li­ko je mi je po­zna­to Cr­na Go­ra je je­di­na dr­ža­va u re­gi­o­nu i Evro­pi u ko­joj je za­ko­nom za­ga­ran­to­van bu­džet za kul­tu­ru.
● Kod nas i po­red ape­la ni­kad ni­je za­ži­vje­lo me­cen­stvo u kul­tu­ri?
– Isti­na je, ne­ma tog du­ha. Čak ni spon­zor­stvo ni­je za­ži­vje­lo. Eto, sko­ro smo bi­li u pri­li­ci da kroz me­di­je i ko­mu­ni­ka­ci­ju sa jed­nim pro­du­cen­tom ču­je­mo da je u Her­ceg No­vom kom­pa­ni­ja „Lu­šti­ca bej” po­dr­ža­la no­vi film Iva­na Ma­ri­no­vi­ća, ko­ji go­di­na­ma če­ka­mo da kre­ne u pro­duk­ci­ju.
S.ĆET­KO­VIĆ


Hit­no do­no­še­nje op­štin­skih pro­gra­ma o kul­tu­ri

● Šta je po Va­ma osta­lo da se za­vr­ši u obla­sti kul­tu­re?
- Mi­sli­mo da se do­sta ura­di­lo, me­đu­tim, da­le­ko od to­ga da je sve za­vr­še­no i da ne tre­ba vi­še ni­šta ra­di­ti. Ono na če­mu smo ra­di­li i do sa­da, i če­mu će­mo ove go­di­ne po­sve­ti­ti po­seb­nu pa­žnju je­ste in­sti­tu­ci­o­nal­ni okvir. Raz­voj in­sti­tu­ci­ja je je­dan od na­ših pri­o­ri­te­ta. Kul­tu­ru ima­te ako ima­te raz­vi­je­ne in­sti­tu­ci­je. Mi smo se pri­je sve­ga ba­vi­li na­ci­o­nal­nim usta­no­va­ma kul­tu­re tu su na­pra­vlje­ni po­ma­ci. Ali, u Cr­noj Go­ri po­sto­je 42 op­štin­ske usta­no­ve kul­tu­re, ko­je su dru­ga­či­je or­ga­ni­zo­va­ne i či­ja je di­na­mi­ka ra­da, da ka­žem, dru­ga­či­ja. Pro­šle go­di­ne ve­li­ki dio vre­me­na po­sve­ti­li smo ana­li­zi nji­ho­vog ra­da i za­ključ­ci do ko­jih smo do­šli pod­sta­kli su nas da ovu go­di­nu po­sve­ti­mo nji­ho­voj re­or­ga­ni­za­ci­ji i tran­sfor­ma­ci­ji.