-Čast da za­tvo­ri ovo­go­di­šnje, sed­mo iz­da­nje Zim­skog sa­lo­na knji­ge – Bo­o­ka 2015 imao je naš naj­či­ta­ni­ji pi­sac, No­vlja­nin Ni­ko­la Ma­lo­vić. Pod­go­rič­koj pu­bli­ci pred­sta­vio je svoj no­vi ro­man „Je­dro na­de“. Tek što se osu­ši­lo ma­sti­lo sa tre­ćeg iz­da­nja ovog ro­ma­na, Ma­lo­vić je na­gra­đen pri­zna­njem „Bo­ra Stan­ko­vić“. Ta­ko je ovaj ro­man oprav­dao pret­hod­na pri­zna­nja po­put užeg iz­bo­ra za Ni­no­vu i na­gra­de „Me­ša Se­li­mo­vić“. No, ka­ko se­zo­na knji­žev­nih pri­zna­nja još tra­je, si­gur­no je da će „Je­dro na­de“ bi­ti ovjen­ča­no još po­ne­kom na­gra­dom.
- Po­što sam Bo­kelj od 1694, ot­kad se­žu ko­ri­je­ni mo­je fa­mi­li­je u naj­ljep­šem za­li­vu na Me­di­te­ra­nu, za­i­sta bi bi­la gre­ho­ta da onaj ko­jeg je pro­sla­vio „Lu­ta­ju­ći Bo­kelj“ ne na­sta­vi, ma­kar iz­vje­sno vri­je­me, da ba­šti­ni tu vr­stu te­ma­ti­ke. Jer, na­pro­sto, mo­ra i pri­mor­ja je ma­lo u li­te­ra­tu­ri, pa za­što bih ula­zio u ne­ku dru­gu te­mu – ob­ja­snio je Ma­lo­vić svo­ju op­se­si­ju mo­rem.
„Je­dro na­de“ go­vo­ri o spe­ci­fič­noj i još uvi­jek ne­ra­svi­je­tlje­noj isto­ri­ji Me­di­te­ra­na. Ma­lo­vić se po­du­hva­tio mi­ste­ri­o­znih okol­no­sti ko­je su pra­ti­le ve­li­ko isto­rij­sko pu­to­va­nje Kri­sto­fo­ra Ko­lum­ba u No­vi svi­jet.
- Bo­ka je u „Je­dru na­de“ te­a­tar mun­di, to jest sli­ka svi­je­ta. A rad­nja se ne­gdje mo­ra de­ša­va­ti. Me­đu­tim, u „Je­dru na­de“ mi vi­di­mo Bo­ku iz iz­mi­je­nje­ne re­a­li­stič­ke per­spek­ti­ve u ko­joj je rad­nja smje­šte­na u ba­rok­ni, baj­ko­vi­ti Pe­rast, ko­ji je odvo­jen fak­tič­ki od ko­to­r­ske Bo­ke. Iz te po­li­tič­ke raz­dvo­je­no­sti mi vi­di­mo ne sa­mo re­ci­div sa­da­šnjeg pro­sto­ra iz de­ve­de­se­tih, ne­go i šta se de­ša­va da­nas u svi­je­tu. Bu­du­ći da ovaj ro­man jed­nim di­je­lom po­či­va na fe­no­me­nu naj­sek­su­al­ni­jeg i naj­a­van­tu­ri­stič­ki­jeg mod­nog de­ze­na – mor­nar­ske i voj­ne uni­for­me svih mor­na­ri­ca svi­je­ta, iz­u­zev cr­no­gor­ske – ka­zao je on.
Fi­na­le ma­e­sto­zo ro­man „Je­dro na­de“ do­ži­vlja­va u tvrd­nji da je Kri­sto­for Ko­lum­bo naj­vje­ro­vat­ni­je bio kon­ver­zos, od­no­so Je­vre­jin po­ri­je­klom, jer je ma­lo čud­no da na sva tri je­dre­nja­ka ko­ja su se za­pu­ti­la u ve­li­ku avan­tu­ru, su­prot­no ono­me što smo uči­li u ško­li, ne plo­vi ni je­dan ka­to­lič­ki sve­šte­nik, ali plo­vi ime­nom zna­ni Lu­is de To­res, tu­mač za he­brej­ski.
- Ko­lum­bo je vje­ro­vao u pro­u­ča­va­nje El­da­da Ha­da­ni­ja, čo­vje­ka ko­ji je iza­zvao sen­za­ci­ju u Špa­ni­ji sred­njeg vi­je­ka tvr­de­ći da ta­mo – na is­to­ku, ži­ve po­tom­ci de­set ple­me­na ko­je je Na­bu­ko­do­no­sor po­veo u va­vi­lon­sko rop­stvo i o ko­ji­ma se do da­nas gu­bi sva­ki trag – na­veo je Ma­lo­vić ne­ke mi­ste­ri­o­zne okol­no­sti ko­je su ga na­ve­le da na­pi­še „Je­dro na­de“.
Ko­lum­bo je za­i­sta vje­ro­vao da će spo­ji­ti dva na­ro­da, a u pri­log ovoj tvrd­nji, ka­že Ma­lo­vić, je i da­tum po­čet­ka nje­go­vog pu­to­va­nja 2. av­gust 1492, od­no­sno onaj tre­nu­tak ka­da su Iza­be­la Ka­stilj­ska i Fer­di­nand Ara­gon­ski oda­bra­li da bu­de zad­nji dan kad Je­vre­ji smi­ju da bu­du no­gom na Ibe­rij­skom po­lu­o­str­vu. A, pod­sje­ća Ma­lo­vić, na Ko­lum­bo­vim je­dre­nja­ci­ma „Ni­nja“, „Pin­ta“ i „San­ta Ma­ri­ja“ sve vr­vi od Je­vre­ja.
- Sve ovo što sam sa­da is­pri­čao ni­sam iz­mi­slio ja, ne­go sam ko­ri­stio is­tra­ži­va­nja ču­ve­nog Si­mo­na Vi­zen­ta­la, naj­po­zna­ti­jeg lov­ca na na­ci­ste – ka­že Ma­lo­vić.
Pro­mo­ci­jom ro­ma­na „Je­dro na­de“ spu­šte­na je za­vje­sa na ovo­go­di­šnji Zim­ski sa­lon knji­ge, ko­ji or­ga­ni­zu­je iz­da­vač­ka ku­ća „No­va knji­ga“.
Na re­gi­o­nal­nom sa­mi­tu pi­sa­ca i iz­da­va­ča i ove go­di­ne dnev­na no­vi­na „Dan” pred­sta­vi­la je či­ta­o­ci­ma svo­je naj­pre­sti­žni­je iz­da­vač­ke po­du­hva­te – sa­bra­na dje­la Pe­tra Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša, Ive An­dri­ća i Do­sto­jev­skog. Do kra­ja Zim­skog sa­lo­na, či­ta­o­ci su mo­gli na­ći i dje­la iz na­še no­vi­je iz­da­vač­ke pro­duk­ci­je.
S.Ć.

Bu­ka u zna­ku mla­dih

Ured­ni­ca u iz­da­vač­koj ku­ći „No­va knji­ga“ Je­le­na Kr­sma­no­vić je is­ta­kla da je kon­cep­ci­ja Sa­lo­na - ra­zno­lik pro­gram, uz po­volj­ne ci­je­ne knji­ga, uspio i da su pri­vu­kli či­ta­o­ce svih ge­ne­ra­ci­ja.
- Mi­slim da smo za­do­vo­lji­li uku­se raz­li­či­te či­ta­lač­ke pu­bli­ke - i onih ko­ji vo­le kla­si­ke, i onih ko­ji vo­le ro­ma­ne za­hval­ne za pre­tva­ra­nje u film. Do­sta vre­me­na po­sve­ti­li smo mla­đoj po­pu­la­ci­ji, a ima­li smo i zvuč­na ime­na iz re­gi­o­na. Mi­slim da će se ovaj Zim­ski sa­lon knji­ga po­ka­za­ti kao uspje­šan, po­put pret­hod­nih – oci­je­ni­la je ona.
U od­no­su na pret­hod­ne go­di­ne ove su mno­gi iz­la­ga­či pred­sta­vi­li na­slo­ve na­mi­je­nje­ne mla­di­ma i dje­ci. Iz­u­zet­no je te­ško i za­htjev­no stva­ra­ti za dje­cu i mla­de, na­po­me­nu­la je ona, jer stil i je­zik mo­ra­ju bi­ti u skla­du sa go­di­štem, a isto­vre­me­no dje­la mo­ra­ju bi­ti edu­ka­tiv­na i dr­ža­ti pa­žnju pri­tom.
- Stal­no se pri­ča da mla­di ne či­ta­ju. Me­đu­tim, upra­vo je iz­da­vač­ka dje­lat­nost za mla­de po­ka­za­la su­prot­no. Vla­da ve­li­ko in­te­re­so­va­nje za tu vr­stu li­te­ra­tu­re. Tre­nut­no su žan­rov­ski ja­ko ak­tu­el­ni ro­ma­ni dis­to­pi­je, fan­ta­sti­ke i ne­ki vi­do­vi ro­man­ti­čar­skih pri­ča. Jed­no­stav­no, mla­di­ma tre­ba pri­u­šti­ti ono u če­mu uži­va­ju, a to je knji­žev­nost – pri­mi­je­ti­la je Kr­sma­no­vić.