Za­hva­lju­ju­ći ko­le­ga­ma mu­zi­ča­ri­ma, dje­lo pre­ra­no pre­mi­nu­log kom­po­zi­to­ra De­ja­na Kr­dži­ća ne­će bi­ti za­bo­ra­vlje­no. Oku­plje­ni oko sta­re ide­je – cje­lo­ve­čer­njeg kon­cer­ta na ko­jem bi se iz­veo sa­mo dio, i to ma­nji, Kr­dži­će­vog opu­sa, pod­go­rič­ka pu­bli­ka, me­đu ko­ji­ma i po­ro­di­ca ovog auto­ra, ima­la je pri­li­ku da ču­je pet­na­e­stak kom­po­zi­ci­ja. Ve­ći­na je iz­ve­de­na pre­mi­jer­no, ka­ko is­ti­če vi­o­li­ni­sta Mar­ko Si­mo­vić, za­slu­žan što je ide­ja ma­te­ri­ja­li­zo­va­na.
– Ide­ja je po­sto­ja­la i ra­ni­je, još za Krdžićevog ži­vo­ta. No, ka­ko je iz­ja­vi­la nje­go­va maj­ka, cje­lo­ve­čer­nji kon­cert je bio De­ja­nov ne­do­sa­nja­ni san. Ovo je sa­mo, mo­žda, de­se­tak od­sto nje­go­vih kom­po­zi­ci­ja. Ovu ide­ju, ko­ja je ti­nja­la već go­di­na­ma, uspio sam da ma­te­ri­ja­li­zu­jem za­hva­lju­ju­ći ko­le­ga­ma ko­je su se oda­zva­le na pr­vi moj po­ziv – ka­zao je Si­mo­vić.
Iako je ve­ći­nu kom­po­zi­ci­ja pu­bli­ka ču­la pre­mi­jer­no, ima Kr­dži­će­vih dje­la ko­ja se kon­ti­nu­i­ra­no iz­vo­de. Ta­ko je pri­je ne­ko ve­če u Za­gre­bu iz­ve­de­na nje­go­va So­na­ta, a ve­če­ras smo pr­vi put ču­li Ba­la­du i So­na­ti­nu, uka­zao je Si­mo­vić.
Ovim kon­cer­tom do­la­zi­mo do pro­ble­ma, ko­ji je kod nas za­sad ner­je­šiv, ka­že ovaj mu­zi­čar. A, to je ču­va­nje i pre­zen­to­va­nje dje­la na­ših kom­po­zi­to­ra i za­šti­ta nji­ho­vih autor­skih pra­va.
- Ov­dje smo vič­ni za­bo­ra­vlja­nju lju­di ko­jih vi­še ne­ma. Ne sa­mo De­ja­na Kr­dži­ća, ne­go i dru­gih auto­ra. Nji­ho­vo dje­lo je za­bo­ra­vlje­no i za­met­nu­to. De­si se da za­hva­lju­ju­ći ne­kim sta­rim TV ar­hi­va­ma i emi­si­ja­ma ču­je­mo po­ne­ko dje­lo i pro­či­ta­mo ime auto­ra, ali to je ri­jet­ko. No, mi ne­ma­mo uvid u nji­ho­vo stva­ra­la­štvo. I tu le­ži pro­blem – ka­ko da pro­na­đe­mo na­čin da za­šti­ti­mo i pred­sta­vi­mo tu ne­ma­lu ne­ma­te­ri­ja­nu ba­šti­nu. Ko šti­ti nji­hov in­te­res, ko pru­ža ga­ran­ci­ju da će se nji­ho­vo dje­lo ču­va­ti i svi­ra­ti i za se­dam, osam de­ce­ni­ja. To je pro­blem i ovim kon­cer­tom, na­dam se, na­če­li smo tu te­mu – po­ru­čio je on.
I čla­no­vi po­ro­di­ce i pri­ja­te­lji po­koj­nog kom­po­zi­to­ra ni­su kri­li za­do­volj­stvo što se bar ma­lio dio nje­go­vog opu­sa čuo na jed­nom ova­kvom kon­cer­tu. Is­ti­ca­li su da se vi­di da je Kr­džić stva­rao mu­zi­ku ko­ja ima ve­dri­nu, da je bio bio sve­stran mu­zi­čar, obo­i­sta, svi­rao je kla­vir i gi­ra­tu, a po­ma­lo i kla­ri­net. Ta­ko­đe, iz­ra­zi­li su na­du da će se usko­ro iz­ve­sti i nje­go­va or­ke­star­ska mu­zi­ka.
Obo­ist­ki­nja Na­di­ca Ri­stić ima­la je pri­li­ku da iz­ve­de dvi­je Kr­dži­će­ve kom­po­zi­ci­je za obou, in­stru­ment ko­jem je bio po­sve­ćen po­koj­ni kom­po­zi­tor.
- Nje­go­va dje­la su to­li­ko ko­lo­rit­na, da bi sva­ki in­stru­men­ta­li­sta že­lio da ih ima u re­per­to­a­ru. Ba­la­da ko­ju sam svi­ra­la je pre­e­mo­tiv­na, sma­tram da je u njoj ot­krio svo­ju du­šu. U nje­go­vim kom­po­zi­ci­ja­ma mo­že­te pro­na­ći i tu­gu, i na­du, sje­ća­nje, me­lan­ho­li­ju... pre­sreć­na sam što sam mo­gla da svi­ram Kr­dži­će­va dje­la. Svi mi sma­tra­mo da Kr­džić za­slu­žu­je da mu se dje­la iz­vo­de, na­ro­či­to za obou. Baš zbog to­ga što na­ši auto­ri ma­lo kom­po­nu­ju za obou. Na ne­ki na­čin svi­ra­njem Kr­dži­će­vih dje­la za obou da­je­mo na­du do­ma­ćim obo­i­sti­ma da ima na­de, da mi ho­će­mo da svi­ra­mo nji­ho­ve kom­po­zi­ci­je – pro­ko­men­ta­ri­sa­la je ona.
U za­o­stav­šti­ni De­ja­na Kr­dži­ća osta­lo je još mno­go kom­po­zi­ci­ja, od ko­jih naj­ve­ći broj ni­je štam­pan, is­ta­kao je Si­mo­vić. Naj­vi­še su iz­vo­đe­ne nje­go­ve kom­po­zi­ci­je za dje­cu, čak se i da­nas iz­vo­de, i kod nas i u ino­stran­stvu, ali broj­na nje­go­ve dje­la ni­kad ni­su mo­gla da se ču­ju ova­ko kao na kon­cer­tu u KIC-u „Bu­do To­mo­vić“ u ko­jem su uče­stvo­va­li mu­zi­ča­ri, po­red Si­mo­vi­ća i Ri­sti­će­ve, i Ni­ko­la Vuč­ko­vić, Ža­na Le­kić, Olek­sij Mol­ča­nov, Zo­ra­na Lat­ko­vić, Ma­ri­ja Vu­ja­no­vić, Bo­ja­na Bra­jo­vić, Ste­fan Pa­vi­će­vić, Je­le­na Kri­vo­ka­pić, Ve­sna Đo­kić, An­to­nio na­sev­ski, Ana Du­lo­vić, Vi­li Fer­di­nan­di i Da­vor No­vak, te žen­ski vo­kal­ni an­sambl „Voks mi­rus“ ko­jim je di­ri­go­va­la Mir­ja­na Živ­ko­vić Kur­dad­ze.S.Ć.