Po­vo­dom sto­go­di­šnji­ce tra­ge­di­je ka­da se pod Me­do­vom uto­pi­lo 389 do­bro­volj­ca, što je jed­na od naj­ve­ćih po­mor­skih tra­ge­di­ja u Pr­vom svjet­skom ra­tu i ujed­no jed­na od naj­ve­ćih cr­no­gor­skih po­gi­bi­ja u jed­nom da­nu, u Rek­to­ra­tu u Pod­go­ri­ci, ju­če je odr­ža­na sve­ča­na aka­de­mi­ja. Or­ga­ni­za­tor je Mi­ni­star­stvo vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja, a pri­su­stvo­va­la je broj­na pu­bli­ka, zva­ni­ce, pred­sjed­nik par­la­men­ta, vi­še mi­ni­sta­ra i čla­no­va di­plo­mat­skog ko­ra.
Zva­ni­ce je u ho­lu Rek­to­ra­ta Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re do­če­ka­la iz­lo­žba fo­to­gra­fi­ja pod na­zi­vom „Od Me­do­ve do Lov­ćen­ske vi­le” auto­ra Alek­san­da­ra Sa­mar­dži­ća, Ma­ri­ja­na Ma­ša Mi­lji­ća i Zo­ra­na Đu­ka­no­vi­ća. Po­stav­ka, ko­ja se sa­sto­ji od broj­nih fo­to­gra­fi­ja do­bro­vo­lja­ca, cr­no­gor­skih voj­ni­ka i pri­zo­ra iz bor­bi pri­vu­kla broj­ne go­ste.
Po­sje­ti­o­ci ko­ji su pom­no obi­la­zi­li po­stav­ku, naj­vi­še su se za­dr­ža­va­li is­pred pa­noa na ko­jem su is­pi­sa­na ime­na svih me­dov­skih stra­dal­ni­ka. Bi­lo ih je 401, a po­hr­li­li te 1915. go­di­ne sa još oko 5.000 ise­lje­ni­ka iz Cr­ne Go­re, kao i Her­ce­go­vi­ne, Bo­ke Ko­tor­ske, Li­ke, Voj­vo­di­ne, Dal­ma­ci­je i dru­gih kra­je­va ju­žno­slo­ven­skog Bal­ka­na, iz Ame­ri­ke i Ka­na­de, pre­ko oke­a­na da po­mog­nu bra­ći u bor­bi pro­tiv austro­u­gar­skog za­vo­je­va­ča.
Naj­pri­je se zva­ni­ca­ma obra­tio di­rek­tor Upra­ve za di­ja­spo­ru Pre­drag Mi­tro­vić ko­ji je pod­sje­tio da je obi­lje­ža­va­nje tu­žnog ju­bi­le­ja po­če­lo pri­je osam da­na po­la­ga­njem cvi­je­ća na spo­me­nik Lov­ćen­ska vi­la na Ce­ti­nju na če­lu sa pot­pred­sjed­ni­kom vla­de Igo­rom Luk­ši­ćem, a cr­no­gor­ska de­le­ga­ci­ja na če­lu sa mi­ni­strom sa­o­bra­ća­ja Iva­nom Bra­jo­vi­ćem, istog da­na, 6. ja­nu­a­ra, po­sje­ti­la je lu­ku Šin Đon pod Me­do­vom, gdje je po­lo­ži­la vi­je­nac u mo­re, na mje­stu gdje je po­to­nuo brod „Brin­di­zi” i od­veo u pla­vu grob­ni­cu 389 do­bro­volj­ca, me­đu ko­ji­ma je bi­lo i 12 čla­no­va ame­rič­ko-če­ške mi­si­je Cr­ve­nog kr­sta. On je na­ja­vio da će bi­ti po­sta­vlje­na i spo­men-plo­ča u lu­ci u ko­joj se i da­nas na­la­ze po­to­plje­ni osta­ci bro­da „Brin­di­zi”, ko­ji je na­i­šao na po­sta­vlje­nu sa­ve­znič­ku mi­nu 6. ja­nu­a­ra 1916, oko 8 ča­so­va.
Me­dov­ska tra­ge­di­ja pred­sta­vlja vr­hu­nac ro­do­lju­blja, oci­je­nio je pot­pred­sjed­nik Vla­de Igor Luk­šić. Tog kob­nog ja­nu­ar­skog da­na cr­no­gor­ska slo­bo­da je po­sta­la da­le­ki san, kra­ljev­ska vlast po­ni­že­na, cr­no­gor­ska voj­ska de­set­ko­va­na, de­mo­ra­li­sa­na, ma­sov­no iz­gi­nu­la. Za­to je Vla­da že­lje­la sve­ča­no da obi­lje­ži tu­žni ju­bi­lej da bi se „svi du­bo­ko po­klo­ni­li sje­ni­ma me­dov­skih stra­dal­ni­ka, pri­zna­ju­ći da se isto­ri­ja ogri­je­ši­la ne pri­da­va­ju­ći de­ce­ni­ja­ma do­volj­no pa­žnje ovom tra­gič­nom do­ga­đa­ju”, ka­zao je on.
– Raz­mi­šlja­ju­ći o isto­rij­skim te­ma­ma uvi­jek i na­no­vo osje­ća­mo od­go­vor­nost pred či­nje­ni­com da ni­smo ni pri­bli­žno u sta­nju da pred­sta­vi­mo vri­jed­nost či­na na­ših pre­da­ka. Po­naj­ma­nje smo to u sta­nju ka­da je u pi­ta­nju me­dov­ska tra­ge­di­ja, ko­ja pred­sta­vlja vr­hu­nac ro­do­lju­blja, aske­ti­zma, že­lje da se stra­da za svoj na­rod, za svo­ju otadž­bi­nu – ka­zao je Luk­šić.
Sve­ča­na aka­de­mi­ja ko­ju pra­ti iz­lo­žba i ob­ja­vlji­va­nje mo­no­gra­fi­je „Vi­jek sje­ća­nja 1916-2016” po Luk­ši­ću do­bar su na­čin da se isto­rij­ska ne­prav­da dje­li­mič­no is­pra­vi i jav­nost upo­zna sa ovim tra­gič­nim, isto­rij­skim am­bi­jen­tom i he­roj­skim či­nom do­bro­vo­lja­ca.
Od­nos sa di­ja­spo­rom je „ve­o­ma slo­žen po­sao”, ali Vla­da u nji­ma vi­di „sve zna­čaj­ni­ji fak­tor raz­vo­ja Cr­ne Go­re”, ka­zao je Luk­šić. Pot­pred­sjed­nik je, ka­ko je re­kao, pri­znao da Cr­na Go­ra u ukup­nom bi­lan­su do­sta du­gu­je di­ja­spo­ri, te se Cr­na Go­re ni­kad ne mo­že do­volj­no odu­ži­ti ni ise­lje­ni­ci­ma, a još ma­nje me­dov­skim stra­dal­ni­ci­ma.
- Cr­no­gor­ski na­rod je pr­vo sje­ća­nje na ovaj tu­žni do­ga­đaj is­ka­zao 1940. go­di­ne, po­sta­vlja­ju­ći spo­me­nik Lov­ćen­ska vi­la na Ce­ti­nju, ko­ji je ura­dio va­jar Ri­sto Sti­jo­vić, a na ini­ci­ja­ti­vu na­ših ise­lje­ni­ka ko­ji su bi­li re­zig­ni­ra­ni vi­še­go­di­šnjim za­ne­ma­ri­va­njem uspo­me­ne na stra­dal­ni­ke sa bro­da „Brin­di­zi”. Spo­me­nik Ri­sta Sti­jo­vi­ća prak­tič­no je je­di­ni pod­sjet­nik na po­gi­bi­ju do­bo­ro­vo­lja­ca pod Me­do­vom – ka­zao je Luk­šić is­ta­kav­ši da po­sled­njih go­di­na ovaj do­ga­đaj po­la­ko po­sta­je ide­ja vo­di­lja ljud­sko­sti.
Go­vo­re­ći o mo­no­gra­fi­ji „Vi­jek sje­ća­nja 1916-2016” ko­ju je ure­dio Mar­ko Špa­di­jer, a u nje­nom na­sta­ja­nju uče­stvo­va­li i Bla­žo Sre­da­no­vić, Ma­ri­jan Mi­ljić, Sre­ten Pe­ro­vić i Gor­da­na Bo­ro­vić, Zo­ran Ra­i­če­vić i Zo­ran Đu­ka­no­vić.
Špa­di­jer je go­vo­re­ći o mo­no­gra­fi­ji is­ta­kao da isto­ri­ja još ni­je sta­vi­la tač­ku na tra­ge­di­ju pod Me­do­vom, jer spi­sak iz­gi­nu­lih tog ja­nu­ar­skog da­na još ni­je za­klju­čen. On je na­gla­sio da je mo­no­gra­fi­ja za­sad naj­cje­lo­vi­ti­je dje­lo ko­je obi­lje­ža­va tu­žni do­ga­đaj i is­ta­kao da Cr­na Go­ra tre­ba vi­še da uči­ni na kul­tu­ri sje­ća­nja.
- Isto­ri­ja Cr­ne Go­re je isto­ri­ja ra­to­va za slo­bo­du. Me­dov­ski stra­dal­ni­ci za­slu­žu­ju na­še traj­no sje­ća­nje – ka­zao je Špa­di­jer i po­zvao na iz­grad­nju in­sti­tu­ci­ja ko­je će „va­lja­no vred­no­va­ti na­šu pro­šlost”.
Špa­di­jer je na kra­ju po­zvao pred­stav­ni­ke dr­ža­ve da osnu­ju dav­no obe­ća­ni Mu­zej ise­lje­ni­štva.
Mi­ljić je go­vo­re­ći o isto­rij­skom okvi­ru u ko­jem se do­go­di­la me­dov­ska tra­ge­di­ja i ras­pad cr­no­gor­ske dr­ža­ve i voj­ske is­ta­kao da je pri­ča o ne­sreć­no stra­da­lim cr­no­gor­skim do­bro­volj­ci­ma i pod Me­do­vom i pa­ro­bro­du „Brin­di­zi” ak­tu­el­na i da­nas, na­kon 100 go­di­na. On je pod­sje­tio da je do­bro­vo­ljač­ka tra­di­ci­ja me­đu Cr­no­gor­ci­ma bi­la uobi­ča­je­na vje­ko­vi­ma i to pot­kri­je­pio pri­su­stvo do­bro­vo­lja­ca u bal­kan­skim ra­to­vi­ma i Ve­li­kom ra­tu.
– Isto­rij­ska sli­ka ove do­bro­vo­ljač­ke tra­ge­di­je stal­no se do­pu­nja­va. Sa­sta­vljen je re­la­tiv­no naj­po­u­zda­ni­ji spi­sak stra­da­lih i spa­še­nih, ali ne i ko­na­čan – ka­zao je, iz­me­đu osta­log, Mi­ljić. S.Ć.


Pr­vi po­men na ju­na­ke

Na Bad­nji dan, 6. ja­nu­a­ra ove go­di­ne, na po­ziv pred­sjed­ni­ka Udru­že­nja Sr­ba i Cr­no­go­ra­ca „Mo­ra­ča-Ro­za­fa” Pa­vla Bra­jo­vi­ća i pred­sjed­ni­ka Dru­štva „Sve­ti Jo­van Vla­di­mir” iz Ska­dra Si­ma Aj­ko­vi­ća, de­le­ga­ci­ja Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske i Al­ban­ske pra­vo­slav­ne cr­kve upu­ti­la se u lu­ku Me­do­va, gdje je slu­žen pa­ra­stos za po­stra­da­le ro­do­lju­be i do­bro­volj­ce iz SAD i Ka­na­de. Na­kon pa­ra­sto­sa pro­ta Ra­do­mir Nik­če­vić je po­lo­žio u mo­re vi­je­nac. Na ovom mje­stu stra­da­nja, ali i ve­li­kog ro­do­lju­blja, po­tom se obra­tio be­sje­dom
– Že­lim da vas sve po­zdra­vim u ime mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja i Mi­tro­po­li­je. Ovim slu­žba­ma, a po­go­to­vu pa­ra­sto­som mi smo otvo­ri­li je­dan no­vi po­vod da se opet oku­plja­mo i da ču­va­mo na­šu sta­ri­nu, a i da gra­di­mo na­šu bu­duć­nost, ko­ja će ako Bog da bi­ti još svje­tli­ja i slav­ni­ja – ka­zao je je­ro­đa­kon Ju­stin Mre­no­vić, sa­brat Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra.
I Bu­di­mir Du­bak je na­gla­sio da je za­jed­nič­kim slu­že­njem pa­ra­sto­sa mu­če­ni­ci­ma iz Me­do­ve po­ka­za­li da je pra­vo­slav­na va­se­lje­na u za­jed­ni­štvu, slu­že­nju i lju­ba­vi.


Očaj­nič­ka bor­ba

Na pa­ro­bro­du „Brin­di­zi” u ča­su ne­sre­će bi­la su 553 put­ni­ka. Po­gi­nu­lo je 401, od to­ga 389 do­bro­vo­lja­ca i 12 čla­no­va mi­si­je Cr­ve­nog kr­sta. Spa­se­no je 150 do­bro­vo­lja­ca i dva čla­na mi­si­je Cr­ve­nog kr­sta, te ko­man­dant ba­ta­ljo­na dr Đu­ro Gu­ča. Mno­gi su po­gi­nu­li od eks­plo­zi­je, ne­ke je sa­mljeo brod­ski pro­pe­ler, je­dan broj se uda­vio, a osta­la su svje­do­če­nja da su ne­ki do­bro­volj­ci iz­vr­ši­li sa­mo­u­bi­stvo, re­kao je Mi­ljić.
- Na bro­du ko­ji je to­nuo, u nje­go­voj utro­bi i oko nje­ga, vo­di­li su očaj­nič­ku bor­bu za ži­vot do­bro­volj­ci i čla­no­vi ame­rič­ko-če­ške mi­si­je Cr­ve­nog kr­sta. Bi­li su to tre­nu­ci ago­ni­je i uža­sa. Za­vr­šni čin lič­nih ljud­skih dra­ma i ko­lek­tiv­ne tra­ge­di­je – ka­zao je Mi­ljić.