Okru­gli sto na te­mu „Sta­ra va­roš da te bog sa­ču­va” u or­ga­ni­za­ci­ji Cen­tra za oču­va­nje i raz­voj kul­tu­re ma­nji­na Cr­ne Go­re odr­žan je ju­če u pod­go­rič­kom ho­te­lu „Ni­kić”. Za­klju­če­no je da se što hit­ni­je tre­ba za­šti­ti ono ma­lo pre­o­sta­log auten­tič­nog iz­gle­da ka­ko bi se oču­va­la pod­go­rič­ka Sta­ra va­roš. Po­ru­če­no je da tre­ba pre­ki­nu­ti da­lju de­va­sta­ci­ju kul­tur­ne ba­šti­ne u naj­sta­ri­jem di­je­lu Pod­go­ri­ce, i da se, u skla­du s mo­guć­no­sti­ma, što vi­še kon­zer­vi­ra i re­sta­u­ri­ra. Sta­ra va­roš pred­sta­vlja zna­čaj­nu i vri­jed­nu ar­hi­tek­ton­sko – am­bi­jen­tal­nu cje­li­nu Pod­go­ri­ce i pri­rod­no ži­li­šte oda­kle se grad ši­rio, ali ni­je do­ži­vje­la sud­bi­nu evrop­skih sta­rih grad­skih je­zga­ra ko­ja su kon­zer­vi­ra­na, ure­đe­na i re­vi­ta­li­zo­va­na. Ovaj dio gra­da spa­da me­đu naj­za­ne­ma­ri­va­ni­je, ako je su­di­ti po po­da­ci­ma ar­hi­tek­te doc. dr Sve­ti­sla­va Po­po­vi­ća, de­ka­na Ar­hi­tek­ton­skog fa­kul­te­ta. Na­kon pri­sje­ća­nja na dje­tinj­stvo u Sta­roj va­ro­ši, Po­po­vić je na­veo po­dat­ke ana­li­ze iz 2004. go­di­ne ko­jom je ob­u­hva­će­no 580 re­gi­stro­va­nih obje­ka­ta, stam­be­nih i jav­nih.
- Ste­pen oču­va­no­sti fon­da kre­će se od ru­še­vi­na do obje­ka­ta u do­brom sta­nju. Ru­še­vi­na ima 22, od­no­sno 3,5 od­sto; obje­ka­ta u lo­šem sta­nju 124, od­no­sno 21,5 od­sto, što je sko­ro pe­ti­na ukup­nog fon­da; u sred­njem sta­nju ih je 222, od­no­sno 38,5 od­sto i u do­broj oču­va­no­sti ih je 212, od­no­sno 36,5 od­sto. Pro­blem ovog di­je­la gra­da su po­red ha­o­tič­ne grad­nje i ko­mu­nal­na neo­pre­mlje­nost. Pri­klju­čak na grad­sku ka­na­li­za­ci­ju ima sve­ga 37 od­sto obje­ka­ta, dok su pre­o­sta­li pri­klju­če­ni na sep­tič­ke ja­me. U ne­kim slu­ča­je­vi­ma sep­tič­ka ja­ma je bu­nar. Iz Grad­skog vo­do­vo­da snab­di­je­va se 520 obje­ka­ta, od­no­sno 65 od­sto. Na grad­sku elek­tirč­nu mre­žu ni­su pri­klju­če­na sa­mo če­ti­ri objek­ta. Ovo je sta­nje iz 2004, a mi­slim da se ni­je pro­mi­je­ni­lo ni do da­nas - na­vo­di Po­po­vić. Za­ni­mlji­vo je da je Po­po­vić, kao i još ne­ki uče­sni­ci okru­glog sto­la, na­veo da je i ho­tel „Ni­kić”, do­pri­nio ru­že­nju sta­ro­va­ro­ške sli­ke. Za­pi­tao se i ni­smo li već iz­gu­bi­li Sta­ru va­roš, jer de­va­sta­ci­ja ovog di­je­la gra­da, ka­ko ka­že, tra­je de­ce­ni­ja­ma.
Ar­hi­tek­ta doc. dr Ri­fat Ali­ho­džić na­veo je da je na­ziv sku­pa shva­tio kao va­paj bo­gu, jer se me­đu lju­di­ma vi­še ne mo­že na­ći po­moć, pi­ta­ju­ći se ni­je li mo­žda i ovaj okru­gli sto ilu­zo­ran po­ku­šaj da se ne­što mo­že pro­mi­je­ni­ti. Jer, zbog do­sa­da­šnjeg od­no­sa pre­ma ur­ba­nom na­sli­je­đu tr­pi i iden­ti­tet Pod­go­ri­ce. Po­red či­nje­ni­ce da se ne ču­va, Ali­ho­džić is­ti­če i da se ni­je vo­di­lo ra­ču­na da se pre­o­sta­lo isto­rij­sko gra­đe­vin­sko na­sli­je­đe in­te­gri­še u sa­vre­me­ni grad. „Kraj­nji gu­bit­nik je Pod­go­ri­ca, kao grad ko­ji pre­ten­du­je da bu­de sa­vre­me­ni ur­ba­ni cen­tar dr­ža­ve”, do­da­je Ali­ho­džić.
- Ni­smo do­šli s ilu­zi­jom da mo­že­mo za­u­sta­vi­ti pro­pa­da­nje jed­nog di­je­la gra­da, od ko­jeg se po­če­la raz­vi­ja­ti sa­vre­me­na Pod­go­ri­ca, pro­sto za­to što mi ne po­sje­du­je­mo moć od­lu­či­va­nja i kon­kret­ne ak­ci­je – ka­že Ali­ho­džić.
Ar­hi­tek­ta is­ti­če da je po­treb­no sa­ču­va­ti ovaj dio gra­da kao do­kaz isto­rij­skog kon­ti­nu­i­te­ta ži­vo­ta na ovom pro­sto­ru. Na­su­prot to­me, ka­že Ali­ho­džić, „Sta­ra va­roš u ur­ba­nom smi­slu ži­vo­ta­ri, po­la­ko ne­sta­je, ta­vo­re­ći na mar­gi­ni grad­skog ži­vo­ta iako pred­sta­vlja nje­go­vo is­ho­di­šte i sre­di­šte”.
Aka­de­mik Zuv­di­ja Ho­džić go­vo­rio je o to­me da de­va­sta­ci­ja Sta­re va­ro­ši ni­je od ju­če, i da je i on mno­go pu­ta, još pri­je 40 go­di­na, imao pri­li­ka da to za­bi­lje­ži cr­te­žom i ri­ječ­ju. Na­ža­lost, ni­šta se otad ni­je po­zi­tiv­no pri­mi­je­ni­lo, ni pro­mi­je­ni­lo.
- Rib­ni­ca sa­da vi­še ni­je ri­je­ka, ne­go ka­nal. Ko­ri­to Rib­ni­ce, po­red ne­ka­da­šnjeg Do­ma JNA, i sad gdje sje­di­mo, bio je ne­kad naj­ljep­ši dio gra­da, a to je sad kao od­vod­ni ka­nal za pr­lja­vu vo­du. Na­ša je oba­ve­za, da ako smo i pro­pu­sti­li mno­go to­ga, ne pro­pu­sti­mo šan­su da sa­ču­va­mo što je osta­lo od Sta­re va­ro­ši – ka­že Ho­džić.
Ka­ko je is­pred or­ga­ni­za­to­ra, CE­KUM-a, re­kao dr Der­viš Sel­ha­no­vić, pla­ni­ra­no je da iz­la­ga­nja i ra­do­vi sa ovog okru­glog sto­la bu­du ob­ja­vlje­ni u zbor­ni­ku. Za­ključ­ci sa okru­glog sto­la bi­će upu­će­ni i gra­do­na­čel­ni­ku Pod­go­ri­ce Sla­vo­lju­bu Sti­je­po­vi­ću, ko­ji je ina­če, u pi­sa­nom obra­ća­nju uče­sni­ci­ma okru­glog sto­la is­ta­kao je da Sta­ra va­roš pred­sta­vlja duh za­jed­ni­štva i mul­ti­et­nič­ke tra­di­ci­je.Ž.J.


Učesnici okru­glog sto­la ...

Na okru­glom sto­lu go­vo­ri­li su ur­ba­ni­sti, pro­jek­tan­ti, ar­hi­tek­ti, kul­tur­ni po­sle­ni­ci i isto­ri­ča­ri... U ra­du okru­glog sto­la uče­stvo­va­li su mr Ne­la Sav­ko­vić Vuk­če­vić, Se­kre­ta­ri­jat za kul­tu­ru i sport; ar­hi­tek­ta dr Ig­ba­la Ša­bo­vić Ke­ro­vić; pu­bli­ci­sta Mi­o­drag Mi­do Vu­ko­vić; ar­hi­tek­ta Zo­ri­ca Rak­če­vić, Se­kre­ta­ri­jat za pla­ni­ra­nje i ure­đe­nje pro­sto­ra i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne; Hu­se­in Ce­no Tu­zo­vić; Gor­da­na Ču­kić, sa­vjet­nik za kon­zer­va­tor­ske po­slo­ve u Se­kre­ta­ri­ja­tu, Bo­ži­dar Đon­do­vić, mu­zej­ski sa­vjet­nik u pod­go­rič­kim Mu­ze­ji­ma i ga­le­ri­ja­ma, ar­hi­tek­ta Mi­le­na Lat­ko­vić, Upra­va za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra; ar­he­o­log Mi­le Ba­ko­vić, Upra­va za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra; prim. dr Vla­di­mir Ča­ra­pić, Mi­loš Mi­lić, Mi­li­sav Po­po­vić, Dra­gan Mi­lo­vić.