Pre­mi­je­ra pred­sta­ve Nik­šić­kog po­zo­ri­šta „Bi­lo jed­nom u ma­ju” is­pu­ni­la je oče­ki­va­nja ka­ko cje­lo­kup­ne eki­pe ko­ja je na njoj ra­di­la, ta­ko i broj­ne pu­bli­ke. Pre­pu­na sa­la i gro­mo­gla­sni apla­u­zi raz­bi­li su tre­mu glu­mač­kog an­sam­bla ko­ji je uspio da pre­ne­se po­en­tu tra­gi­ko­mič­ne pri­če jed­nog za na­še pod­ruč­je ne­po­zna­tog pi­sca, sa­vre­me­nog ma­đar­skog dra­ma­tur­ga Žol­ta Po­žga­ja. Go­ran Bu­la­jić, ko­ji je ura­dio dra­ma­ti­za­ci­ju i re­ži­ju ko­ma­da, na­kon spu­šta­nja za­vje­se re­kao da je nik­šić­ka pu­bli­ka da­la ocje­nu.
- Ono što smo smi­sli­li naj­ve­ćim di­je­lom smo i re­a­li­zo­va­li. Tre­ma je bi­la po­ja­ča­na, kao i od­go­vor­nost ka­ko mo­ja, ta­ko i ci­je­le eki­pe sa ko­jom sam ra­dio, ali je sve to pre­va­zi­đe­no. Od sa­mog po­čet­ka pri­ča je `proradila`. Glu­mač­ki ar­ti­zam i do­bar tekst do­ni­je­li su je­dan, či­ni mi se, istin­ski i pra­vi po­zo­ri­šni vje­tar na no­vu sce­nu Nik­šić­kog po­zo­ri­šta. Su­de­ći pre­ma ve­če­ra­šnjim re­ak­ci­ja­ma, na­dam se da će pu­bli­ka vo­lje­ti ovaj ko­mad - re­kao je Bu­la­jić.
Iako je pre­mi­je­ra u Nik­ši­ću pra­i­zved­ba Po­žga­je­vog tek­sta na na­šem je­zi­ku, Bu­la­jić se već su­sreo sa ovim ko­ma­dom, po­sta­vlja­ju­ći ga u Makedoniji. Mi­si­ja po­zo­ri­šta i je­ste, ka­ko je is­ta­kao re­ži­ser, upo­zna­va­nje no­vih pi­sa­ca, a ne za­tva­ra­nje u „svo­je” kru­go­ve.
„Bi­lo jed­nom u ma­ju” je dra­ma otu­đe­nja, prot­ka­na ironijom i hu­mo­rom. Iako je to, po­ja­šnja­va Bu­la­jić, ri­jet­ka kom­bi­na­ci­ja.
- Iro­ni­ja i hu­mor, ko­ji je ne­gdje i sli­čan na­šem, je­su ele­men­ti ove pred­sta­ve, ali ne i pre­sud­ni za ko­mad. Ovo je, ipak, dra­ma otu­đe­nja i to je nik­šić­ka pu­bli­ka ve­o­ma do­bro osje­ti­la - is­ta­kao je on.
Glav­nu ulo­gu u ovoj tra­gi­ko­mič­noj pri­či igra Kri­sti­na Ste­vo­vić ko­ja tu­ma­či lik očaj­ne mla­de že­ne u po­tra­zi za po­ro­dič­nom sre­ćom. Nje­ni part­ne­ri, u tre­nut­ku kad se to i ne oče­ku­je, za­vr­ša­va­ju tra­gič­no ali je ona upor­na i ide da­lje, pri­la­go­đa­va­ju­ći se sva­kom no­vom sa­put­ni­ku, očaj­no že­le­ći da ga za­dr­ži.
Upra­vo u Li­ze­lo­ti­nim uza­lud­nim po­ku­ša­ji­ma je i nje­na tra­ge­di­ja, ob­ja­sni­la je Ste­vo­vi­će­va, ali je ži­vot ta­kav i uvi­jek kad se či­ni da ne­ma iz­bo­ra on ipak po­sto­ji. U jed­nom tre­nut­ku Li­ze­lo­ta je od­lu­či­la da ču­va ba­ku ka­ko bi do­bi­la njen stan, a po­tra­gu za ži­vot­nom sre­ćom sta­vi­la je u dru­gi plan. I na­kon 15 go­di­na Li­ze­lo­ta po­no­vo kre­će u po­tra­gu za sre­ćom, ali... Ste­vo­vi­će­va sa ostat­kom glu­mač­ke eki­pe ko­ju či­ne Gor­da­na Mi­ću­no­vić, Mi­loš Pe­jo­vić, Ste­van Ra­du­si­no­vić, Jo­van Kri­vo­ka­pić, Ni­ko­la Va­si­lje­vić, Bo­ban Čvo­ro­vić i Ne­boj­ša Vu­la­no­vić, ka­ko je po­ka­za­la pu­bli­ka, u pot­pu­no­sti je uspje­la da pre­ne­se pri­ču. Od­go­vor­nost na an­sam­blu je bi­la ve­li­ka. Ka­da je ona u pi­ta­nju, „Bi­lo jed­nom u ma­ju” je i nje­na pr­va pre­mi­je­ra u Nik­ši­ću.
- Ima­la sam sre­ću da igram van ze­mlje i na ne­kim ve­li­kim fe­sti­va­li­ma, ali ni­gdje i ni­ka­da ni­je­sam ima­la ta­ko ve­li­ku tre­mu kao ov­dje pred svo­ji­ma. Mi­slim da smo ve­če­ras ima­li sjaj­nu re­ak­ci­ju pu­bli­ke na pred­sta­vu i sa si­gur­no­šću tvr­dim da smo na­pra­vi­li ko­mad do­sto­jan ovo­ga gra­da. Ura­di­li smo ga pu­nim sr­cem, u sjaj­noj at­mos­fe­ri i vo­đe­ni div­nim čo­vje­kom ka­kakv je Go­ran Bu­la­jić - na­gla­si­la je ona.
Autor sce­no­gra­fi­je ko­ja će u Nik­ši­ću ima­ti i pr­vi re­pri­zu po­čet­kom ju­na, ura­di­la je An­ka Gar­da­še­vić, ko­sti­me Je­le­na Đu­ka­no­vić, a mu­zi­ku nik­šić­ki bend „Auto­ge­ni tre­ning”.
B.B.