Akademski sli­ka­ri Milovan-Mi­ća Be­lo­še­vić i Mar­ko Pa­šić, me­to­hij­ski fre­sko­pi­sci iz „Do­li­ne fre­sa­ka”, ka­ko su pu­to­pi­sci u sred­njem vi­je­ku opi­sa­li Me­to­hi­ju, upra­vo su za­vr­ši­li ra­do­ve na ži­vo­pi­su u ku­po­li cr­kve Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog na Pr­ča­nju, či­me su za­o­kru­ži­li osli­ka­va­nje nje­ne unu­tra­šnjo­sti, za­po­če­to 2012. go­di­ne. Ta­da su ova dva fre­sko­pi­sca u ol­ta­ru osli­ka­li cen­tral­nu kom­po­zi­ci­ju Bo­go­ro­di­ca Šir­ša­ja Ne­bes, za­tim ar­hi­je­re­je, kr­sne sla­ve mje­šta­na Pr­ča­nja, sli­je­di ogrom­na kom­po­zi­ci­ja Vas­kr­se­nje Hri­sto­vo, pra­znik nad pra­zni­ci­ma, ko­ja za­u­zi­ma po­lo­vi­nu po­vr­ši­ne ku­po­le. Bo­go­ja­vlje­nje kao naj­ve­ći pra­znik od pra­zni­ka, sa sce­nom ro­đe­nja Hri­sto­vog i Sre­te­nja, za­u­zi­ma dru­gu po­lo­vi­nu ku­po­le, a u sre­di­ni je lik Hri­sto­sa Pan­to­kra­to­ra. Pro­ro­ci i pre­po­dob­ni mo­na­si, njih 24, na­sli­ka­ni su u me­da­ljo­ni­ma, a u kru­gu pri osno­vi raspoređena su 22 sve­ca. Fre­ska je go­to­va on­da kad se is­pi­šu slo­va, na­ziv kom­po­zi­ci­je ili ime sve­ti­te­lja, ob­ja­šnja­va­ju umjet­ni­ci, pri­vo­de­ći kra­ju svo­je dje­lo.
- Pre­za­do­vo­ljan sam re­zul­ta­tom ra­da ovih vr­snih fre­sko­sli­ka­ra, „sr­ce mi je na mje­stu“. Tu sto­ji nat­pis: „Ve­li­ka je taj­na na­še vje­re, Bog se ja­vi u ti­je­lu“, ci­tat Apo­sto­la Pa­vla u ve­zi do­la­ska Bo­ga na ze­mlju, ko­ji je za­tim stra­dao i vas­kr­sao. Ovo je je­din­stve­no te­o­lo­ško rje­še­nje, u skla­du sa ar­hi­tek­tu­rom cr­kve, ka­zao je Mom­či­lo Kri­vo­ka­pić, ko­tor­ski pa­roh, za­slu­žan za osmi­šlja­va­nje kom­plet­ne kom­po­zi­ci­je, ko­ja je je­din­stve­na u Cr­noj Go­ri.
- Ko­ri­sti­li smo teh­ni­ku „al se­ko“, akri­lik na plat­nu, pret­hod­no osli­ka­nom i isje­če­nom. Sve mo­ti­ve smo pret­hod­no osli­ka­li u ate­ljeu u hra­mu Sve­tog Sa­ve u Be­o­gra­du, gdje tre­nut­no ra­di­mo. Fi­gu­re i li­ko­ve sve­ta­ca smo po­seb­no do­ni­je­li i za­tim apli­ci­ra­li u ku­po­lu cr­kve, na po­vr­ši­na­ma ko­je nam je pret­hod­no, u skla­du sa te­o­lo­škim zna­če­njem, od­re­dio otac Kri­vo­ka­pić - ka­že Be­lo­še­vić, ko­ji se fre­sko­pi­sa­njem ba­vi 32 go­di­ne. Sa Mar­kom Pa­ši­ćem uspje­šno sa­ra­đu­je već 20 go­di­na, a s ob­zi­rom da su i ro­đa­ci, oni s la­ko­ćom uza­jam­no upot­pu­nju­ju svo­je fre­sko­pi­sne vje­šti­ne.
Po­treb­no je do­sta vre­me­na da bi rad bio do­sto­jan onog što pred­sta­vlja: ži­vo­pis je po­seb­na vr­sta sli­kar­stva, ta­ko da sli­ka­ri ima­ju jed­nu va­žnu oba­ve­zu da sve­ti­te­lje pred­sta­ve na na­čin na ko­ji oni to za­slu­žu­ju. Umjet­nik – ži­vo­pi­sac, po­ru­ču­ju Mi­ća i Mar­ko, ne šte­di ni vre­me­na ni tru­da ako se ba­vi ovim po­slom, ko­ji je pri­o­ri­te­tan u od­no­su na sve dru­ge po­slo­ve ko­ji­ma se ba­vi. Ne­ki sli­ka­ri nje­gu­ju grč­ki cr­tež, dru­gi – ru­ski, sve je stvar sen­zi­bi­li­te­ta sa­mog umjet­ni­ka i za šta on ho­će da se opre­di­je­li. Po­sto­je pra­vi­la, ka­žu oni, ali po­sto­ji i ve­li­ka slo­bo­da u smi­slu este­ti­ke - da li ho­će da iza­be­re je­dan ili dru­gi iz­raz. Slo­bo­da umjet­ni­ka ogle­da se i u iz­bo­ru ko­lo­ri­ta: po­sto­ji vi­še ze­le­nih, vi­še pla­vih bo­ja,ta­ko da u tim di­men­zi­ja­ma umjet­nik ima pro­sto­ra da se iz­ra­zi, iako je sam stil od­re­đen tra­di­ci­jom fre­sko­sli­kar­stva. M.D.Po­po­vić

Vi­zan­tij­ski stil i
„to­plo sli­kar­stvo”
- U fre­sko­pi­su se dr­ži­mo vi­zan­tij­skog sti­la, ko­ji po­sto­ji već hi­lja­du go­di­na. U ovim zad­njim de­ce­ni­ja­ma da­je ja­ko do­bre re­zul­ta­te, po­no­vo je živ. Ima­mo pri­li­ke da stva­ra­mo u tom sti­lu, raz­mi­šlja­ju­ći o dru­gim umjet­nič­kim prav­ci­ma, kao što su re­ne­san­sa, ba­rok i osta­li prav­ci ko­ji su se po­ja­vlji­va­li u ne­kom pe­ri­o­du isto­ri­je i ne­sta­ja­li, dok vi­zan­tij­ski stil tra­je či­tav mi­le­ni­jum i još ži­vi. Ka­rak­te­ri­sti­ke vi­zan­tij­skog sti­la su pri­je sve­ga iskre­nost: ci­je­la pri­ča ko­ju umjet­nik pred­sta­vlja je da­ta u pr­vom pla­nu. Ovaj stil ne do­zvo­lja­va la­žnu sli­ku du­bi­ne pro­sto­ra (skulp­tu­ra ima tri di­men­zi­je, re­ljef ima dvi­je, a sli­ka-fre­ska ima sa­mo jed­nu di­men­zi­ju). Vi­zan­tij­ski stil je ka­rak­te­ri­sti­čan po to­me što fre­sko­pi­sci ne stva­ra­ju ilu­zi­ju tre­će di­men­zi­je. Va­žno je da se pred­sta­ve iz Je­van­đe­lja pri­ka­žu ona­ko ka­ko su i opi­sa­ne, ob­ja­šnja­va mla­đi sli­kar Mar­ko i do­da­je da s tim u skla­du ide i ko­lo­rit: „to­plo sli­kar­stvo“ ka­rak­te­ri­še ko­lo­rit is­toč­nog sli­kar­stva. Kom­po­zi­ci­je sa fi­gu­ra­ma i li­ko­vi­ma sve­ta­ca iz­vo­de u to­plim bo­ja­ma, a kon­trast iz­vo­de tam­nom po­za­di­nom, ko­ja u ovom sti­lu ni­je bit­na.