Am­ba­sa­da Re­pu­bli­ke Polj­ske u Pod­go­ri­ci pri­pre­ma broj­ne kul­tur­ne ak­tiv­no­sti ko­ji­ma će u 2015. go­di­ni do­ma­ćoj jav­no­sti pred­sta­vi­ti raz­ne kul­tur­ne seg­men­te od knji­žev­no­sti do po­zo­ri­šta po­vo­dom ve­li­kog ju­bi­li­je­ja na­ci­o­nal­nog te­a­tra. Ove go­di­ne Po­lja­ci sla­ve dva i po vi­je­ka od osni­va­nja po­zo­ri­šta u Polj­skoj. U raz­go­vo­ru za ,,Dan”, Pa­vel Lon­cki, ot­prav­nik po­slo­va Polj­ske am­ba­sa­de u Cr­noj Go­ri, go­vo­ri o pla­ni­ra­nim ak­tiv­no­sti­ma, polj­skoj kul­tu­ri, po­zo­ri­štu i knji­žev­no­sti...
● Šta je to što Polj­sko po­zo­ri­šte iz­dva­ja i či­ni je­din­stve­nim u od­no­su na osta­le te­a­tre u svi­je­tu?
– Ra­ni­je su po­sto­ja­la na­rod­na po­zo­ri­šta, ali ju­bi­lej od 250 go­di­na ra­ču­na­mo od tre­nut­ka ka­da je po­zo­ri­šte u Polj­skoj osno­vao kralj. Ono što je ka­rak­te­ri­stič­no za Polj­sko po­zo­ri­šte je­ste da se ono uvi­jek na­la­zi­lo u avan­gar­di po­zo­ri­šta. Dra­ma­turg i mo­der­ni­sta Sta­ni­slav Ig­na­ci Vit­ki­je­vič ili Ta­de­uš Kan­tor, ko­ji je bio osni­vač po­zo­ri­šnih he­pe­nin­ga, ta­ko­đe sa­vre­me­ni stva­ra­o­ci po­zo­ri­šta Jan Kla­ta i Kri­sti­jan Lu­pa uvi­jek pred­sta­vlja­ju kon­tro­verz­ne te­me i ne pla­še se da ih pred­sta­ve na sa­vre­men na­čin.
● U eri di­gi­ta­li­za­ci­je i glo­ba­li­za­ci­je, da li polj­ska pu­bli­ka ima slu­ha za po­zo­ri­šnu umjet­nost?
– Či­ni mi se da lju­di sve vi­še ima­ju slu­ha za po­zo­ri­šte. Ži­vim u Var­ša­vi pa sam bio svje­dok po­sljed­njih go­di­na da sve vi­še lju­di po­sje­ću­je hra­mo­ve dram­ske umjet­no­sti. Za ve­o­ma po­zna­te i ču­ve­ne pred­sta­ve kar­tu tre­ba re­zer­vi­sa­ti čak ne­ko­li­ko ne­dje­lja, pa i mje­sec da­na una­pred. Ta­ko­đe, na­sta­ju no­va po­zo­ri­šta ko­ja osni­va­ju po­zna­ti polj­ski glum­ci i ono na ne­ki na­čin po­sta­je sre­di­šte sa­sta­ja­nja lju­di gdje se po­kre­ću raz­li­či­te ak­tu­el­ne dru­štve­ne te­me. Uvi­jek, na­rav­no, mo­že bi­ti još bo­lje. Na­da­mo se da će upra­vo ovaj ve­li­ki ju­bi­lej, 250 go­di­na po­sto­ja­nja, pri­vo­lje­ti lju­de da po­sje­ću­ju po­zo­ri­šte. Ra­du­je­mo se či­nje­ni­ci i da će­mo mo­ći naš te­a­tar da pred­sta­vi­mo Cr­noj Go­ri.
● Ka­že­te ,,uvi­jek mo­že bo­lje”. Ka­ko se dr­ža­va Polj­ska od­no­si pre­ma kul­tu­ri, ko­li­ko za nju iz­dva­ja, a sa­mim tim i ka­kav je njen od­nos pre­ma po­zo­ri­štu?
– Polj­sko po­zo­ri­šte je pri­sut­no u svim ze­mlja­ma svi­je­ta za­hva­lju­ju­ći polj­skim am­ba­sa­da­ma. Ova go­di­na je iz­u­zet­no po­seb­na za­to što po­red ju­bi­le­ja po­zo­ri­šta obi­lje­ža­va­mo i go­di­šnji­cu Sta­ni­sla­va I. Vit­kje­vi­ča (1885-1939) i Ta­de­u­ša Kan­to­ra (1915-1990). Mi­ni­star­stvo kul­tu­re na­pra­vi­lo je pro­je­kat za­hva­lju­ju­ći ko­me mo­že­mo još vi­še da na­šu dram­sku umjet­nost pro­mo­vi­še­mo u svi­je­tu. Sma­tram da će se ove go­di­ne mno­go go­vo­ri­ti o Polj­skom po­zo­ri­štu, ne sa­mo u Polj­skoj.
● Ka­ko se ovaj ju­bi­lej kon­kret­no obi­lje­ža­va u Va­šoj ze­mlji?
– Ve­li­ki je broj do­ga­đa­ja ko­ji će obi­lje­ži­ti ovu go­di­šnji­cu. To su pred­sta­ve, raz­li­či­ti sa­stan­ci, me­đu­na­rod­ne kon­fe­ren­ci­je. To­kom jed­nog da­na će svi­ma bi­ti omo­gu­će­na ku­po­vi­na ka­ra­ta za 250 gro­ša, što je ne­gdje pri­bli­žno po­la eura. Bi­će upri­li­čen i ,,Dan otvo­re­nih vra­ta” gdje će jav­nost mo­ći da po­sje­ću­je i uđe u in­sti­tu­ci­je po­zo­ri­šta.
● Ka­ko bi jed­nom re­če­ni­com is­ka­za­li u če­mu je sna­ga Polj­skog po­zo­ri­šta?
– Va­žnost Polj­skog po­zo­ri­šta je u to­me da se na kon­tro­ver­zan na­čin pre­no­se pu­bli­ci ak­tu­el­ne te­me.
● Ko­ji je to naj­te­ži pe­ri­od bio za po­zo­ri­šte u Polj­skoj?
- To je te­ško pi­ta­nje. Te­ško je od­re­di­ti ni­vo nje­go­vog raz­vo­ja. Ono se mi­je­nja­lo za­jed­no sa svjet­skim po­zo­ri­šti­ma. Na po­čet­ku je ono bi­lo ve­o­ma tra­di­ci­o­nal­no. Pr­va pred­sta­va ko­ja je od­i­gra­na pri­je 250 go­di­na bi­la je pred­sta­va Mo­li­je­ra. Vri­je­me na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta, da­kle ono pri­je tran­sfor­ma­ci­je, mo­že­mo sma­tra­ti jed­nim od te­žih tre­nu­ta­ka jer se ni­je mo­glo go­vo­ri­ti o sve­mu. I po­red to­ga, Polj­sko po­zo­ri­šte je uspje­lo da op­sta­ne i na­sta­vi da go­vo­ri o ne­kim no­vim kon­tro­verz­nim te­ma­ma. Da­nas mo­že­mo go­vo­ri­ti o sa­vre­me­nom i ja­kom Polj­skom po­zo­ri­štu ko­je se mo­že po­re­di­ti sa svim osta­lim u svi­je­tu.
● Ko­li­ko Vi lič­no po­sje­ću­je­te po­zo­ri­šte, ima­te li omi­lje­nu pred­sta­vu.
– U Var­ša­vi če­sto od­la­zim u po­zo­ri­šte. Vo­lim pred­sta­ve auto­ra Sla­vo­mi­ra Mu­ška ko­je go­vo­re o ak­tu­el­nim te­ma­ma sa do­zom ap­surd­nog hu­mo­ra. Ni­je­sam još bio na pred­sta­vi u Cr­no­gor­skom na­rod­nom po­zo­ri­štu, iako sam išao na ne­ka ofi­ci­jel­na otva­ra­nja, ali imam na­mje­ru da po­đem.
A.ĆU­KO­VIĆ


Sa­rad­nja polj­skih i ce­tinj­skih stu­de­na­ta

– U ma­ju pla­ni­ra­mo do­la­zak mla­dih glu­ma­ca sa po­zo­ri­šne aka­de­mi­je iz Polj­ske. Udru­že­nje stu­de­na­ta aka­de­mi­ja sa Ce­ti­nja je od­lu­či­lo da ih ugo­sti. Oni će ima­ti pred­sta­vu na Ce­ti­nju ,,Li­sa Spje­vač­ka” ko­ja je pi­sa­na u dru­goj po­lo­vi­ni dva­de­se­tog vi­je­ka, ali ko­ja ima po­zo­ri­šnu eks­pre­si­ju. Ka­sni­je, u sep­tem­bru, pla­ni­ra­mo da or­ga­ni­zu­je­mo za­jed­nič­ku pred­sta­vu polj­skih i cr­no­gor­skih glu­ma­ca, ali to je još u okvi­ru pro­jek­ta i mo­ra­mo po­ra­di­ti na to­me. To ne­će bi­ti sa­mo sa­rad­nja Udru­že­nja i Am­ba­sa­de, već mla­dih glu­ma­ca dvi­je dr­ža­ve. Pr­vu pred­sta­vu pla­ni­ra­mo na Ce­ti­nju, a ka­sni­je će­mo vi­dje­ti da li će bi­ti u još ne­kim gra­do­vi­ma – re­kao je Lon­cki.


Ve­če po­e­zi­je Vi­sla­ve Šim­bor­ske

– Či­ni mi se da se što vi­še oso­ba upo­zna sa stva­ra­la­štvom na­še no­be­lov­ke Vi­sla­ve Šim­bor­ske – to je bo­lje. To je uni­ver­zal­na po­e­zi­ja, ve­o­ma pre­ci­zna i za­hva­lju­ju­ći jed­no­stav­nim stva­ri­ma iz sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta go­vo­ri o va­žnim pro­ble­mi­ma sa ko­ji­ma se su­sre­će­mo. Ovo­ga pet­ka za pri­ja­te­lje Am­ba­sa­de or­ga­ni­zu­je­mo ve­če po­e­zi­je na ko­me će pred­stav­ni­ci Udru­že­nja stu­de­na­ta aka­de­mi­ja sa Ce­ti­nja re­ci­to­va­ti nje­ne pje­sme. Nje­nu zbir­ku po­e­zi­je iz­da­li smo 2012. go­di­ne u pre­vo­du Slo­bo­da­na Mi­li­ća. Na­dam se da će to ve­če bi­ti li­jep po­če­tak sa­rad­nje sa Udru­že­njem stu­de­na­ta aka­de­mi­ja ko­ja će ima­ti svoj tok u okvi­ru obi­lje­ža­va­nja 250 go­di­na Polj­skog po­zo­ri­šta – ka­že Lon­cki.