Upr­kos op­štem sla­ga­nju o ogrom­nom zna­ča­ju i mo­guć­no­sti­ma dje­lo­va­nja i uti­ca­ja po­zo­ri­šta za dje­cu i mla­de, ono kod nas ima imidž „dru­go­ra­zred­nog po­zo­ri­šta”, a za­pra­vo u Cr­noj Go­ri ta­kvo po­zo­ri­šte ne po­sto­ji, za­klju­čak je on­lajn tri­bi­ne ko­ja je vo­đe­na ju­če, me­đu ugled­nim do­ma­ćim stva­ra­o­ci­ma po­vo­dom Svjet­skog da­na po­zo­ri­šta za dje­cu i mla­de ko­ji se da­nas sla­vi. Pe­tar Pe­ja­ko­vić, re­di­telj i di­rek­tor Ko­to­r­skog fe­sti­va­la po­zo­ri­šta za dje­cu, Iva­na Mr­va­lje­vić glu­mi­ca i di­rek­tor­ka Grad­skog po­zo­ri­šta Pod­go­ri­ca, Da­vor Dra­go­je­vić, glu­mac Grad­skog po­zo­ri­šta te di­rek­tor Me­đu­na­rod­nog fe­sti­va­la lut­kar­stva, De­jan Đo­no­vić, glu­mac i pje­snik za dje­cu, Li­di­ja De­do­vić, re­di­telj­ka i umjet­nič­ka di­rek­tor­ka Kra­ljev­skog po­zo­ri­šta „Zet­ski dom”, Mir­ko Ra­do­njić, re­di­telj i Ma­ja To­do­ro­vić, dram­ska spi­sa­telj­ka, pod­sje­ti­li su da kul­tur­na po­li­ti­ka za dje­cu i mla­de u Cr­noj Go­ri ni­je de­fi­ni­sa­na. Za­to su od ve­li­kog zna­ča­ja sve po­je­di­nač­ne ini­ci­ja­ti­ve.
Svi uče­sni­ci on­lajn tri­bi­ne su se slo­ži­li da se u Cr­noj Go­ri ne po­sve­ću­je do­volj­na pa­žnja dje­ci i omla­di­ni, pa kao po­slje­di­ca to­ga ne­ma ni dru­štve­nog pod­sti­ca­ja raz­vo­ja dram­ske sce­ne za dje­cu.
Pe­ja­ko­vić je re­kao da ga uvi­jek ne­ga­tiv­no fa­sci­ni­ra či­nje­ni­ca da ima­mo dr­ža­vu na tlu Evro­pe, da je 21. vi­jek uzeo ma­ha, a da u toj dr­ža­vi ne­ma ni­jed­nog cje­lo­vi­tog, po­sve­će­nog i pro­fe­si­o­nal­nog po­zo­ri­šta za dje­cu, dok je Dra­go­je­vić kon­sta­to­vao da „po­zo­ri­šte za dje­cu i mla­de, na­ža­lost, u Cr­noj Go­ri ne po­sto­ji”.
- Jed­na lut­kar­ska pred­sta­va u dvi­je go­di­ne i jed­na dječ­ja dram­ska go­di­šnje. Pre­ma­lo za je­dan grad u ko­me ži­vi 50 hi­lja­da dje­ce uz­ra­sta do 13 go­di­na. U osta­lim gra­do­vi­ma ne­ma ni to­li­ko – ka­zao je on.
Đo­no­vić je pod­sje­tio da Cr­na Go­ra ne­ma ni jed­no pro­fe­si­o­nal­no po­zo­ri­šte za dje­cu i mla­de, a ta­kav ža­nr nje­gu­je sa­mo pod­go­rič­ko Grad­sko po­zo­ri­šte, ko­je od svog osni­va­nja 1951. go­di­ne ne­ma ma­tič­nu sce­nu.
Kul­tu­ra za dje­cu i mla­de, ona­kva ka­kva po­sto­ji u ne­kim dru­štvi­ma, kod nas ne po­sto­ji, ni­ti u cr­no­gor­skom dru­štvu uži­va sta­tus neo­p­hod­nog seg­men­ta od­ra­sta­nja, za­klju­či­la je Iva­na Mr­va­lje­vić. Po­lo­žaj Grad­skog po­zo­ri­šta, ko­ji „ima lo­kal­ni zna­čaj i sa­mo že­ljom od­re­đe­nih lo­kal­nih kul­tur­nih in­sti­tu­ci­ja iz po­je­di­nih gra­do­va i sop­stve­nim en­tu­zi­ja­zmom i da­lje ima naj­zna­čaj­ni­ju ulo­gu u po­zo­ri­šnom stva­ra­la­štvu za dje­cu i mla­de u Cr­noj Go­ri”, go­vo­ri u pri­log to­me.
Po­zo­ri­šte za dje­cu i mla­de ne po­sto­ji, osim ve­li­kog tru­da Grad­skog po­zo­ri­šta Pod­go­ri­ca da op­sta­ne u ne­mo­gu­ćim i dru­štve­no okrut­nim uslo­vi­ma ne­ma­nja sop­stve­ne zgra­de, is­ta­kla je Li­di­ja De­do­vić.
Ka­da je po­zo­ri­šte za dje­cu u pi­ta­nju, po­red dr­ža­ve za­ka­za­li su i kul­tur­ni rad­ni­ci, mi­sli Mir­ko Ra­do­njić, ko­ji je uka­zao na po­tre­bu te­a­tra za ado­le­scen­te, ko­ja u Cr­noj Go­ri uop­šte ne po­sto­ji.
To­do­ro­vi­će­va, ko­ja je auto­r­ka ne­ko­li­ko dram­skih tek­sto­va za dje­cu, is­ta­kla je da se obra­zo­va­nje mla­dih ne do­ži­vlja­va do­volj­no bit­nim, ni kod nas, ni u svi­je­tu.
Ta­ko­đe, uče­sni­ci u tri­bi­ni su se slo­ži­li da bi po­sto­je­ća po­zo­ri­šta tre­ba­lo pod­sta­ći ili oba­ve­za­ti da ima­ju ba­rem jed­nu po­zo­ri­šnu pro­duk­ci­ju po­sve­će­nu dje­ci ili mla­di­ma u se­zo­ni.
Pe­ja­ko­vić je is­ta­kao da do­la­ze mla­di lju­di sa ra­znim spo­sob­no­sti­ma i no­vim ener­gi­ja­ma, ko­ji po­sve­će­no i iskre­no pri­la­ze ra­du za dje­cu i sa nji­ma, što uli­va do­dat­nu sna­gu i mo­ti­va­ci­ju da se svi da­lje una­pre­đu­je­mo i pre­da­ni­je raz­vi­ja­mo po­zo­ri­šno stva­ra­la­štvo za dje­cu i mla­de”.
On­lajn raz­go­vor je vo­di­la Ma­ja Mr­đe­no­vić, pred­sjed­ni­ca Iz­vr­šnog od­bo­ra AS­SI­TEJ cen­tra Cr­na Go­ra ko­ji je tri­bi­nu or­ga­ni­zo­vao u sa­rad­nji sa re­dak­ci­jom elek­tron­skog ča­so­pi­sa Udru­že­nja po­zo­ri­šnih kri­ti­ča­ra i te­tro­lo­ga „Pe­ri­pe­ti­ja.me”.
S.Ć.


Naj­bo­lji vas­pit­ni pro­ces

Dram­ska umjet­nost nam omo­gu­ća­va da pr­vi put pri­stu­pi­mo za­jed­ni­ci iz­van svo­je po­ro­di­ce, a to či­ni­mo u tre­nu­ci­ma kad igra­mo onu igru ko­ja je ta­ko ti­pič­na za dje­tinj­stvo, po­ru­či­le su Ma­la­la Ju­saf­zai, do­bit­ni­ca No­be­lo­ve na­gra­de za mir 2014. go­di­ne i Đu­li­ja Kla­ra Ke­so­us, Une­sko­va umjet­ni­ca za mir u po­ru­ci po­vo­dom Svjet­skog da­na po­zo­ri­šta za dje­cu i mla­de.
„Di­je­te shva­ti da nje­gov svi­jet po­sto­ji kroz igru sa stvar­no­šću, a di­je­te mo­že uči­ti sa­mo iz sit­nih is­ku­stve­nih tre­nu­ta­ka jer još ni­je svje­sno obra­za­ca, pra­vi­la i dog­mi... Oni mo­ra­ju vje­ro­va­ti u lje­po­tu, mo­ra­ju sa­nja­ti i bi­ti pre­ne­se­ni iz­van stvar­no­sti ono­ga što osta­tak čo­vje­čan­stva ra­di... Sve to „pre­tva­ra­nje” i „fik­ci­ja” naj­bo­lji je vas­pit­ni pro­ces ko­ji di­je­te mo­že pro­ći”, po­ru­či­le su one.