Po­sli­je de­ce­ni­ju pa­u­ze, „Sve­ti­go­ra” je ove go­di­ne po­no­vo uče­stvo­va­la na Me­đu­na­rod­nom saj­mu knji­ga u Frank­fur­tu. I upra­vo za­vr­šen Sa­jam knji­ga u Be­o­gra­du bio je pri­li­ka da „Sve­ti­go­ra” pred­sta­vi svo­ja iz­da­nja. Di­rek­tor Iz­da­vač­ko-in­for­ma­tiv­ne usta­no­ve Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske, pro­to­je­rej-sta­vro­for Ra­do­mir Nik­če­vić ka­že da u Nje­mač­koj, kao i svu­da u di­ja­spo­ri „Sve­ti­go­ra”, ima pu­no pri­ja­te­lja i či­ta­la­ca u re­do­vi­ma sve­šten­stva i me­đu na­ro­dom.
– S ob­zi­rom na to da je Sa­jam knji­ga u Frank­fur­tu naj­sta­ri­ji i naj­zna­čaj­ni­ji sa­jam knji­ga u svi­je­tu, i da oku­plja vi­še od sto­ti­nu ze­ma­lja sa vi­še od 7.000 iz­la­ga­ča, on­da je pra­vo za­do­volj­stvo po­no­vo se na­ći u tom dru­štvu, ob­no­vi­ti sta­ra po­znan­stva i us­po­sta­vi­ti no­ve kon­tak­te i, što je naj­va­žni­je, naj­pri­je na­šim lju­di­ma, (ko­jih na nje­mač­kom go­vor­nom pod­ruč­ju ima mno­go), a on­da i dru­gi­ma, po­nu­di­ti no­va iz­da­nja. Stva­ra­lač­ka si­la, ko­ja je stvo­ri­la i po­kre­nu­la či­tav svi­jet i čo­vje­ka u nje­mu na­la­zi se u Bo­ži­joj ri­je­či, za­to je mi­si­o­nar­ska slu­žba i pro­po­vi­jed Je­van­đe­lja, kao i ob­no­va Bo­ži­jeg li­ka u čo­vje­ku, u su­šti­ni glav­ni za­da­tak „Sve­ti­go­re”.
● „Sve­ti­go­ra” spa­da u red ve­li­kih iz­da­va­ča, ne sa­mo cr­kve­nih knji­ga. Ka­ko u ovim vre­me­ni­ma kri­ze uspi­je­va­te da odr­ži­te vi­sok ni­vo i kva­li­tet iz­da­nja?
– Cr­kva je je­din­stvo čo­vje­ko­ve lju­ba­vi pre­ma Bo­gu i lju­di jed­nih pre­ma dru­gi­ma. To je i osnov­ni po­stu­lat od ko­ga svi za­po­sle­ni u „Sve­ti­go­ri” po­la­ze. Sa vje­rom u Bo­ga, ra­de­ći sa do­brim i od­go­vor­nim lju­di­ma, do­bro pro­mi­šlja­ju­ći o sva­kom iz­da­nju i uz ni­sku ci­je­nu knji­ge i ve­li­ke ti­ra­že (re­ci­mo knji­ga „Sve­ti Sa­va - princ i pro­sve­ti­telj” štam­pa­na je u 120.000 pri­mje­ra­ka), uspje­li smo da za dvi­je i po de­ce­ni­je od ka­da po­sto­ji­mo, ob­ja­vi­mo pre­ko 700 na­slo­va (iz bo­go­slo­vlja, isto­ri­je, knji­žev­no­sti, dru­štve­no-po­li­tič­kih pi­ta­nja, vas­pi­ta­nja i obra­zo­va­nja, kul­tu­re i umjet­no­sti) u vi­še od 5.000.000 pri­mje­ra­ka, i da po­kre­ne­mo mno­ge kul­tur­ne ma­ni­fe­sta­ci­je (pred­sta­ve „Nje­goš ne­bom osi­ja­ni”, „Stoj­te ga­li­je car­ske”, „Trg od ći­ri­li­ce” i dr.) što je, za na­še uslo­ve, za­i­sta do­sta. Na­rav­no, sre­di­šnja te­ma, u ko­joj se sje­di­nju­ju sve osta­le te­me o ko­ji­ma „Sve­ti­go­ra” pi­še i go­vo­ri je te­ma spa­se­nja, a to je za du­hov­nog i pro­bu­đe­nog čo­vje­ka naj­zna­čaj­ni­je pi­ta­nje ko­jim mo­že da se ba­vi. U to­me je i ključ ra­da i tra­ja­nja na­še iz­da­vač­ke ku­će.
● Da li ste kao uče­snik na ovo­go­di­šnjem Frank­furt­skom saj­mu knji­ge ima­li i ne­ka zna­čaj­ni­ja iz­da­nja na stra­nim je­zi­ci­ma?
– Je­dan od ve­li­kih „Sve­ti­go­ri­nih” pro­je­ka­ta je i ob­ja­vlji­va­nje Iza­bra­nih dje­la mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko-pri­mor­skog Am­fi­lo­hi­ja. Po­du­hvat iz­da­va­nja je za­jed­nič­ko dje­lo dva­ju epar­hi­ja SPC – Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske i Epar­hi­je bu­di­mljan­sko-nik­šić­ke. Na­sta­lo iz naj­bo­lje tra­di­ci­je srp­ske du­hov­no­sti, elit­ne kul­tu­re i srp­skog je­zi­ka, dje­lo mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja je, po bri­zi za na­rod i ula­ze­ći u naj­sit­ni­je po­re ži­vo­ta, slič­no dje­lu ve­li­kih du­hov­ni­ka i ota­ca na­še po­mje­sne cr­kve: Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, vla­di­ke Ni­ko­la­ja i ave Ju­sti­na. U okvi­ru Iza­bra­nih dje­la, do sad smo pri­pre­mi­li 25 to­mo­va. Iz­me­đu osta­log, bo­ra­ve­ći če­sto na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, sa­hra­nju­ju­ći mr­tve i spa­sa­va­ju­ći ne­volj­ne i stra­dal­ne, i lič­no do­ži­vlja­va­ju­ći za­dah smr­ti, mi­tro­po­lit je str­plji­vo i is­traj­no, bi­lje­žio šip­tar­ska zlo­dje­la, kao i ne­sre­ću i pat­nju srp­skog na­ro­da. Nje­go­ve ko­sov­ske dnev­ni­ke, „Po­me­nik no­vog ko­sov­skog stra­da­nja”, pi­sa­ne od mar­ta 1999. do de­cem­bra 2000. ob­ja­vi­li smo na ru­skom i en­gle­skom je­zi­ku, i pred­sta­vi­li smo ih u Frank­fur­tu. In­te­re­sant­no je da je re­ži­ser ha­dži Dra­gan Đu­ro­vić sni­mio film „Vi idi­te, ja ne­ću”, o ju­na­ku Mi­lo­šu Ćir­ko­vi­ću, či­ju je po­tre­snu sud­bi­nu i ju­nač­ki pod­vig mi­tro­po­lit u dnev­ni­ci­ma za­pi­sao.
● Za­vr­šen je i Sa­jam u Be­o­gra­du, do­bi­li ste na­gra­du za knji­gu o Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru, ima­li ste i za­pa­že­nu, i ve­o­ma po­sje­će­nu, pro­mo­ci­ju knji­ge „Kra­sni­ca Peć­ka”...
– Cr­kva je du­hov­na ško­la. Hram je mje­sto u ko­jem je sva­ki pred­met sve­šte­ni sim­bol, ko­ji pod­sje­ća na vječ­nost, i „Sve­ti­go­ra” to stal­no is­ti­če. Knji­ga o Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru, bo­ga­to ilu­stro­va­na mo­no­gra­fi­ja, bi­la je pri­rod­ni na­sta­vak u se­ri­ji na­ših knji­ga to­ga ti­pa: „Taj­na Ostro­škog Ču­do­tvor­ca”, „Atlas Sta­re Sr­bi­je”, mo­no­gra­fi­ja o sve­ti­te­lji­ma, ko­la Ne­ma­njić­ki ma­na­sti­ri, „Ob­no­va i grad­nja ma­na­sti­ra i hra­mo­va u Cr­noj Go­ri”, knji­ge o hra­mu Hri­sto­vog Vas­kr­se­nja u Pod­go­ri­ci i dr. Ova na­ga­ra­da mo­že da se shva­ti kao svje­do­čan­stvo da je, eto, i zva­nič­no i jav­no pri­mi­je­će­na bri­žlji­vost i pa­žnja sa ko­jom su te knji­ge ra­đe­ne. Pro­mo­ci­ja „Kra­sni­ce Peć­ke” (to je pri­ča o ču­do­tvor­noj iko­ni Maj­ke Bo­ži­je ko­ja se na­la­zi u Peć­koj Pa­tri­jar­ši­ji) na ko­joj su go­vo­ri­li mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, aka­de­mik Ma­ti­ja Beć­ko­vić i prof. dr Ani­ka Sko­vran, uz uče­šće „Ko­sov­skih bo­žu­ra”, glu­mi­ce Iva­ne Ži­gon i mla­de gu­slar­ke Bo­ja­ne Pe­ko­vić, pre­tvo­ri­la se u div­no umjet­nič­ko-po­et­sko ve­če, sa na­gla­še­nom du­hov­nom i ro­do­lju­bi­vom di­men­zi­jom.
● Šta pre­ko Va­ših knji­ga po­ru­ču­je­te na­šem pra­vo­slav­nom na­ro­du ov­dje i u ra­si­ja­nju?
– Hri­šćan­ska po­ru­ka bi za sve lju­de, i u svim vre­me­ni­ma bi­la uvi­jek ista. S ob­zi­rom na to da ve­ći­na na­ših lju­di i u ra­si­ja­nju i u do­mo­vi­ni tra­ga za bo­ljim ži­vo­tom, mo­žda tre­ba če­sto po­no­vi­ti da istin­ski cilj ži­vo­ta sva­kog hri­šća­ni­na ni­je sti­ca­nje, već skla­dan dru­štve­ni ži­vot i iz­nad sve­ga oda­va­nje ča­sti i upo­do­blje­nje svo­me Stvo­ri­te­lju kroz po­sao ko­jim se sva­ko od nas ba­vi, uz sve­srd­nu po­moć oni­ma ko­ji su sla­bi­jeg ma­te­ri­jal­nog sta­nja ili su du­hov­no ra­sla­blje­ni i ne­pro­bu­đe­ni. Bla­že­ni Av­gu­stin je za­pi­sao da sa­mo „bez­dan Bo­ži­je lju­ba­vi mo­že da is­pu­ni bez­dan čo­vje­ko­vog sr­ca”.R.K.


Srp­ska kul­tur­na i du­hov­na ba­šti­na

- IIU „Sve­ti­go­ra” je za­po­če­la pri­je ne­ko­li­ko go­di­na ve­li­ku edi­ci­ju „Srp­ska kul­tur­na i du­hov­na ba­šti­na” či­je je pr­vo ko­lo „Ne­ma­njić­ki ma­na­sti­ri” u de­set po­pu­lar­nih ko­lor­nih mo­no­gra­fi­ja bi­lo ve­o­ma za­pa­že­no. Ove go­di­ne pla­ni­ra­li smo dru­go ko­lo ove edi­ci­je, pod na­zi­vom „Sve­ti Ne­ma­nji­ći” u osam knji­ga. Ra­di­mo ilu­stro­va­ne bi­o­gra­fi­je sve­tih: Si­me­o­na, Sa­ve, Ste­fa­na Pr­vo­ven­ča­nog, Vla­di­sla­va, kra­lja Uro­ša, Mi­lu­ti­na, Ste­fa­na De­čan­skog i Uro­ša IV. Da bi pro­je­kat bio bo­lji i ori­gi­nal­ni­ji za­mi­sli­li smo da za sva­kog od osam sve­ti­te­lja ura­di­mo, na da­sci, sto­je­ću cje­li­va­ju­ću ži­tij­nu iko­nu, ko­ja bi sa­dr­ža­la u sre­di­ni sto­je­ći lik sve­ti­te­lja, a u okol­nim po­lji­ma 13 sce­na ži­ti­ja. Iko­ne su, ra­đe­ne zla­tom i sku­pim bo­ja­ma, ve­li­kih di­men­zi­ja 2,20 me­ta­ra sa 1,60 me­ta­ra. U knji­ga­ma će to bi­ti i osnov­ni ilu­stra­tiv­ni mo­ti­vi. Na ovaj na­čin npr. do­bi­je­mo ori­gi­na­lan i za­ni­mljiv pri­stup, uz ko­je ide i kva­li­tet – ka­že otac Ra­do­mir Nik­če­vić.