Uz mu­zič­ki he­pe­ning i iz­lo­žbom za­slu­žnog ru­skog umjet­ni­ka Dmi­tri­ja Cvet­ko­va biv­ša zgra­da „Ju­go­o­ce­a­ni­ja” u Ko­to­ru je od 28. ma­ja, u or­ga­ni­za­ci­ji Du­kley Euro­pean Art Com­mu­nity po­sta­la „Grad umjet­ni­ka”. Si­va, me­mlom i za­bo­ra­vom na­gri­že­na zgra­da, oži­vje­la je pit­kom mu­zi­kom i to­plim bo­ja­ma sun­ča­nog spek­tra, ko­je su na fa­sa­di okre­nu­toj ka Sta­rom gra­du i mo­ru i u za­pu­šte­ne pro­sto­ri­je uni­je­li broj­ni umjet­ni­ci iz Cr­ne Go­re i Ru­si­je. Ona će bi­ti pre­tvo­re­na u ra­di­o­ni­ce i sli­kar­ske ate­ljee, u ko­ji­ma će ovi kre­a­tiv­ci stva­ra­ti i iz­la­ga­ti. Pje­sma­ma u rok i džez ma­ni­ru is­pred „Ju­go­o­ce­a­ni­je” su na­stu­pi­le Isi­do­ra La­ki­če­vić, Re­ze­da Va­lje­je­va, Dar­ja Ju­re­nje­va, Sa­ška Go­mi­la­no­vić, Ve­ra Pav­ko­vić, Lej­la Vu­lić, Jo­va­na Đu­kić i še­sto­go­di­šnja Ti­ja­na Đu­kić, uče­ni­ce pro­fe­sor­ke Na­ta­li­je Knja­žin­ska­je, ko­ja ih ob­u­ča­va džez-pje­va­nju u King­sbridž ško­li u Tiv­tu i u Cen­tru za kul­tu­ru u Ko­to­ru, sa ide­jom da otvo­ri po­zo­ri­šte mju­zi­kla.
U du­hu tra­di­ci­je bo­ke­ških po­mo­ra­ca ko­ji su u naj­ve­ćoj bro­dar­skoj fir­mi biv­še Ju­go­sla­vi­je plo­vi­li mo­ri­ma i oke­a­ni­ma, Evrop­ski kul­tur­ni cen­tar u Cr­noj Go­ri (Du­kley Art Centar) ima cilj da na jed­nom mje­stu oku­pi sve kre­a­tiv­ne sna­ge i da ak­ti­vi­ra umjet­nič­ki ži­vot oko no­vih pri­vat­nih pro­je­ka­ta.
Ovaj dan je zvje­zda­ni tre­nu­tak za Cr­nu Go­ru, re­kao je Ma­rat Gelj­man, pred­sjed­nik Du­kley Euro­pean Art Com­mu­nity, uz na­po­me­nu da lju­di da­nas, u po­stin­du­strij­skoj eri tra­že mje­sta sa div­nom pri­ro­dom i do­brim uslo­vi­ma, ka­kva je Cr­na Go­ra.
- U ovom svi­je­tu da­nas pri­je sve­ga ima mje­sta za umjet­ni­ke, mu­zi­ča­re, one ko­ji se ba­ve kul­tu­rom. Obič­no se lju­di su­sre­ću sa umjet­no­šću ta­ko što kon­zu­mi­ra­ju go­tov pro­iz­vod, idu u mu­ze­je, u ga­le­ri­je, na kon­cer­te, pred­sta­ve, a u ovom do­mu mi ho­će­mo da raz­ot­kri­je­mo ka­ko funk­ci­o­ni­še taj kul­tur­ni me­ha­ni­zam. Sva­ki čo­vjek mo­ći će da pra­ti pro­ces umjet­nič­kog stva­ra­nja. Ov­dje po­sto­ji 40 ate­ljea i jed­nom sed­mič­no za­in­te­re­so­va­ni mo­gu da svra­te, da vi­de šta se ra­di i da raz­go­va­ra­ju sa umjet­ni­ci­ma, ko­ji će u ra­di­o­ni­ca­ma mo­ći da se ba­ve kre­a­tiv­nim bi­zni­som, da stva­ra­ju mu­zič­ke i te­a­tar­ske pred­sta­ve. Ova `fabrika` ko­ja stva­ra no­vu kul­tu­ru, no­vu umjet­nost, do­pu­ni­će kul­tur­nu po­nu­du Sta­rog gra­da Ko­to­ra. Tre­ći­na ate­ljea bi­će do­di­je­lje­na cr­no­gor­skim umjet­ni­ci­ma, a dvi­je tre­ći­ne me­đu­na­rod­nim stva­ra­o­ci­ma - ka­zao je Gelj­man, naj­ve­ći mo­skov­ski ga­le­ri­sta i pu­bli­ci­sta, ko­ji je uz Ni­la Emil­far­ba, vla­sni­ka „Du­kljan­skih vr­to­va” i isto­ri­ča­ra umjet­no­sti Pe­tra Ću­ko­vi­ća, osni­vač Du­kley Euro­pean Art Com­mu­nity.
- Dra­go mi je što smo uspje­li da otvo­ri­mo Art cen­tar, ali to je bi­lo ve­o­ma na­por­no. Sve je bi­lo za­pu­šte­no, a umjet­ni­ci su ure­di­li dio pro­sto­ri­ja. Aso­ci­ja­ci­ja Du­klja da­je ove pro­sto­ri­je na par mje­se­ci ru­skim re­zi­den­ti­ma, ko­ji ima­ju svoj pro­je­kat. Otvo­re­ni smo za ci­je­li svi­jet, usko­ro će nam se pri­dru­ži­ti ru­ski sli­kar An­drej Ba­zu­ta, ko­ji će iz Nju­jor­ka do­ve­sti ne­ko­li­ko sli­ka­ra, a po­red li­kov­nog seg­men­ta, ima­će­mo i dva mu­zič­ka stu­di­ja - na­ja­vi­la je za „Dan” Je­ka­te­ri­na Har­gjan, isto­ri­čar­ka umjet­no­sti i eks­pert za an­ti­kvi­te­te, te di­rek­tor­ka Art cen­tra Du­klja. M.D. PO­PO­VIĆ

Bes­plat­no za čla­no­ve ULUCG

- Biv­šu zgra­du „Ju­go­o­ce­a­ni­je” je ku­pio Nil Emil­farb, sa na­mje­ram da na­pra­vi ho­tel, ali nam je re­kao da iz­da­mo pro­stor umjet­ni­ci­ma i ako bu­de uspje­šno, da ta­ko i osta­ne. Sta­ra zda­nja po­put ovo­ga se u svi­je­tu i ko­ri­ste za te svr­he. Par go­di­na bi­će dom umjet­ni­ka, ate­ljei su već po­di­je­lje­ni, ali su umjet­ni­ci du­žni da otvo­re vra­ta po­sje­ti­o­ci­ma - ob­ja­snio je Pe­tar Ću­ko­vić.
Čla­no­vi ULUCG mo­ći će da ko­ri­ste ate­ljee dvi­je go­di­ne bes­plat­no, a oni su du­žni sa­mi ure­đi­va­ti svoj pro­stor. Or­ga­ni­za­tor je iz­nio oko 15 to­na pa­pi­ra iz zgra­de, ali tu ima još mno­go pro­sto­ri­ja u či­je sre­đi­va­nje tre­ba ulo­ži­ti na­por.