U Da­ni­lov­gra­du je osno­van Od­bor Ma­ti­ce srp­ske, jer se u ovom kra­ju već go­di­na­ma agre­siv­no na­me­će no­vi kul­tur­ni kon­cept ko­ji ne­ma ve­ze sa isto­ri­jom i tra­di­ci­jom ovo­ga kra­ja, ka­že Mi­lo­rad Du­di Ka­dić, ko­ji je ime­no­van za pred­sjed­ni­ka. On na­ja­vlju­je broj­ne kul­tur­ne pro­gra­me i go­sto­va­nje in­te­lek­tu­a­la­ca. Pod­sje­ća da su u Bje­lo­pa­vli­ći­ma sta­sa­la ve­li­ka ime­na srp­ske isto­ri­je, ali da se o nji­ma da­nas ma­lo go­vo­ri, jer ni­je­su po vo­lji da­na­šnjih po­li­tič­kih moć­ni­ka.
- U ovom vre­me­nu tje­ra­mo se i da­lje na sve stra­ne. Kod nas je po­sta­lo uobi­ča­je­no da par­ti­ja ra­đa, stva­ra i usmje­ra­va, pa se po­sli­je pi­ta­mo za­što nam pre­ci stra­da­ju od nas sa­mih. Ni­ka­ko da shva­ti­mo da kroz njih i se­be vi­di­mo, a u nji­ma će se­be vi­dje­ti i bu­du­će ge­ne­ra­ci­je. U na­šem kra­ju se do­go­di­la i zna­me­ni­ta Mar­ti­nić­ka bit­ka, a njen du­hov­ni i rat­ni voj­sko­vo­đa bio je Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski. Na­ža­lost, nje­go­va be­sje­da pred slav­ni boj sa­mo se ov­dje či­ta do po­la. Odav­de je i dr Ni­ko­la Ške­ro­vić, An­dri­ja Ra­do­vić, prof. Ra­do­sav Bo­ško­vić, Ba­njo Ša­ra­no­vić, Du­šan Đu­ro­vić, ču­ve­ni uči­te­lji iz 1916. go­di­ne ko­ji­ma se di­vi­mo i mno­gi dru­gi. Sa nji­ma i o nji­ma će­mo pri­ča­ti u Ma­ti­ci srp­skoj. Od njih smo uči­li i bez njih bi pa­tu­lja­li, a ne ko­ra­ča­li - ka­že Ka­dić.
On na­gla­ša­va da će Ma­ti­ca srp­ska u ovom kra­ju bi­ti dio ve­li­ke ško­le či­ji se krov pro­te­že od No­vog Sa­da, pa pre­ko Pod­go­ri­ce do Da­ni­lov­gra­da, ko­ji slu­čaj­no ili ne je­di­ni u Cr­noj Go­ri no­si ime gra­da. Ka­dić oče­ku­je da će Ma­ti­ca u ovom kra­ju bi­ti me­đu bo­ljim raz­re­di­ma u drev­noj kul­tur­noj i du­hov­noj usta­no­vi Sr­ba sa svih stra­na svi­je­ta.
- Že­li­mo da bu­de­mo sa­stav­ni dio tog na­rod­nog kr­vo­to­ka, dio du­hov­ne ve­ne kr­oz ko­ju su od isko­na pro­la­zi­li i mno­gi đa­ci sa ovih pro­sto­ra. Ma­ti­ca srp­ska u pre­vo­du zna­či Bje­lo­pa­vli­ći i to je po­zna­to od ra­ni­je. Si­ja­či tog kul­tur­nog do­bra bi­li su lju­di i sa ovih pro­sto­ra. To do­si­ja­va­nje, taj bo­kor, uvi­jek je po­sto­jao, ši­rio se i osta­vljao tra­ga. I za­to je na­su­šna po­tre­ba pod­sje­ća­nje na lju­de iz tog vre­me­na. Ovi pro­sto­ri su ži­vi spo­me­ni­ci či­ji nat­pi­si po­la­ko iš­če­za­va­ju, a ko­ji već odav­no zo­vu i opo­mi­nju. Sja­ti­lo se na nas i na­šu du­hov­nost sa svih stra­na, a ni­je ni ču­do jer že­le da pri­sva­ja­ju ono što ni­je nji­ho­vo. Tre­ba im ka­ko bi kre­nu­li od po­čet­ka. Ni­šta od vje­ko­va i isko­na, sve tre­ba od njih i sa nji­ma, pa do­kle po­tra­ju. To ma­lo sve­ti­nja i sve­ta­ca i lju­di i vre­me­na po ko­ji­ma i po če­mu se po­zna­je­mo je iz­gle­da je­di­na pre­pre­ka do tran­sa­tlant­skih vo­da i bo­lje­ga ži­vo­ta - sma­tra Ka­dić. I.M

Gri­jeh je za­bo­rav

Naš sa­go­vor­nik po­ru­ču­je da će u Ma­ti­ci srp­skoj bi­ti mje­sta za sve. I ne­će se kri­vo­tvo­ri­ti i par­tij­ski pri­ča­ti.
- Ma­ti­ca srp­ska u Da­ni­lov­gra­du će bi­ti mje­sto od na­u­ke, kul­tu­re i du­ha i lju­di ko­ji zna­ju i od ko­jih će­mo uči­ti i odav­de će­mo iz­la­zi­ti sa vi­še zna­nja. Gri­jeh je za­bo­rav i ni­je on ni­šta ma­nji od lo­ših dje­la. U Ma­ti­ci smo da ne bi za­bo­ra­vi­li i za­to vje­ru­jem da će­mo ura­di­ti pu­no da se u Bje­lo­pa­vli­ći­ma do­bro i da­lje do­bro pam­ti, a da nas zlo uvi­jek opo­mi­nje. U Ma­ti­ci ne­će bi­ti do­zvo­lje­no la­ga­nje. Bje­lo­pa­vli­ći su je­dan ve­li­ki hram ko­ji mo­ra­mo ču­va­ti od svih umi­šlje­nih, pro­la­znih ve­li­či­na ko­je če­sto ne zna­ju da po­red njih i ne­ko dru­gi tre­ba da ži­vi. A naš vi­do­krug je isu­vi­še ma­li da bi­smo se sva­đa­li. Zbog to­ga po­nu­da Ma­ti­ce bi­će kul­tu­ra i di­ja­log- za­klju­ču­je Ka­dić.