Pje­snik, pre­vo­di­lac iz­da­vač Ra­do­mir Ulja­re­vić iz Pod­go­ri­ce je vi­še od 35 go­di­na pri­su­tan u na­šoj sa­vre­me­noj knji­žev­no­sti. Ima iza se­be obim­no i zna­čaj­no dje­lo, se­dam, osam knji­ga pje­sa­ma, vi­še pre­vo­da i na­pi­sa­nih ese­ja ko­ji ob­u­hva­ta­ju vri­je­me od po­čet­ka srp­ske pi­sme­no­sti do da­nas. Nje­go­va iz­da­vač­ka ku­ća „Ok­to­ih” no­si ime po naj­sta­ri­joj knji­zi na srp­skom je­zi­ku u Cr­noj Go­ri. Ulja­re­vić je je­dan od onih ti­hih, vri­jed­nih i upor­nih po­sle­ni­ka ko­ji ne­pre­kid­no za­du­žu­ju kul­tu­ru svo­ga na­ro­da, i to to­li­ko da po­ne­kad ni­je mo­gu­će ni na­bro­ja­ti šta su sve uči­ni­li. Od pro­šle go­di­ne Udru­že­nje iz­da­va­ča i knji­ža­ra Cr­ne Go­re, na či­jem je on če­lu, i „Sve­ti­go­ra”, u sa­rad­nji sa Cr­kve­nom op­šti­nom Her­ceg No­vi, po­kre­nu­li su no­vu kul­tur­nu ma­ni­fe­sta­ci­ju - Trg od ći­ri­li­ce ko­ja se odr­ža­va u av­gu­stu, i ko­ja tre­ba da po­sta­ne pre­po­zna­ti­va tra­di­ci­ja na­še kul­tu­re. Tok ove ma­ni­fe­sta­ci­je ov­dje, na pro­sto­ri­ma „bal­kan­ske krč­me”, svje­do­či to­plim pri­je­mom kod po­klo­ni­ke kul­tu­re. Trg od ći­ri­li­ce sjaj­no je pri­mljen u Her­ceg No­vom - gra­du pi­sa­ca, kao ne­što no­vo i ne­sva­ki­da­šnje. Po­stao je ma­ni­fe­sta­ci­ja ko­ja je od­mah do­ži­vje­la pu­ni uspjeh i ne­po­di­je­lje­nu po­dr­šku pu­bli­ke i me­di­ja.
Ulja­re­vić ra­nim dje­li­ma oči­gled­no že­li da do­da ne­što no­vo. Kao i uvi­jek do­sad, i ovaj ljet­nji sa­jam­ski ra­zo­vor s Ra­do­mi­rom Ulja­re­vi­ćem, pje­sni­kom ko­ji se za­jed­no sa ocem Ra­do­mi­rom Nik­če­vi­ćem ba­vi or­ga­ni­za­ci­jom ovog pro­gra­ma, otvo­ren je, iskren i ne­po­sre­dan.
Evo već dru­go lje­to dru­ži­mo se sa Tr­gom od ći­ri­li­ce. Ka­ko opi­su­je­te ovaj no­vi kul­tur­ni pro­je­kat Vas i va­ših sa­rad­ni­ka?
- Trg od ći­ri­li­ce je je­din­stve­na kul­tur­na ini­ci­ja­ti­va u Cr­noj Go­ri, dr­ža­vi ko­ja je vi­so­ko dr­ža­la bar­jak ći­ri­li­ce, od Je­le­ne Bal­šić do na­ših sa­vre­me­nih pje­sni­ki­nja, od Si­mo­na Je­ru­sa­lim­ca pre­ko Nje­go­ša i Lju­bi­še, do Mi­o­dra­ga Bu­la­to­vi­ća i na­ših sa­vre­me­ni­ka, sve do jed­ne ge­ne­ra­ci­je naj­da­ro­vi­ti­jih pje­sni­ka ko­ji se ne od­ri­ču ći­ri­li­ce, iskon­skog pi­sma Cr­no­go­ra­ca. Na­ši đe­do­vi ni­je­su zna­li la­ti­ni­cu, ali su je uči­li, i mi smo na­sta­vlja­ju­ći uče­nje la­ti­ni­ce pre­u­či­li do mje­re za­bo­ra­va ći­ri­lič­nog pi­sma. Po­čet­kom 20. vi­je­ka ni jed­na no­vi­na ni­je u Cr­noj Go­ri iz­la­zi­la na la­ti­ni­ci, a da­nas sa­mo je­dan dnev­ni list iz­la­zi na ći­ri­li­ci, ali u ti­ra­žu ko­ji nad­ma­ša sva la­ti­nič­na iz­da­nja. Ovaj pro­gram po­sto­ji i op­sta­je za­hva­lju­ju­ći pri­je svih ocu Ra­do­mi­ru Nik­če­vi­ću, ko­ji je sa pu­nom po­sve­će­no­šću ve­li­kog kul­tur­nog en­tu­zi­ja­ste uči­nio pre­su­dan na­por da ova ma­ni­fe­sta­ci­ja do­bi­je svo­ju fi­zi­o­no­mi­ju.
Ko­li­ko su pro­gra­mi Trg od ći­ri­li­ce u skla­du sa savremenim ži­vo­tom Her­ceg No­vog, gra­da ko­ji je okre­nut tu­ri­zmu?
- Trg od ći­ri­li­ce je kon­kret­na re­a­li­za­ci­ja ide­je gra­da po­zor­ni­ce, gra­da tri­bi­ne, gra­da ago­re. Trg od ći­ri­li­ce je uči­nio da se Her­ceg No­vi upi­še u one ri­jet­ke evrop­ske cen­tre ko­ji uspje­šno sje­di­nju­ju kul­tu­ru i tu­ri­zam kroz jed­nu isto­rij­sku, ali osa­vre­me­nje­nu pri­ču o svi­je­tu, u na­šem slu­ča­ju o na­ma sa­mi­ma. Ov­dje se uspje­šno sje­di­nju­je kul­tur­na ini­ci­ja­ti­va cr­kve­ne op­šti­ne Her­ceg No­vi, i „Sve­ti­go­re” kao cr­kve­nog iz­da­va­ča s jed­ne stra­ne, i s dru­ge stra­ne Udru­že­nja iz­da­va­ča i knji­ža­ra Cr­ne Go­re, či­ji čla­no­vi ne ob­ja­vlju­ju cr­kve­na iz­da­nja, ali di­je­le po­klo­nič­ki od­nos pre­ma ći­ri­lič­nom pi­smu.
Ide­ja gra­da po­zor­ni­ca, gra­da pje­sni­ka, ni­je no­va, ali svi po­ku­ša­ji pro­mo­ci­je pro­sto­ra u na­šim gra­do­vi­ma u kul­tur­ne po­zor­ni­ce uglav­nom su za­vr­ša­va­li ogra­ni­če­nim ne­u­spje­hom?
- Na ma­lom pro­sto­ru naj­ljep­šeg grad­skog tr­ga u Her­ceg No­vom, po­kraj cr­kve Sve­tog Ahan­đe­la na Be­la­vi­sti, u ovom tre­nut­ku fak­tič­ki po­sto­je dvi­je po­zor­ni­ce Tr­ga od ći­ri­li­ce, po­zor­ni­ce sa ko­jih se pu­bli­ci obra­ća­ju pje­sni­ci, fi­lo­zo­fi, te­o­lo­zi, pu­bli­ci­sti, glum­ci. Ono što je ne­ka­da bi­la za­mi­sao osni­va­ča Gra­da te­a­tra kao da do­ži­vlja­va pu­ni uspjeh u Her­ceg No­vom, ko­ji je po­stao grad po­zor­ni­ca, u gra­du ko­ji je pro­mo­vi­sao to­li­ko jav­nih pro­sto­ra u pro­sto­re na ko­ji­ma se mo­že oče­ki­va­ti kul­tur­ni do­ga­đaj. Ovim pro­gra­mom grad Her­ceg No­vi po­tvr­đu­je da je s pra­vom na­zvan gra­dom pi­sa­ca, jer na­ši pi­sci i na­ša knji­žev­nost ne­za­mi­sli­vi su bez ći­ri­li­ce.
Z. ŠA­KO­TIĆ


Ni­kad ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti svoj put

Da li je Trg od ći­ri­li­ce u skla­du sa evrop­skim vri­jed­no­sti­ma, i da li je ovaj pro­gram pro­tiv la­ti­nič­nog pi­sma ka­ko ne­ki ka­žu?
- Ova ma­ni­fe­sta­ci­ja je na­i­šla na ta­ko ši­ro­ku po­dr­šku, jer ona ni­je pro­tiv bi­lo če­ga ni­ti pro­tiv bi­lo ko­ga, ona je sa­mo za - za ći­ri­li­cu, za oču­va­nje ći­ri­li­ce! O to­me naj­bo­lje go­vo­ri či­nje­ni­ca da smo mi još pri­li­kom osni­va­nja ma­ni­fe­sta­ci­je or­ga­ni­zo­va­li i štan­do­ve sa la­ti­nič­nim knji­ga­ma, jer bor­ba za ći­ri­li­cu je isto­vre­me­no i bor­ba za la­ti­ni­cu ko­je se ni­po­što ne od­ri­če­mo, jer je i la­ti­ni­ca na­še pi­smo. Tu okol­nost da ima­mo dva rav­no­prav­na pi­sma tre­ba­lo bi iz­nad sve­ga da ci­je­ni­mo, i da ula­že­mo sve na­po­re da se ne po­re­me­ti ta rav­no­te­ža. A, rav­no­te­ža je sa­da oči­gled­no po­mje­re­na. Mi smo go­vo­ri­li o to­me da po­sto­je evrop­ske ini­ci­ja­ti­ve i fon­da­ci­je za po­dr­šku ugro­že­nim pi­smi­ma na tlu Evro­pe, i mi već da­nas ima­mo ći­ri­lič­ne nov­ča­ni­ce eura štam­pa­ne na ini­ci­ja­ti­vu Bu­gar­ske. Ta či­nje­ni­ca je naj­bo­lji od­go­vor na ovo pi­ta­nje. Po­štu­je­mo la­ti­ni­cu, a ono što ni­kad ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti je­ste svoj sop­stve­ni put, svo­ju ći­ri­li­cu, svo­je JA, svoj iz­raz... Mi­slim da mo­gu re­ći i da to svo­je ni­ka­da ni­je­smo smet­nu­li s uma.