Knji­žev­no ve­če Mir­ka De­mi­ća po­sve­će­no nje­go­voj zbir­ci pri­po­vje­da­ka „Ata­ka na Ita­ku”, odr­ža­no je prek­si­noć u bje­lo­polj­skom Cen­tru za kul­tu­ru.
Knji­že­vik i bi­bli­o­te­kar De­mić je ka­zao da je knji­ga „Ata­ka na Ita­ku”, dio nje­go­vog za­mi­šlje­nog pe­tok­njiž­ja, ko­je se ba­vi fe­no­me­nom ra­ta u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji, is­ti­ču­ći da je ovom zbir­kom že­lio da uka­že na to da se ra­to­vi po­na­vlja­ju, kao i okol­no­sti, da je rat za­jed­nič­ka ne­sre­ća, ko­ja ni­kom ni­šta do­bro ne do­no­si.
- Že­lio sam da na re­le­van­tan knji­že­van na­čin pro­go­vo­rim o ra­tu u Hr­vat­skoj, da dam svo­je vi­đe­nje i pro­drem u nje­go­ve du­blje ko­ri­je­ne. Ro­đen sam i od­ra­stao na Ba­ni­ji. On­da sam mo­rao da odem sa svog og­nji­šta. Kroz po­je­di­nač­ne sud­bi­ne li­ko­va po­ku­šao sam da go­vo­rim o ra­tu, da pri­ka­žem raz­li­či­te stra­ne. Mo­ja ide­ja, kao pi­sca, bi­la je da ne bu­dem ni­či­ji pro­pa­gan­di­sta, već da bu­dem strog i mr­zo­vo­ljan svje­dok tog ra­ta. Ne­mam na­du da ću ne­što ovim po­pra­vi­ti, ali umi­ru­jem sop­stve­nu sa­vjest, ob­ja­snio je De­mić.
On do­da­je da je pi­sao o iz­gu­blje­nom ra­tu, ko­ji je, ka­ko ka­že, pla­ćen ve­li­kim gu­bi­ci­ma.
- Kroz mo­jih pet knji­ga pri­čam svo­ju pri­ču o ra­to­vi­ma od 90-ih go­di­na. Gle­dao sam rat, u nje­mu dvi­je go­di­ne uče­stvo­vao i bio no­vi­nar u nje­mu. Bio sam svje­dok do­sta to­ga što se de­ša­va­lo, ali i ima pu­no pri­ča onih ko­ji su bi­li u ra­tu – ka­zu­je De­mić.
On do­da­je da je uka­zao da se ra­tom ra­di­lo na šte­tu sop­stve­nog za­vi­ča­ja, ta­ko da je knji­ga sa­mo isti­na da je ra­tom uni­šten za­vi­čaj.
- Pri­pa­dam ge­ne­ra­ci­ji ko­ja je sa­hra­ni­la svoj za­vi­čaj i za­to sam du­žan bio da ka­žem da je za to i mo­ja ge­ne­ra­ci­ja kri­va, jer imam ljud­sku, unu­tra­šnju po­tre­bu, ne že­le­ći se­be da abo­li­ram, da pro­go­vo­ri­im o ono­me što se de­si­lo – na­gla­sio je De­mić.
O zbir­ci pri­po­vje­da­ka „Ata­ka na Ita­ku”, ko­ja sa­dr­žai pet du­žih pri­po­vje­da­ka („Ata­ka na Ita­ku”, „(B)rat naš na­su­šni”, „Pre­sret­nu­te de­pe­še Am­bro­zi­ja Hap­sanž-Bir­sa”, „Švejk na od­su­stvu”, „Su­sjed­stan­sko-kom­ši­lij­ski gam­bit”), go­vo­rio je i knji­žev­ni kri­ti­čar Ra­do­je Fe­mić, ko­ji je, iz­me­đu osta­log, ka­zao da knji­ga ima flek­si­bil­nu i otvo­re­nu struk­tu­ru, da je te­mat­ski ra­zno­vr­sna, kao i da je obi­čan čo­vjek, ko­ji se po­stup­kom pa­ro­di­je bra­ni od ne­ra­zum­skih sli­ka, ono što krak­te­ri­še ovo umjet­nič­ko dje­lo. Od­lom­ke iz De­mi­će­ve knji­ge ka­zi­va­le su Va­si­li­ja Ob­ra­do­vić i Šej­la Ho­ti, a mo­de­ra­tor je bio bi­bli­o­te­kar Edin Sma­i­lo­vić.
Knji­žev­no ve­če or­ga­ni­zo­va­la je Na­rod­na bi­bli­o­te­ka Bi­je­lo Po­lje. M.N.