-Ži­vot­no, kao i vi­še­de­ce­nij­sko mu­zič­ko is­ku­stvo, pro­ži­vlje­no na Be­la­vi­sti i i u sta­rom di­je­lu Her­ceg No­vog, Mi­lo Pe­ri­šić je pre­to­čio u knji­gu „Her­ceg No­vi pod ko­rom od na­ran­če 1930-1980”. Ovom po­slu Pe­ri­šić je pri­la­zio od­go­vor­no, is­tan­ča­nog uku­sa i po­seb­nog da­ra i sa ne­se­bič­nom lju­ba­lju, svje­stan ka­ko su vri­jed­no­sti na­rod­nog du­hov­nog ži­vo­ta ugro­že­ne i iz­lo­že­ne za­bo­ra­vu. Sa­ku­pio je gra­đu ko­ja je žan­rov­ski he­te­ro­ge­na i te­mat­ski bo­ga­ta, u ko­joj je isti­no­lju­bi­vost osta­vi­la lje­po­tu i smi­sao ži­vo­ta na jed­nom pro­sto­ru ko­ji je na­sli­je­đen od pre­da­ka. Ta­ko je na­kon knji­ge „Her­ceg No­vi no­ću - mu­zič­ki ži­vot gra­da 1950-2000” sti­gao no­vi na­slov ko­jim su otrg­nu­te od za­bo­ra­va broj­ne lič­no­sti i nji­ho­ve sud­bi­ne. Na pred­sta­vlja­nju knji­ge Pe­ri­šić je re­kao da je knji­gom htio da po­tvr­di jed­no vri­je­me ži­vo­ta na Be­la­vi­sti, da svje­do­či o po­zna­ni­ci­ma, kao i oni­ma ko­ji vi­še ne še­ta­ju gra­dom.
- „Pod ko­rom od na­ran­če” ob­u­hva­ti­la je pe­ri­od od pe­de­set go­di­na, od do­la­ska Mir­ka Kom­ne­no­vi­ća 1930. za gra­do­na­čel­ni­ka Her­ceg No­vog. On je istin­ski vo­lio No­vi i to je dje­lom po­ka­zi­vao. Do sr­ži je po­zna­vao ovaj na­rod, osje­ćao nje­go­ve že­lje, pred­sta­vljao je No­vi svi­je­tu i u No­vi do­no­sio naj­bo­lje iz svi­je­ta. Ra­zu­mi­je­vao je ta ne­pi­sa­na grad­ska pra­vi­la, men­ta­li­tet. Ta­kvi se ra­đa­ju jed­nom u sto go­di­na. Po­ma­gao je lju­di­ma bez ob­zi­ra na na­ci­ju i vje­ru. To je po­če­tak, a mo­ja pri­ča za­vr­ša­va se ka­zi­va­njem o ze­mljo­tre­su 1979. go­di­ne ko­ji je iz­bri­sao broj­ne tra­go­ve Sta­rog gra­da i Be­la­vi­ste. Ni ma­njeg pro­sto­ra ni vi­še isto­ri­je, na nje­mu i oko nje­ga. Po­ne­što je od sve­ga za­pi­sa­no. U ovoj knji­zi su pri­če ko­je su zva­nič­noj isto­ri­ji ne­do­sta­ja­le - re­kao je Pe­ri­šić na pro­mo­ci­ji.
Ova knji­ga svo­jim fi­lo­zof­sko-umjet­nič­kim aso­ci­ja­ci­ja­ma bo­ga­ti ri­zni­cu „her­ce­ga me­đu gra­do­vi­ma” i iz­nad sve­ga svje­do­či o ne­pre­su­šnom iz­vo­ri­štu na­rod­nog du­ha, kon­ti­nu­i­te­tu bli­sta­vog na­slje­đa i bo­ga­toj nov­skoj kul­tu­ri za­vid­ne vri­jed­no­sti.
Pe­ri­šić i „nje­go­va bra­ća po mu­zi­ci“ pri­re­di­li su u pre­pu­noj dvo­ra­ni scen­sko-mu­zič­ki per­for­mas pod na­zi­vom „No­stal­gi­ja”. Kon­cert je po­čeo sje­ća­njem na Jo­si­pa Jo­ška Vi­da­ko­vi­ća i Ivi­cu De­ra­nju. Na sce­ni su se za­tim re­đa­li „For­tu­na” žen­ska kla­pa Mu­zič­ke ško­le ko­ju vo­di pro­fe­sor so­lo pje­va­nja Jo­va­na Mu­stur-Ra­žna­to­vić, gi­ta­ri­sta Nik­ša Tom­šić, pa „Eg­zo­du­si“ i Nov­ski trio „Hat Trick band“ ko­ji pred­vo­di pro­fe­sor kla­vi­ra Jo­van­ka Ve­ljo­vić. Na­stu­pi­li su i so­lo pje­vač i gi­ta­ri­sta No­vi­ca Ze­če­vić, bub­njar An­ton Mi­lo­še­vić, pro­fe­so­ri Đu­ro Po­zna­no­vić i Dra­gan Đor­đe­vić. Na kra­ju sko­ro tro­sat­nog pro­gra­ma, na­stu­pio je „Duo Pe­ri­šić“ - Mi­lan i Slo­bo­dan, ko­ji su pod­sje­ti­li pu­bli­ku na mu­zič­ke tren­do­ve še­zde­se­tih go­di­na. U mu­zič­kom vre­me­plo­vu ni­za­le su se nu­me­re i ba­rem jed­no ve­če pod­sje­ti­le No­vlja­ne na ne­ka dav­na li­je­pa vre­me­na.
Z. Š.