Po­sljed­nji kon­cert ovo­go­di­šnjeg ci­klu­sa „Ka­mer­na mu­zi­ka” mu­zič­kog pro­gra­ma Kul­tur­no-in­for­ma­tiv­nog cen­tra „Bu­do To­mo­vić” odr­žao je trio „Tri­an­gu­lum” ko­ji či­ne vi­o­li­ni­sta Mar­ko Si­mo­vić, obo­ist­ki­nja Na­di­ca Ri­stić i pi­ja­ni­sta Da­vor No­vak. Kon­cert ko­ji će osta­ti upam­ćen po iz­u­zet­noj iz­ra­žaj­no­sti i osje­ćaj­no­sti ko­ju su mu­zi­ča­ri po­di­je­li­li s pu­bli­kom, ali i re­per­to­a­ru ko­ji ne­ma­mo če­sto pri­li­ku da ču­je­mo. Ono što ta­ko­đe vri­je­di za­bi­lje­ži­ti ka­da je ovaj kon­cert u pi­ta­nju je­ste i do­bra po­sje­će­nost.
Pu­bli­ka je u iz­vo­đe­nju „Tri­an­gu­lu­ma” slu­ša­la dje­la J. S. Ba­ha - Trio so­na­tu, Re­nea Ger­be­ra - Trio svi­tu, Kar­la Raj­ne­kea - Trio a-mol Op.188 i De­ja­na Kr­dži­ća – Ron­do. Na bis, trio je pu­bli­ci po­klo­nio krat­ki Rah­ma­nji­nov ko­mad.
Ka­ko ka­že pi­ja­ni­sta Da­vor No­vak za ova­kav re­per­to­ar su se od­lu­či­li jer su htje­li da iz­bjeg­nu mo­no­to­ni­ju, ili pu­ko ni­za­nje dje­la po vre­men­skom sli­je­du. Za­to i je­su iz­ve­li Ba­ho­vu kom­po­zi­ci­ju, a po­tom dje­la auto­ra iz 20. i 21. vi­je­ka. „Htje­li smo da bu­de in­te­re­sant­no i aka­dem­skoj i ši­roj pu­bli­ci“, ka­že No­vak. Upr­kos broj­nim oba­ve­za­ma uspje­li su da za­jed­no vje­žba­ju, i do­dat­no usa­vr­še re­per­to­ar sa ko­jim se pred­sta­vlja­ju to­kom po­sljed­njih na­stu­pa. „Sa­da se sve ne­ka­ko sle­glo, i is­pa­lo je OK“, do­da­je No­vak. Rah­ma­nji­no­va su ipak osta­vi­li za bis.
- Na ta­kav sli­jed smo se od­lu­či­li jer je u pi­ta­nju pre­li­je­pa me­lo­di­ja, ali i da se ne­ka­ko smi­ri ci­je­li ovaj do­ži­vljaj i emo­ci­ja, da se sve za­o­kru­ži i sklo­pi u jed­nom mi­ru – ka­že No­vak. Pi­ja­ni­sta ko­jeg vr­lo če­sto gle­da­mo kao ko­re­pe­ti­to­ra, kao i čla­na ka­mer­nih sa­sta­va, ne na­stu­pa če­sto so­lo. Ka­ko do­da­je, so­li­stič­ki na­stup je naj­ve­ći iza­zov, na ko­ji bi htio da od­go­vo­ri, iako, ne mo­že kon­kret­no re­ći ka­da će se to de­si­ti.
Kon­cert se sni­mao, a ka­ko ob­ja­šnja­va Mar­ko Si­mo­vić, sni­mak će vi­še ko­ri­sti­ti nji­ma lič­no, vi­še kao „ne­ki trag na­šeg scen­skog stva­ra­la­štva”. Za­do­vo­ljan je bio ovim na­stu­pom, iako su, ka­ko ka­že, „kon­cer­ti mač sa dvi­je oštri­ce“.
Kom­po­zi­ci­je ko­je su iz­vo­di­li ni­su ori­gi­nal­no na­pi­sa­ne za ovaj ka­mer­ni sa­stav već su tran­skrip­ci­je.
- Tran­skri­bo­va­ti vi­o­lin­sku di­o­ni­cu za obou je te­ško jer oboa ne do­sti­že vi­si­ne vi­o­li­ne, ali je tu Na­di­ca u pot­pu­no­sti od­go­vo­ri­la za­dat­ku. Ger­ber je pi­san za dvi­je gfla­u­te, a kod Raj­ne­kea, ja sam svi­rao u stva­ri di­o­ni­cu pi­sa­nu za hor­nu, i Da­vor mi ka­že da sam ja u stva­ri tre­nut­no naj­bo­lji hor­ni­sta u re­gi­o­nu – do­da­je Si­mo­vić. Ipak, za­ni­ma­lo nas je, za­što se ov­da­šnji mu­zi­ča­ri vi­še ne ugle­da­ju na svo­je ko­le­ge gi­ta­ri­ste ko­ji svi ma­nje-vi­še iza se­be ima­ju zvuč­ne za­pi­se – CD.
- De­si­la se zlat­na ge­ne­ra­ci­ja gi­ta­ri­sta u Cr­noj Go­ri, mi­slim da u prin­ci­pu ima­mo ne­ko­li­ko po­je­di­na­ca ko­ji od­u­da­ra­ju i od svjet­skog pro­sje­ka, ko­ji su u sa­mom vr­hu svjet­ske mu­zi­ke. Mi­slim da je to i pi­ta­nje lič­nog afi­ni­te­ta i in­te­re­so­va­nja. Mi smo svi do­sta ak­tiv­ni u raz­li­či­tim sa­sta­vi­ma i or­ke­stri­ma, a gi­ta­ri­sti zbog pri­ro­de in­stru­men­ta to ne či­ne če­sto. To ih pak tje­ra da se ak­tiv­ni­je ba­ve gi­ta­rom i to sta­vlja­ju na CD – ka­že Si­mo­vić.
Obo­ist­ki­nja Na­di­ca Ri­stić na­ja­vlju­je da će usko­ro kon­cer­ti­ra­ti sa još jed­nim ka­mer­nim sa­sta­vom. No, i ona, kao i ko­le­ge, iako ra­di na re­per­to­a­ru za so­li­stič­ki na­stup pro­lon­gi­ra­će ga za idu­ću go­di­nu. Još uvi­jek ni­je si­gu­ran da li će to bi­ti re­ci­tal ili pak so­li­stič­ki na­stup sa or­ke­strom. Raz­log to­me le­ži mo­žda i u slje­de­ćem:
- Ka­mer­na mu­zi­ka je do­sta in­tim­na, i da bi­ste mo­gli da stvo­ri­te s ne­kim jed­no, isto, mu­zič­ko dje­lo mo­ra­te se kom­plet­no otvo­ri­ti i mo­ra­te vje­ro­va­ti ko­le­gi, do­zvo­li­ti mu da uđe u va­še sr­ce i um. Dok vo­di fra­zu, on nas vo­di, i kroz nas iz­la­ze pro­prat­ne no­te i nad­gra­đu­ju nje­gov zvuk, i obr­nu­to, dok ja svi­ram so­lo mo­je ko­le­ge na­do­pu­nju­ju moj zvuk, i ta­ko sve tro­je za­jed­no gra­di­mo je­dan no­vi zvuk, no­vi kva­li­tet – ka­že Ri­sti­će­va.
Ž.J.


Za­što Tri­an­gu­lum

- Ka­da smo osni­va­li trio 2013. go­di­ne, raz­mi­šlja­li smo ko­je mu ime naj­vi­še od­go­va­ra. On­da smo slu­čaj­no sa­zna­li da po­sto­ji sa­zvi­je­žđe Tri­an­gu­lum i to nam se svi­dje­lo, jer alu­di­ra na troj­stvo, tri zvi­je­zde – ka­že Da­vor No­vak.
Ka­mer­ni trio „Tri­an­gu­lum“ je for­mi­ran 2013. go­di­ne, kao re­zul­tat sa­rad­nje pre­da­va­ča na Ljet­njem kam­pu za ka­mer­nu mu­zi­ku na Iva­no­vim ko­ri­ti­ma. U pret­hod­ne dvi­je se­zo­ne ostva­rio je de­se­tak kon­ce­ra­ta; u se­zo­ni 2015/16 po­red kon­ce­ra­ta u Cr­noj Go­ri, pred­sto­je i go­sto­va­nja re­gi­o­nu - Ko­so­vo, Al­ba­ni­ja, Ma­ke­do­ni­ja i Hr­vat­ska.