Umjet­nik Alek­san­dar Đu­rav­če­vić, ko­ji će nas pred­sta­vlja­ti na pred­sto­je­ćem 56. Bi­je­na­lu sa­vre­me­ne umjet­no­sti u Ve­ne­ci­ji pred­sta­vio je svoj rad ko­jim je od­go­vo­rio na te­mu ovo­go­di­šnje smo­tre mo­der­ne umjet­no­sti. Na mo­to Bi­je­na­la „Sve bu­duć­no­sti svi­je­ta”, ko­ju je za­dao umjet­nič­ki di­rek­tor Okri En­ve­zor, Đu­rav­če­vić od­go­va­ra dje­lom „Sje­ćaš li se” (Ti ri­cor­di – You re­mem­ber) ko­je se sa­sto­ji iz seg­me­na­ta „Wa­i­ting”, „Iden­tity - ste­re­o­ti­pi”, „Red”, „Ro­om No. 2” i „Co­me di man­chi”.
Đu­rav­če­vić je no­vi­na­ri­ma pri­bli­žio rad „Sje­ćaš li se” po­mo­ću fo­to­gra­fi­ja i vi­deo se­kven­ci već po­sta­vlje­nog dje­la u pa­la­ti „Ma­li­pi­e­ro”.
- Ve­o­ma sam za­do­vo­ljan po­stav­kom. Mo­ram da ka­žem da je is­pa­la fan­ta­stič­no. De­si­la se pot­pu­na tran­sfor­ma­ci­ja pro­sto­ra. Upa­da­li su nam Slo­ven­ci, Ki­pra­ni, Ita­li­ja­ni, svi za­in­te­re­so­va­ni da vi­de iz­lo­žbu dok smo je po­sta­vlja­li – ot­krio je Đu­rav­če­vić.
Po­sje­ti­o­ce na­šeg pa­vi­ljo­na do­če­ka­će „Če­ka­nje” - „Wa­i­ting”, vi­deo - rad u ko­jem glu­mi­ca Oli­ve­ra Vu­ko­vić do­ča­ra­va že­nu, ob­u­če­nu u cr­ni­nu, ko­ja če­ka i do­če­ku­je. Sli­je­di rad „Iden­tity – ste­re­o­ti­pi”, ko­ji se sa­sto­ji od mo­no­lit­ne po­vr­ši­ne na ko­joj umjet­nik ri­je­či­ma is­pi­sa­nim bron­za­nim slo­vi­ma go­vo­ri o ra­znim iden­ti­te­ti­ma i ste­re­o­ti­pi­ma ve­za­nim za njih. Na­red­ni rad je, su­de­ći po fo­to­gra­fi­ja­ma, naj­u­pe­ča­tlji­vi­ji, što je po­tvr­dio i autor, oci­je­niv­ši ga kao „te­žak, pri­lič­no jak”. Na­i­me, Đu­rav­če­vić se po­slu­žio sa pet vi­deo pro­jek­ci­ja, po­sta­vlje­nih ta­ko da ljud­skom oku dje­lu­je kao da leb­de u jed­noj od so­ba pa­la­ca „Ma­li­pi­e­ro” pri­ka­zu­ju sce­ne po­tre­snog kla­nja te­le­ta, ne­pre­sta­no po­na­vlja­nog gnje­če­nja šip­ko­va „ta­ko da su na sve stra­ne lo­kve kr­vi”, ka­zao je umjet­nik. Če­tvr­tim ra­dom - „Ro­om No. 2” Đu­rav­če­vić po­no­vo uvo­di pla­fon, naj­ko­ri­šće­ni­ju po­vr­ši­nu re­ne­san­snih maj­sto­ra, a ko­ja je, ne­pra­ved­no za­po­sta­vlje­na u mo­der­noj umjet­no­sti. Po­sje­ti­o­ce će do­če­ka­ti bi­je­li zi­do­vi i ne­pri­ja­tan mi­ris pa­le­ži, no, kad dig­nu po­gled pred nji­ma će se otvo­ri­ti cr­na ma­sa iz­go­r­je­log pla­fo­na, kao sim­bol sje­ća­nja.
I na kra­ju, „Co­me di man­chi” je od­li­vak lju­bav­nog gra­fi­ta iz 16. vi­je­ka sa gran­di­o­zne ve­ne­ci­jan­ske pa­la­te u ko­joj se da­nas na­la­zi sud. Po­red od­liv­ka lju­bav­ne po­ru­ke ko­ja je ušla u sve ana­le ve­ne­ci­jan­ske umjet­no­sti i gra­di­telj­stva, Đu­rav­če­vić je po­sta­vio i fo­to­gra­fi­ju ovog gra­fi­ta, sve u slu­žbi lju­ba­vi i lju­bav­ne pro­pa­gan­de ko­joj je po­sve­tio pe­ti i po­sled­nji seg­ment svog dje­la „Sje­ćaš li se”.
Za­ni­mlji­vo je da su po­stav­ka i naš pa­vi­ljon go­to­vi čak 15 da­na pri­je ro­ka, što je, pri­mje­ću­je di­rek­tor Cen­tra sa­vre­me­ne umjet­no­sti Cr­ne Go­re Ne­nad Šo­škić do­kaz da na­še in­sti­tu­ci­je kul­tu­re mo­gu, ka­da se or­ga­ni­zu­ju, da od­go­vo­re svim iza­zo­vi­ma. Go­vo­re­ći o Đu­rav­če­vi­će­voj po­stav­ci i in­te­re­so­va­nju ko­je je iza­zva­la me­đu struč­nja­ci­ma, umjet­ni­ci­ma i me­di­ji­ma spe­ci­ja­li­zo­va­nim za sa­vre­me­nu umjet­nost Šo­škić je za­klju­čio da „ove go­di­ne Cr­na Go­ra bi­ti na pra­vi na­čin pred­sta­vlje­na”.
Ko­me­sar, dr Ana­sta­zi­ja Mi­ra­no­vić je oci­je­ni­la da je Đu­rav­če­vić „lu­cid­no i pro­mi­šlje­no ba­vi te­mom iden­ti­te­ta”.
Na ovo­go­di­šnjem Ve­ne­ci­jan­skom bi­je­na­lu, ko­je tra­je do 22. no­vem­bra, bi­će do­di­je­lje­ni Zlat­ni lav za ze­mlju uče­sni­ka, Zlat­ni lav za umjet­ni­ka i Sre­br­ni lav za mla­dog umjet­ni­ka.
S.Ć.