U ni­zu za­ni­mlji­vih do­ga­đa­nja na „Bar­skom lje­to­pi­su” po­seb­nu pa­žnju pri­vu­kao je mul­ti­me­di­jal­ni pro­gram po­sve­ćen Da­ni­lu Ki­šu, jed­nom od naj­ve­ćih pi­sa­ca sa na­ših pro­sto­ra.
U sklo­pu obi­lje­ža­va­nja 80 go­di­na od nje­go­vog ro­đe­nja, pro­mo­vi­sa­na je knji­ga „Iz­vod iz knji­ge ro­đe­nih” en­gle­skog isto­ri­ča­ra i pi­sca Mar­ka Tomp­so­na o ve­li­kom pi­scu, otvo­re­na iz­lo­žba Ki­šo­vih cr­te­ža „Li­kov­ni iz­ra­zi Da­ni­la Ki­ša” u Za­vi­čaj­nom mu­ze­ju, a u bar­skoj ga­le­ri­ji po­stav­ka pla­ka­ta „Taj­no li­ce knji­ge” Mi­lu­na Lu­tov­ca.
Mark Tomp­son, pro­fe­sor na Kem­bri­džu, isto­ri­čar, pi­sac i no­vi­nar, ko­ji va­ži za do­brog po­zna­va­o­ca pri­li­ka na Bal­ka­nu, ob­ja­vio je do sa­da vi­še knji­ga, od ko­jih se ne­ke ba­ve i ras­pa­dom Ju­go­sla­vi­je, a dje­lo o Da­ni­lu Ki­šu kri­ti­ča­ri sma­tra­ju za naj­cje­lo­vi­ti­ju stu­di­ju o po­zna­tom pi­scu. Ka­ko je re­kao, nje­go­va fa­sci­na­ci­ja Ki­šom po­če­la je pri­je tri­de­set go­di­na ka­da je pro­či­tao Ki­ša na en­gle­skom je­zi­ku.
Po­zna­ti cr­no­gor­ski sli­kar i pi­sac Di­mi­tri­je Po­po­vić re­kao je da je dje­lo Mar­ka Tomp­so­na bi­ser­na knji­ga, auto­ra ko­ji je imao pri­li­ku da se sret­ne i dru­ži sa Ki­šom, sa ko­jim ga je ve­zi­va­la i do­mi­nant­na te­ma nje­go­vih dje­la - smrt.
- Tomp­son je ko­ri­stio do­ku­ment na kre­a­ti­van na­čin, iz­vo­de­ći ele­men­te iz ,,Iz­vo­da ro­đe­nih”. U knji­zi ot­kri­va­mo slo­že­nu lič­nost Da­ni­la Ki­ša, od nje­go­vih dje­čač­kih da­na, te­škog dje­tinj­stva, če­stih se­lje­nja, vri­je­me u ko­jem se Da­ni­lo for­mi­rao kao pi­sac. Ve­li­ka haj­ka na pi­sca dio je nje­go­ve knji­ge ,,Grob­ni­ca za Bo­ri­sa Da­vi­do­vi­ča”, ko­ju kri­ti­ča­ri vi­de kao ,,Grob­ni­cu za Da­ni­la Ki­ša”, a Tomp­son je u knji­zi bri­ljant­no po­ka­zao ka­ko je pi­sac odo­lio svim na­pa­di­ma, ali i ka­ko je ta bor­ba osta­vi­la tra­ga na nje­mu - is­ti­če Po­po­vić.
Knji­žev­nik Mi­raš Mar­ti­no­vić je ka­zao da po­sto­je knji­ge ko­je za­vo­li­te kao ži­vo bi­će, ko­ji­ma se di­vi­te kao bo­žan­stvu.
- Po­sto­je knji­ge ko­je se ba­ve sud­bi­na­ma umjet­ni­ka, ali po­sto­je i sud­bin­ske knji­ge ko­je osva­ja­ju svo­jom ma­gi­jom. Autor je po­put vje­štog al­he­mi­ča­ra, od bez­broj po­da­ta­ka i de­ta­lja, mi­lo­šću uob­li­ča­va­nja, za ko­jom je va­pio Da­ni­lo Kiš, do­šao do tog re­zul­ta­ta na naj­bo­lji na­čin. Tomp­son je uspio da do­ku­ment stvar­no­sti po­dig­ne na ni­vo fik­ci­je i na­pi­še, ne auto­bi­o­graf­sku knji­gu, ne­go li­te­rar­no dje­lo, ro­man i an­ti­ro­man, u ko­jem či­ta­mo baj­ku o go­to­vo mit­skom bi­ću i sa­zna­je­mo broj­ne in­for­ma­ci­je o nje­mu, ali i me­ta­fi­zič­kim de­ta­lji­ma Ki­šo­vog ži­vo­ta. Si­gu­ran sam, da je živ, da bi Kiš pot­pi­sao autor­stvo ove knji­ge – ka­zao je Mar­ti­no­vić.
Pu­bli­ka u Ba­ru bi­la je u pri­li­ci da po­gle­da i iz­lo­žbu cr­te­ža Da­ni­la Ki­ša, ko­ji ot­kri­va­ju ve­li­kog pi­sca i kao kre­a­tiv­nog li­kov­nog stva­ra­o­ca. Ku­stos Za­vi­čaj­nog mu­ze­ja Vla­di­slav Ka­sa­li­ca ka­že da Ki­šo­ve cr­te­že od­li­ku­ju neo­spor­na li­kov­na svoj­stva i kva­li­tet.
Dio mul­ti­me­di­jal­nog pro­gra­ma na ,,Bar­skom lje­to­pi­su”, bi­la je i za­ni­mlji­va po­stav­ka pla­ka­ta ,,Taj­no li­ce knji­ge” i in­sta­la­ci­ja ,,Be­ke­to­vo pu­to­va­nje”, auto­ra Mi­lu­na Lu­tov­ca.
- Taj­no li­ce knji­ge je ono ko­je či­ta­lac do­ži­vi na dru­gom je­zi­ku, ka­da je knji­ga pre­ve­de­na. Ta ma­gi­ja pri­ka­za­na je kroz li­kov­nost na pr­vim stra­ni­ca­ma knji­ge ko­je sam ilu­stro­vao ko­ri­ste­ći raz­ne teh­no­lo­gi­je - ka­zao je Lu­to­vac.D.S.


Ve­li­ki spo­me­nik

Knji­gu Mar­ka Tomp­so­na ,,Iz­vod iz knji­ge ro­đe­nih” iz­da­la je be­o­grad­ska iz­da­vač­ka ku­ća ,,Klio”, či­ji je ured­nik Zo­ran Ha­mo­vić na­gla­sio da je ba­zi­ra­na na fa­sci­nant­noj objek­tiv­no­sti, a dva­de­set go­di­na is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju sa ko­li­ko je skru­pu­la autor pri­stu­pio pi­sa­nju.
- Ona je ve­li­ki spo­me­nik Ki­šu, ali i svi­ma na­ma ko­ji ima­mo po­tre­bu da se iden­ti­fi­ku­je­mo sa li­te­ra­tu­rom ko­ja je usi­sa­la sve ono što je ima­la ju­go­slo­ven­ska kul­tu­ra - ka­zao je Ha­mo­vić.