Dvo­tom­nim dje­lom „Po­ri­je­klo Ku­ča Dre­ka­lo­vi­ća” autor Pe­tar R. Pe­tro­vić za­šao je u za­ni­mlji­vo i ni­kad do kra­ja za­vr­še­no et­no­lo­ško is­tra­ži­va­nje o pre­ci­ma di­je­la kuč­kog ple­me­na Dre­ka­lo­vi­ća, i nje­go­voj et­no­ge­ne­zi. Ovoj iz­van­red­no za­ni­mlji­voj te­mi Pe­tro­vić je po­sve­tio mno­ge go­di­ne is­tra­ži­va­nja ko­je je smje­stio u dvi­je obim­ne knji­ge. U njoj on se do­ka­zu­je na osno­vu do­ku­me­na­ta po­put „Me­mo­ri­je” Av­gu­sti­na To­či­ja, Po­ve­lje ca­ra Ste­fa­na Du­ša­na, Du­bro­vač­ke po­ve­lje Alek­san­dru, „Ja­njin­ske hro­ni­ke”, i mno­gih dru­gih pi­sa­nih i usme­nih tra­go­va, da su Dre­ka­lo­vi­ći ne­u­pit­no slo­ven­skog po­ri­je­kla.
- Po­ve­lja ca­ra Ste­fa­na Du­ša­na i Du­bro­vač­ka po­ve­lja raz­ja­šnja­va­ju pi­ta­nje ko­je bio Bra­ni­lo, pra­dje­da Đu­ra­đa Ka­stri­o­ta. On je bio ke­fa­li­ja „do­mi­nu­sa” Alek­san­dra, a pret­hod­no čel­nik u voj­sci ca­ra Ste­fa­na Du­ša­na, ko­ji je is­ti­ca­njem u voj­sci do­sti­gao sta­tus ni­žeg plem­stva i do­bio fe­ud na ri­je­ci Gar­di sa ka­ste­lom Ka­stri, sta­rom vi­zan­tij­skom tvr­đa­vom po ko­joj su se na­zva­li Ka­stri­o­ti i nje­go­vi po­tom­ci i nje­go­va po­ro­di­ca (ina­če jed­na od gra­na ro­da Ma­sa­re­ka) – na­vo­di Pe­tro­vić.
„Ja­njin­ska hro­ni­ka” u isto­ri­o­gra­fi­ji sma­tra­na kao vje­ro­do­sto­jan do­ku­ment nu­di po­da­tak da su Ma­sa­ri­ci srp­sko-slo­ven­ski rod iz Za­gor­ja i mje­sta Za­go­re kod Ja­nji­ne, ko­je po­mi­nje isto­ri­čar Pro­ko­pi­je kao pr­vih slo­ven­ske do­se­lje­ni­ke u VI vi­je­ku. Iz oko­li­ne Ja­nji­ne u Epi­ru, za ko­ju Đu­rađ Ka­stri­ot go­vo­ri, po nje­go­vim bi­o­gra­fi­ma, da mu je po­stoj­bi­na, nje­gov rod je pre­se­ljen iza Dri­ma, srp­sko-al­ban­ske et­nič­ke gra­ni­ce, na pa­di­ne Pa­štri­ka, bli­zu Pri­zre­na. Ta­da je Bra­ni­lo, Đu­ra­đev pra­dje­da, i za­bi­lje­žen kao ca­rev čel­nik, od ko­ga je mo­gu­će da­lje do­ku­men­to­va­no da­lji ge­net­ski niz pre­da­ka do sa­mog Đu­ra­đa Ka­stri­o­ta Sken­der­be­ga i da­lje nje­go­vih po­to­ma, do da­na­šnjeg vre­me­na.
Dru­ga knji­ga je sa­bra­la svu do­ku­men­tar­nu gra­đu o pre­ci­ma Đu­ra­đa Ka­stri­o­ta Sken­de­be­ga na osno­vu ko­je je do­ni­jet za­klju­čak o srp­skom po­ri­je­klu.
- Za­klju­čak o srp­sko-slo­ven­skom po­ri­je­klu Ka­stri­o­ta po­tvr­đu­je se či­ta­vim ni­zom ar­gu­me­na­ta, od pra­vo­slav­ne vje­re sa po­ro­dič­nom sla­vom, što do­ka­zu­je isto­ri­je isto­ri­čar I. Ja­stre­bov, nji­hov sta­tus srp­ske vla­ste, bli­ske rod­bin­ske ve­ze sa srp­skim ve­li­ka­škim po­ro­di­ca­ma, hi­lan­dar­skim mo­na­si­ma iz nji­ho­ve naj­u­že fa­mi­li­je, pa čak i ge­ne­o­lo­gi­ja sa srp­skim po­ri­je­klom sa­da­šnjih Ka­stri­o­ta u Ita­li­ji i Špa­ni­ji, kao i ni­za dru­gih ar­gu­me­na­ta, ko­ji su po­tvr­da srp­skog in­den­ti­te­ta – za­klju­ču­je Pre­drag Po­po­vić.
S.Ć.