Sta­ri­ji sta­nov­ni­ci Pod­go­ri­ce pri­sje­ća­li su se prek­si­noć at­mos­fe­re i do­ga­đa­ja iz svo­je mla­do­sti, dok su mla­đi osje­ti­li dah pro­šlih vre­me­na u ba­šti ne­ka­da­šnjeg Ki­na „Kul­tu­ra”. Ali, i dah ono­ga što se zo­ve bi­o­skop na otvo­re­nom, ko­ji grad kao što je Pod­go­ri­ca, sa­da ne­ma. Ba­šte u ko­joj su ne­kad ne sa­mo pri­ka­zi­va­ni fil­mo­vi, odr­ža­va­ni kon­cer­ti ko­je ni­ste mo­gli ču­ti na dru­gim mje­sti­ma, već i mno­gi dru­gi pro­gra­mi, kao što je bi­lo i ovo pri­ka­zi­va­nje u sklo­pu Pod­go­rič­kog kul­tur­nog lje­ta. Pe­čat pro­šlog vi­dljiv na sto­li­ca­ma ko­je su pre­ži­vje­le ko zna što, kao i na po­lu­o­lju­šte­nom zi­du be­ton­skog ekra­na - „plat­nu”, do­dat­no je do­pri­nio stva­ra­nju at­mos­fe­re u ko­joj se ne­po­vrat­no pro­šlo mi­je­ša sa ne­iz­vje­snom bu­duć­no­sti. I sve to na pro­jek­ci­ji du­go­me­tra­žnog do­ku­men­tar­nog fil­ma „Je­dan dan ži­vo­ta” Mo­mi­ra Ma­to­vi­ća.
Ova pri­ča o ki­no-ope­ra­te­ri­ma Cr­ne Go­re, za­ni­ma­nju ko­je odumire, ko­je ne­sta­je za­jed­no sa cr­no­gor­skim bi­o­sko­pi­ma, su­de­ći po re­ak­ci­ja­ma, do­ta­kla je sve u pu­bli­ci. Pri­ča je to, ka­ko ka­žu ne­ki od Ma­to­vi­će­vih sa­go­vor­ni­ka, o svo­je­vr­snom „kul­tur­nom ge­no­ci­du”, gdje je kao pa­ra­dig­ma uni­šta­va­nja film­ske kul­tu­re uze­ta po­tre­sna pri­ča i o bu­kval­nom fi­zič­kom ne­stan­ku naj­sta­ri­jeg pod­go­rič­kog bi­o­sko­pa. Po­tka ci­je­log fil­ma je pri­ča ne sa­mo o ra­du i tru­du ko­ji su ki­no-ope­ra­te­ri i nji­ho­ve ko­le­ge go­di­na­ma ula­ga­le, već i o mi­si­ji ko­ji su ima­li. Za­hva­lju­ju­ći nji­ma mno­gi su bu­kval­no pr­vi put vi­dje­li i ne­što dru­go, ne­što što je iz­la­zi­lo iz uskih okvi­ra nji­ho­vih ži­vo­ta. I on­da je to na­jed­nom, bez ne­kog ja­snog raz­lo­ga ili kon­cep­ta, ne sa­mo zbog teh­nič­ko-teh­no­lo­škog na­pret­ka film­ske in­du­stri­je, po­če­lo da se uni­šta­va. Pri­tom, ni kon­struk­tiv­ne kri­ti­ke onih ko­ji su uvi­đa­li ku­da to vo­di, ni­je­su uro­di­le plo­dom, i do­šli smo do ovo­ga što ima­mo da­nas. Da se o bi­o­sko­pi­ma u Cr­noj Go­ri, po­sred­no i ki­ne­ma­to­gra­fi­ji, sni­ma­ju isto­rij­ski do­ku­men­tar­ci, i sve to uz po­moć sred­sta­va Mi­ni­star­stva kul­tu­re. Za­to i je­ste ne­ka­ko istin­ski upe­ča­tlji­va i gor­ka re­če­ni­ca ko­ju iz­go­va­ra po­čiv­ši Ra­do­sav Ci­co Po­po­vić, du­go­go­di­šnji di­rek­tor Ki­na „Kul­tu­re” na te­me­lji­ma ove usta­no­ve 2011. go­di­ne - „Sru­šen je zad­nji svje­dok cr­no­gor­ske ki­ne­ma­to­gra­fi­je”.
Na­kon pro­jek­ci­je pu­bli­ci se obra­tio, u ime eki­pe, re­ži­ser Mo­mir Ma­to­vić, is­ti­ču­ći da se na­da da su svi oku­plje­ni bar na tre­nu­tak osje­ti­li dah jed­nog vre­me­na u ko­me se ci­je­ni­la dvo­ča­sov­na lje­po­ta film­ske i sli­ke i pri­če. Pri­sje­tio se Ma­to­vić i ka­ko je gle­da­o­ce ča­ro­li­ja film­skog do­ži­vlja­ja pra­ti­la i na­kon iz­la­ska iz Ki­na Kul­tu­re.
- Mi­sli­li smo da će to vječ­no da tra­je, da ne­ma tog Bo­ga ko­ji će nas li­ši­ti tog sva­ko­dnev­nog na­u­ka, ali, jed­nog da­na, bi­la je su­bo­ta, baš je bio 6. av­gust, baš na moj ro­đen­dan, ne­mi­lo­srd­no, ta Ki­no „Kul­tu­ra” je sa­tr­ve­na. Oti­šla je du­ša ovog gra­da, ot­ki­nut je dje­lić du­še svih nas, ta­ko da ve­ći­na Pod­go­ri­ča­na za­o­bi­la­zi ovaj pu­sti pla­to. Jer, ta ra­na nas bo­li i da­nas, i ve­če­ras – re­kao je Ma­to­vić.
Ka­ko je do­dao, prek­si­noć­nju pro­jek­ci­ju mo­že se do­ži­vje­ti i kao sen­ti­men­tal­no pu­to­va­nje, ali i kao nje­gov pred­log, ini­ci­ja­ti­vu.
- Moj je pred­log da se bar ovaj pre­o­sta­li pro­stor, ovo be­ton­sko „plat­no” i po­zor­ni­ca, bar u ovim ljet­njim danima is­ko­ri­sti za mje­sto odr­ža­va­nja pro­mi­šlje­nih grad­skih kul­tur­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja, sa onim „na­škim” - „a, đe ćeš no­ćas? Ja u ba­štu Ki­no Kul­tu­re” - pred­lo­žio je Ma­to­vić. A, sa­da se če­ka od­go­vor, „sa vi­ših in­stan­ci”.
Po­red Ma­to­vi­ća na fil­mu su ra­di­li i autor­ka mu­zi­ke Slo­bo­dan­ka Bo­ba­na Da­bo­vić, ka­me­ra ope­ra­tor i asi­stent Re­lja Era­ko­vić, i or­ga­ni­za­tor sni­ma­nja Lju­bo Ka­li­ča­nin. Kon­fe­ra­si­je ve­če­ri bi­la je Iva­na Mi­la­še­vić.
Ž.J.