K
o­so­vo kao za­vjet is­ka­zan kroz umjet­nost i to onu ko­ju po­zna­je, pri­zna­je i na­gra­đu­je svi­jet, re­če­ni­ca je ko­ja ne­mi­nov­no vo­di ka Ni­ko­li i Bo­ja­ni Pe­ko­vić. Brat i se­stra ko­ji po­mje­ra­ju gra­ni­ce u mu­zi­ci pu­bli­ci su pred­sta­vi­li CD „Ne­be­sko je uvek i do­ve­ka”, ko­ji je svje­tlost da­na ugle­dao pod bla­go­slo­vom pa­tri­jar­ha Iri­ne­ja i po­dr­šku Pa­tri­ja­šij­skog UO, mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja i Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko - pri­mor­ske i Ma­na­sti­ra Ostrog. Isto­i­me­ni kon­cert odr­ža­će 6. no­vem­bra u Cen­tru „Sa­va”.
- Ne­be­sko je uvi­jek i do­vi­je­ka, je stih ko­jim je pro­že­ta sud­bi­na srp­skog na­ro­da. Na sva­kom na­stu­pu Ko­so­vo po­me­no­mo i Bo­ja­na i ja, kao po­ro­dič­ni za­vjet, da, ako ni­šta, ono bu­de u na­šem umjet­nič­kom iz­ra­ža­ju. Taj La­za­rev ko­sov­ski za­vjet je u svi­ma na­ma, pro­ži­ma i mo­je po­ro­dič­ne ko­ri­je­ne, po­ve­zu­je na­šeg đe­da Mi­la Pe­ko­vi­ća iz Pa­vi­nog Po­lja i dje­du Mi­o­dra­ga Ni­ko­li­ća iz Kra­lje­va, ob­ja­šnja­va Ni­ko­la na­kon pro­mo­ci­je je­din­stve­ni­og CD „Ne­be­sko je uvek i do­ve­ka”, pra­će­nog spo­tom „De­da i unuk”. Pred na­ma su brat i se­stra ko­ji na naj­bo­lji umjet­nič­ki na­čin spa­ja­ju tra­di­ci­ju i da­na­šnji­cu, a pred be­o­grad­skom pu­bli­kom će to uči­ni­ti pro­mo­ti­vim kon­cer­tom u „Sa­va” cen­tru.
- Naš mu­zič­ki pra­vac kru­ni­sa­li smo iz­da­va­njem audio di­ska za PGP RTS, ku­će ko­ja u sa­rad­nji sa Cen­trom „Sa­va” sto­ji iza na­šeg na­stu­pa 6. no­vem­bra na Ve­li­koj sce­ni. Na kon­cer­tu će se pr­vi put ču­ti gu­sle sa po­dr­škom gu­dač­kog or­ke­stra, per­ku­si­ja i mno­gih dru­gih in­stru­me­na­ta - ka­že Bo­ja­na, je­di­na dje­voj­ka u svi­je­tu ko­ja svi­ra srp­ski tra­di­ci­o­nal­ni in­stru­ment gu­sle. Ona je pr­va u isto­ri­ji pro­mi­je­ni­la mo­guć­nost i po­mje­ri­la gra­ni­ce ko­ri­šće­nja gu­sa­la, za­dr­žav­ši nji­ho­vu vo­kal­nu epi­ku ona je uči­ni­la da po­sta­nu ka­mer­ni in­stru­ment. Bo­ja­na ko­ri­sti mno­go vi­še od pet osnov­nih to­no­va ko­je su ra­ni­je umjet­ni­ci ko­ri­sti­li, a gu­sle pred­vo­de or­ke­star i za­hva­lju­ju­ći ovoj mla­doj, ali ge­ni­jal­noj umjet­ni­ci po­sta­ju pro­iz­vod ko­ji tra­ži svjet­sko tr­ži­šte. Uz nje­no i bra­to­vlje­vo stva­ra­la­štvo srp­ska epi­ka je kroz mu­zi­ku ob­i­šla svi­jet, a oni tek na­ja­vlju­ju pra­vo osva­ja­nje pla­ne­te to­no­vi­ma pro­že­tim tra­di­ci­o­nal­nim stva­ra­la­štvom. Ne­dav­no su osvo­ji­li dru­go mje­sto na tak­mi­če­nju u Ita­li­ji, a u ka­te­dra­li u Slo­vač­koj kom­po­zi­i­ja o Sve­tom Sa­vi ko­ju je Bo­ja­na in­te­r­pre­ti­ra­la pra­će­na je su­za­ma pu­bli­ke. Brat i se­stra iz Kra­lje­va do sa­da su po­bra­li broj­ne na­gra­de.
Gen­ski su po­ni­je­li mu­zi­kal­nost iz ku­će, a Bo­ja­nu je oči­to ka gu­sla­ma po­ve­lo oče­vo gu­sla­nje, jer je Ra­do­van Pe­ko­vić pra­vi ma­e­stro na drev­nom in­stru­men­tu na­šeg na­ro­da. Kao i u Sr­ba ko­ji su usme­nim pre­da­njem odr­ža­va­li sje­ća­nja, a gu­sle slu­ži­le da se za vje­ke pam­te do­ga­đa­ji i lič­no­sti, ta­ko je bi­lo i u ča­snom do­mu Pe­ko­vi­ća. Ni­ko­la i Bo­ja­na otvo­re­no go­vo­re upra­vo o tom upli­vu u nji­ho­vu umet­nost, a sva stra­da­nja Sr­ba, pam­će­na su i u ku­ći iz ko­je su po­te­kli. Nji­hov otac Ra­do­van, ka­ko ka­žu Ni­ko­la i Bo­ja­na, ni­ka­da ni­je pre­ki­dao ve­ze, ni du­hov­ne ni kul­tur­ne sa po­stoj­bi­nom u ko­joj su se svi od­vaj­kad pi­sa­li kao Sr­bi.
Uka­zu­ju i na dru­gi dio svog ko­da za­pi­sa­nog u Sr­bi­ji sa maj­či­ne stra­ne. Pra­dje­da Mi­o­drag Ni­ko­lić stre­ljan je 1941. go­di­ne u Kra­lje­vu, ne­vin, na prav­di Bo­ga u 33. go­di­ni ži­vo­ta. Pred smrt, u za­tvo­ru, on je s pu­no lju­ba­vi i tra­gi­ke pi­sao svo­joj su­pru­zi Živ­ki. Umjet­nič­ki ob­ra­đe­na auten­tič­na pi­sma ukom­po­va­na su se na­šla na Ni­ko­li­nom i Bo­ja­ni­nom CD. Že­lje­li su i da ta isti­na, ko­ja je dio epi­ke srp­skog stra­da­nja iza­đe na vi­dje­lo. U ulo­zi dje­de je Ni­ko­la, ba­be Bo­ja­na, a pje­sma je po­sve­će­na, ka­ko ka­žu svi­ma ko­ji su stra­da­li za otadž­bi­nu i ča­sni krst.
- Sto­ga nam i kon­cert no­si isto ime kao i CD, jer je dio nje­go­ve pro­mo­ci­je. „Ne­be­sko je uvek i do­ve­ka” pla­ni­ra­mo pro­mo­ci­ju CD-a u srp­skoj di­ja­spo­ri – do­da­ju Pe­ko­vi­ći. Uvod­nom be­sje­dom na kon­cer­tu u „Sa­va” cen­tru obra­ti­će se aka­de­mik Ma­ti­ja Beć­ko­vić kao i dru­gi is­tak­nu­ti umjet­ni­ci ko­ji će nam bi­ti go­sti, ob­ja­šnja­va Ni­ko­la.
M. NjE­GUŠ

No­vi mu­zič­ki pra­vac

Mno­gi ih se sje­ća­ju kao po­bjed­ni­ke tre­ćeg TV se­ri­ja­la ,,Ja imam ta­le­nat”.
- To­kom se­ri­ja­la kre­i­ra­li smo pot­pu­no no­vi mu­zič­ki pra­vac na svjet­skoj mu­zič­koj sce­ni - spoj kla­sič­ne i tra­di­ci­o­nal­ne mu­zi­ke či­ja se auten­tič­nost ogle­da u umjet­nič­kom iz­ra­zu ko­ji do sa­da ni­je vi­đen - srp­ske tra­di­ci­o­nal­ne gu­sle i kla­sič­na har­mo­ni­ka. Na­še kom­po­zi­ci­je iza­zva­le su odu­še­vlje­nje ka­ko u re­gi­o­nu, ta­ko i u svi­je­tu, do­biv­ši po­dr­šku naj­e­mi­nent­ni­jih umjet­ni­ka - ka­že Ni­ko­la Pe­ko­vić, ko­ji svi­ra har­mo­ni­ku.