Mla­di in­stru­men­ta­li­sti, đa­ci pod­go­rič­ke Umjet­nič­ke ško­le za mu­zi­ku i ba­let „Va­sa Pa­vić“ prek­si­noć­njim mu­zi­ci­ra­njem odu­še­vi­li su pu­bli­ku u ve­li­koj sa­li KIC „Bu­do To­mo­vić“. Go­di­šnji kon­cert uče­ni­ka ško­le „Va­sa Pa­vić“ po­čeo je or­ke­star­skom di­o­ni­com ru­ko­vo­đen pro­fe­sor­kom, di­ri­gent­ki­njom Ire­nom Vu­ko­vić. Or­ke­star je iz­veo In­ter­me­co iz Ma­ska­nji­je­ve ope­re „Ka­va­le­ri­ja ru­sti­ka­na“. Po­tom je usli­je­dio Kon­cert za kla­vir i or­ke­star u D-du­ru J. Hajd­na, a ko­ji su iz­vo­di­li mla­di pi­ja­ni­sti An­dri­ja Jo­vo­vić, Jo­va­na Ja­ra­maz i Mi­lja­na Ni­ko­lić. Uče­ni­ci iz kla­sa pro­fe­sor­ki Li­di­je Sken­der, An­ke Asa­no­vić i Dra­gi­ce Pe­ro­vić. Za­tim je pu­bli­ka po­no­vo slu­ša­la or­ke­star ko­ji je iz­veo Hajd­no­vu „Dje­či­ju sim­fo­ni­ju“, a na kra­ju ko­mad, Anadante pi­a­ce­vo­le za so­lo vi­o­li­nu i ka­me­r­ni or­ke­star Cvjet­ka Iva­no­vi­ća. Kao so­li­sta na­stu­pio je Emrah Le­kić.
Ka­ko is­ti­če Mi­ra Po­po­vić, po­moć­ni­ca di­rek­to­ra ško­le „Va­sa Pa­vić“, i pro­fe­so­ri di­je­le za­do­volj­stvo s pu­bli­kom. Ka­ko is­ti­če na kon­cer­tu su đa­ci po­ka­za­li i da su mar­lji­vo ra­di­li to­kom go­di­ne, ali i po­ten­ci­jal, od­no­sno ta­le­nat ko­ji ima­ju.
- Ovim kon­cer­tom smo po­ka­za­li ne sa­mo no­vi re­per­to­ar, već i kon­ti­nu­i­tet na­šeg ra­da. Na­rav­no, sa­stav or­ke­stra, kao i broj čla­no­va mi­je­nja se iz go­di­ne u go­di­nu, jer za­vi­si od za­stu­plje­no­sti od­re­đe­nih in­stru­me­na­ta. Ove go­di­ne uspje­li smo da po­nu­di­mo pra­vi kon­cert­ni re­per­to­ar – ka­že Po­po­vi­će­va.
Pro­fe­sor­ka sma­tra da je orek­star­sko mu­zi­ci­ra­nje iz­u­zet­no bit­no za raz­voj, za for­mi­ra­nje mla­dih mu­zi­ča­ra.
- Ve­o­ma je bit­no da mu­zi­ča­ri iz­gra­de kul­tu­ru za­jed­nič­kgo svi­ra­nja, slu­ša­nja dru­gih, hi­je­rar­hi­je u or­ke­stru. Ali, tu po­sto­je i mno­ge dru­ge do­bro­bi­ti ko­ji ni­su is­klju­či­vo mu­zič­ke pri­ro­de, kao što je raz­vi­ja­nje osje­ća­ja za­jed­nič­kog uče­šća u ne­če­mu, od­no­sno raz­voj so­ci­ja­bi­no­sti, po­dje­le od­go­vor­no­sti, to­le­ran­ci­je, du­ha za­jed­ni­štva. Dje­ca vo­le da na­stu­pa­ju za­jed­no, jer or­ke­star je upr­kos to­me što uče­stvu­je mno­go lju­di, u stva­ri je­dan in­stru­ment – ka­že Po­po­vi­će­va. Ve­li­kim uspje­hom ško­le sma­tra i či­nje­ni­cu da su mla­dim pi­ja­ni­sti­ma, slič­no kao u raz­vi­je­nim sre­di­na­ma, uspje­li da obez­bi­je­de mo­guć­nost na­stu­pa sa or­ke­strom.
- Ovo je rast na­šeg or­ke­stra,a pro­dukt je osmi­šlje­nog pe­da­go­škog ra­da – ka­že Po­po­vi­će­va.
S ovim kon­cer­tom Pod­go­ri­ča­ni će go­sto­va­ti u Tiv­tu. To­kom lje­ta, do­da­je ona, mno­gi od njih po­ha­đa­će broj­ne mu­zič­ke ra­di­o­ni­ce i kam­po­ve.
Ž.J.


Nje­žni po­kre­ti za nje­žne pri­če

Pra­vo pre­mi­jer­no uz­bu­đe­nje vla­da­lo je kod ma­ma i ta­ta, ba­ka i de­da, pro­fe­so­ra, dru­ga­ra ma­lih ba­le­ri­na iz Umjet­nič­ke ško­le za mu­zi­ku i ba­let „Va­sa Pa­vić”. Svi su s ne­str­plje­njem oče­ki­va­li da se po­ga­se svje­tla u KIC „Bu­do To­mo­vić” i da na sce­nu iza­đu u pu­nom sja­ju, sa sve ba­le­tan­ka­ma, tri­ko­i­ma i til ha­lji­ni­ca­ma. I upra­vo ta­ko je bi­lo, odu­še­vi­le su pu­bli­ku na go­di­šnjem kon­cer­tu, po­ka­zav­ši što su na­u­či­le to­kom škol­ske go­di­ne na iz­ma­ku. Na­rav­no, iz­vo­de­ći ko­re­o­gra­fi­je za ko­je su ih pri­pre­mi­le nji­ho­ve pro­fe­sor­ke Ro­zi­ca Po­pa­ra, Ta­ma­ra Vu­jo­še­vić Man­dić i Vik­to­ri­ja Stru­gar. Ple­sa­le su na vr­ho­vi­ma pr­sti­ća uče­ni­ce ni­že ba­let­ske ško­le na mu­zi­ku Čaj­kov­skog, De­li­ba, Pro­ko­fje­va, Ka­mij Sen San­sa...
Ne­ki od ko­ma­da ni­je­su na­pi­sa­ni za ba­let­ska iz­vo­đe­nja, ipak, dje­ca vo­le da ple­šu na tu mu­zi­ku, ka­že Ta­ma­ra Vu­jo­še­vić Man­dić.
- Ko­ji ko­mad će­mo iza­bra­ti za­vi­si od uz­ra­sta dje­ce, nji­ho­ve sen­zi­bil­no­sti, kao i le­pe­ze ko­ra­ka ko­je su sa­vla­da­le. Na­rav­no, uvi­jek se tru­di­mo da osmi­sli­mo ko­re­o­gra­fi­ju u ko­joj će dje­ca uži­va­ti, ali i zna­ti što ra­de, a to je ve­o­ma va­žno - ka­že Vu­jo­še­vić Man­dić.
Do­da­je da je ve­o­ma bit­no da se dje­ci do­pad­ne ono što ra­de, i da uče­stvu­ju u iz­bo­ru, jer je on­da i pe­da­go­gu lak­še da ra­di s nji­ma.
Ve­li­ku pa­žnju u ko­re­o­gra­fi­ja­ma po­sve­ću­ju iz­ra­žaj­no­sti po­kre­ta ru­ke i mi­mi­ke li­ca.
- Mi­slim da je to va­žno ka­ko bi dje­ca shva­ti­la da po­kre­tom mo­gu da is­pri­ča­ju pri­ču. Teh­ni­ka je ja­ko te­ška, a oni su i još ma­li da bi mo­gli da iz­ve­du po­kre­te ko­ji bi za­do­vo­lja­va­li pro­fe­si­o­nal­ne za­htje­ve. Za­to tom li­ri­kom u po­kre­tu, ne­kom nje­žno­šću i emo­ci­ja­ma do­ča­ra­va­mo ono što igra­ju – ka­že ko­re­o­graf­ki­nja.Ž.J.