Ro­man „Pri­če sa gra­ni­ce” je bi­jeg u pro­šlost, po­ku­šaj da se uhva­ti duh vr­me­na, li­či mi na uto­pi­ju, da bi se brit­kim pe­rom opi­sa­la na­ša stvar­nost, oci­je­nio je pro­to­je­rej-sta­vro­for Goj­ko Pe­ro­vić, rek­tor Ce­tinj­ske bo­go­slo­vi­je, go­vo­re­ći o knji­zi Ni­ne Ra­bre­no­vić. „Pri­če sa gra­ni­ce” je post­hum­no ob­ja­vlje­na zbir­ka pri­ča u iz­da­nju be­o­grad­skog „Ar­hi­pe­la­ga”.
Rek­tor Ce­tinj­ske bo­go­slo­vi­je je pri­mi­je­tio da je Ra­bre­no­vi­će­va pre­po­zna­la iko­nu kao osnov­ni te­melj is­po­vi­je­da­nja vje­re i „zna­lač­ki u dvi­je re­če­ni­ce opi­sa­la su­šti­nu iko­no­bor­stva”. Autor­ka nam je ot­kri­la duh slo­ven­skog pra­vo­sla­vlja, ko­ji su nam da­ro­va­li sve­ci i pro­svje­ti­te­lji Ći­ri­lo i Metodije, re­kao je pro­to­je­rej Pe­ro­vić.
- Ovo je pri­ča o Bo­gu i lju­di­ma, pri­ča o dvoj­stvi­ma isti­ne i stvar­no­sti, ka­ko je za­pi­sao Va­sa Pav­ko­vić. Do­bar dio nje­nih pri­po­vje­da­ka iz ove knji­ge go­vo­ri nam o iko­no­bo­rač­kom ra­tu u Vi­zan­ti­ji, ko­ji je bje­snio u 8. i 9. vi­je­ku, i kao sve­šte­nik mo­gu re­ći da je Ni­na Ra­bre­no­vić iz­u­zet­no pre­po­zna­la su­šti­nu tog su­ko­ba i kao vr­sni in­te­lek­tu­a­lac pre­po­zna­la zna­čaj iko­ne za pra­vo­sla­vlje
Pri­če Ni­ne Ra­bre­no­vić po­ru­ču­ju da se sa­mo stva­ra­njem i obra­zo­va­njem, ko­je do­se­že pra­ved­nost, su­prot­sta­vlja­mo efe­mer­no­sti i pro­la­zno­sti u bez­na­đu, ka­za­la je pro­fe­sor srp­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti Ni­na Ka­dić Jo­vo­vić. Ver­ti­kal­no i ho­ri­zon­tal­no ko­re­spon­di­ra­nje i su­če­lja­va­nje is­ku­stva isto­ri­je i ci­vi­li­za­ci­je, ukr­šta­nje i sa­ži­ma­nje sim­bo­lič­no-aso­ci­ja­tiv­nog po­stup­ka, autor­ki­no ba­vlje­nje po­zi­ci­jom prav­de, ra­zu­ma, um­no­sti i du­hov­no­sti u ma­te­ri­jal­nom svi­je­tu uka­zu­ju na svr­sis­hod­nost umjet­no­sti, is­ta­kla je ona. Li­te­ra­tu­ra op­sta­je upra­vo za­hva­lju­ju­ći te­žnji je­zi­ka da nad­vla­da sop­stve­ne gra­ni­ce i po­is­to­vi­je­ti se s bi­ćem, za­klju­či­la je Ka­dić Jo­vo­vić.
– Raz­mi­šlja­ju­ći o drev­nim da­ni­ma Ni­na Ra­bre­no­vić se sje­ti­la go­di­na vječ­no­sti i pred nas iz­ro­ni­la pri­če iz ću­ta­nja, u ko­me se, na kra­ju, svi gu­bi­mo – na­ve­la je Ka­dić Jo­vo­vić.
Ana­li­zi­ra­ju­ći ovu zbir­ku pri­ča pred broj­nom pu­bli­kom oku­plje­nom u knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske pro­fe­sor srp­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti Ra­do­je Fe­mić is­ta­kao je da hra­brost te­me su­ge­ri­še eru­di­ci­ju i bo­gat pri­po­vje­dač­ni dar.
– Ci­je­la ova knji­ga pro­ti­če u po­tra­zi, pri­bli­ža­va­nju bo­žan­skom. Ni­na Ra­bre­no­vić ne­po­no­vlji­vo vla­da pro­sto­rom eru­di­ci­je. Kroz nje­no ci­je­lo dje­lo pro­vla­či se autor­ki­na na­klo­nost i te­žnja za slo­bo­dom – pri­mi­je­tio je on.
Ele­men­ti fan­ta­sti­ke, pri­mi­je­tio je Fe­mić, zbir­ku „Pri­če sa gra­ni­ce” svr­sta­va u post­mo­der­ni­stič­ku knji­žev­nost, u ko­jem se Ra­bre­no­vi­će­va ni­je ba­vi­la sa­mo de­struk­tiv­no­šću vla­sti i vla­sto­dr­ža­ca, ma u kom pe­ri­o­du oni vla­da­li, ne­go je po­ne­se­na svo­jom pro­fe­si­jom prav­ni­ka i vi­zi­jom prav­nog pre­tka. Iz­bor te­ma pod­sje­ća na Ivu An­dri­ća, što do­dat­no po­ja­ča­va uti­sak uni­ver­zal­no­sti ovih „pri­ča sa gra­ni­ce”, ocje­nju­je mla­di pro­fe­sor.
Knji­ga pri­ča ko­je su po­ve­za­ne u je­din­stve­nu cje­li­nu o Is­toč­nom rim­skom car­stvu od pr­ve po­lo­vi­ne VI do dru­ge po­lo­vi­ne IX vi­je­ka, opi­su­je Kon­stan­ti­no­polj tog vre­me­na, kao i uspon Is­toč­nog rim­skog car­stva. Knji­ga „Pri­če sa gra­ni­ce” go­vo­ri o Ro­me­ji­ma i var­va­ri­ma, o iko­no­bor­ci­ma i iko­no­bra­ni­te­lji­ma, o za­vje­ra­ma i ra­to­vi­ma, o su­ma­nu­tim vla­da­ri­ma i iz­gu­blje­nim po­da­ni­ci­ma, a naj­vi­še o is­ku­stvu gra­ni­ce i o pre­la­znim vre­me­na u ko­ji­ma je go­to­vo sve mo­gu­će. Uz­bu­dlji­vo, za­ni­mlji­vo i neo­do­lji­vo.
Pri­če Ni­ne Ra­bre­no­vić za­stu­plje­ne su u ne­ko­li­ko an­to­lo­gi­ja sa­vre­me­ne srp­ske pri­če, me­đu ko­ji­ma su i an­to­lo­gi­ja mla­dih srp­skih pri­po­vje­da­ča „Taj­no dru­štvo” i an­to­lo­gi­ja srp­ske krat­ke pri­če „Oslo­ba­đa­nje lek­ti­re”. Bo­ga­ta bi­bli­o­te­ka knji­žev­ni­ce i prav­ni­ce Ni­ne Ra­bre­no­vić od­sko­ra se na­la­zi u bi­bli­o­te­ci Ce­tinj­ske bo­go­slo­vi­je.S.Ć.


Udo­mi­la se u bo­ljem svi­je­tu

Pro­mo­ci­ji knji­ge „Pri­če sa gra­ni­ce” pri­su­stvo­va­li su i ro­di­te­lji pre­ra­no pre­mi­nu­le knji­žev­ni­ce, ko­ja je po­red „Pri­ča sa gra­ni­ce” osta­vi­la za so­bom i knji­ge „Na Sre­do­ze­mlju” i „Pod svo­jim zna­kom”.
Njen otac Ra­di­vo­je Ra­bre­no­vić, po­zna­ti te­le­vi­zij­ski no­vi­nar i do­ku­men­ta­ri­sta, pri­znao je da svo­ju vo­lje­nu kćer­ku ni­je do­bro po­zna­vao kao pi­sca. U Rim­skom car­stvu i Vi­zan­ti­ji, gdje je smje­šte­na nje­na po­sled­nja knji­ga „Pri­če sa gra­ni­ce”, ka­ko je re­kao on, nje­go­va kćer­ka je pro­na­šla ono što ni­je mo­gla na­ći u na­šem svi­je­tu.
- Udo­mi­la se Ni­na u Ce­tinj­skoj bo­go­slo­vi­ji, ona vi­še ne bo­ra­vi kod nas, ne­go u mno­go bo­ljem svi­je­tu – re­kao je njen otac.