Du­ši­ca Kor­dić, vi­o­li­na i Ni­ko­la Vuč­ko­vić, kla­vir, pro­fe­sor­ka i di­rek­tor Mu­zič­ke ško­le u Bu­dvi, pred­sta­vi­li su se u Cr­kvi Sv.Du­ha za­ni­mlji­vim pro­gra­mom u po­pu­lar­nom džez-ma­ni­ru, ko­jim su obo­ga­ti­li ko­tor­sku kon­cert­nu se­zo­nu. Pu­bli­ka je sa odu­še­vlje­njem po­zdra­vi­la nji­ho­ve iz­ved­be, ka­ko u duetu, ta­ko i u so­lo na­stu­pi­ma, uži­va­ju­ći u dje­li­ma Pja­co­le, Hen­ri­ja, Gar­ne­ra, Si­mo­ne, Za­de­ha, Ger­švi­na, Ar­nald­sa, Mon­ti­ja... Na Du­ši­či­nu ini­ci­ja­ti­vu, osmi­sli­li su pro­gram ko­ji su ne­dav­no iz­ve­li u Bu­dvi, u Mo­der­noj ga­le­ri­ji. Kla­sič­ni pi­ja­ni­sta Ni­ko­la Vuk­če­vić po­la­ko ali si­gur­no po­sta­je džez-pi­ja­ni­sta, ne u smi­slu im­pro­vi­za­tor­skih vje­šti­na, već u smi­slu in­ter­pre­ta­ci­je. Po­što je obo­je ko­ri­stilo not­ni tekst, Du­ši­ca do­ne­kle, ali stro­go kao še­mu, ve­če­ras, kao i sva­ki put, bi­lo je ne­kih iz­ne­na­đe­nja za ko­ja Ni­ko­la ni­je bio spre­man, ali je upra­vo to lje­po­ta ži­vog na­stu­pa. Du­ši­ca Kor­dić se do­ka­za­la ne sa­mo kao vir­tu­oz po­seb­nog ko­va u iz­vo­đe­nju džez stan­dar­da, ali i umjet­nič­ke mu­zi­ke („Čar­daš“ Vi­to­ri­ja Mon­ti­ja, „Ave Ma­ria“ Asto­ra Pja­co­le), ali i kao autor­ka „Ru­mun­ske rap­so­di­je“. Sa­rad­nja sa Du­ši­com za Ni­ko­lu je vr­lo in­spi­ra­tiv­na, s ob­zi­rom da je ona sklo­na im­pro­vi­za­ci­ja­ma, sva­ki put ista dje­la iz­vo­di dru­ga­či­je. „Ako ra­di­te do­volj­no do­bro bi­lo ko­ji mu­zič­ki ža­nr, mo­že­te da op­sta­ne­te, bo­lje je bi­ti na vi­še stra­na, pod uslo­vom da ne tr­pi kva­li­tet“, ka­že Du­ši­ca. Pla­ni­ra­ju još nekoliko za­jed­nič­kih kon­cera­ta.
-Tra­di­ci­o­nal­no kon­ci­pi­ra­mo ne­tra­di­ci­o­nal­ni pro­gram u smi­slu žan­ra, i u smi­slu mul­ti­me­di­je, jer je bi­lo i svi­ra­nja i pje­va­nja, što je ne­što dru­ga­či­je i in­te­re­sant­ni­je. Ovo je pi­lot-pro­je­kat u smi­slu pro­gra­ma i nje­go­ve do­stup­no­sti, s ob­zi­rom da ja mo­ram da in­ter­pre­ti­ram džez jer sam kla­sič­no ško­lo­va­ni pi­ja­ni­sta. To mi da­je ne­ke pred­no­sti u in­ter­pre­ta­tor­skom smi­slu, ali opet sam za­ki­nut s ob­zi­rom da ni­sam ško­lo­va­ni dže­zer, mo­žda ni­kad ni­sam ni pro­bao da im­pro­vi­zu­jem ne­što. Hva­la bo­gu, ima do­sta džez-kom­po­zi­ci­ja, za­pi­sa­nih od no­te do no­te i dok je to­ga, bi­ću za­do­vo­ljan, jer me taj pra­vac sa­da za­ni­ma, ka­že Vuk­če­vić za „Dan“. No­te za pro­gram na­šao je pre­ko in­ter­ne­ta, kao što je „Pro­ljeć­na svi­ta“ Azi­ze Mu­sta­fe Za­deh, azer­bej­džan­ske et­no-džez pi­ja­nist­ki­nje, kom­po­zi­tor­ke i pje­va­či­ce, kao i kom­po­zi­ci­je Ni­ne Si­mo­ne, či­ju je pje­smu „The Ot­her Wo­man“ Du­ši­ca ot­pje­va­la na azer­bej­džan­skom je­zi­ku, što je zvu­ča­lo pot­pu­no in­ven­tiv­no.
Za­ni­mlji­vo je da su Du­ši­ca i Ni­ko­la vr­šnja­ci. Du­ši­ca Kor­dić je na­kon osnov­nog mu­zič­kog obra­zo­va­nja, ko­je je ste­kla u Ko­to­ru, na­sta­vi­la sred­nju mu­zič­ku ško­lu u Be­o­gra­du (S.S.Mo­kra­njac) u kla­si re­no­mi­ra­nog pro­fe­so­ra vi­o­li­ne De­ja­na Mi­ha­i­lo­vi­ća, kod ko­jeg i di­plo­mi­ra­la. Ni­ko­la Vuč­ko­vić je za­vr­šio ni­žu mu­zič­ku u Bu­dvi na od­sje­ku za kla­vir u kla­si Ga­bri­e­le Ak­sa­mit. Sred­nju mu­zič­ku ško­lu na­sta­vlja u Su­bo­ti­ci u kla­si Ma­ti­je Mol­ce­ra, a za­tim u Ita­li­ji na Aka­de­mi­ji u No­va­ri u kla­si Ma­ri­a­na Mi­kea gdje­ je di­plo­mi­rao. Na­po­re­do je stu­di­rao i Mu­zič­ku Aka­de­mi­ju na Ce­ti­nju u kla­si Bo­ri­sa Kra­lje­vi­ća, a ma­gi­stri­rao u kla­si prof. Vla­di­mi­ra Boč­kar­jo­va. Du­ši­ca se usa­vr­ša­va­la u Ame­ri­ci i Nor­ve­škoj. Za­vr­ši­la je i džez-pje­va­nje (vo­kal) u Be­o­gra­du u kla­si Vla­da­ne Mar­ko­vić. U Ame­ri­ci je za­vr­ši­la kurs ču­ve­nog ame­rič­kog ste­pa (ples), či­ji in­struk­tor je bi­la u be­o­grad­skoj ple­snoj ško­li. Čla­ni­ca je “Dua Mon­te­ne­gro” sa gi­ta­ri­stom Dra­že­nom Jo­ko­vi­ćem sa ko­jim već če­ti­ri go­di­ne za­re­dom na­stu­pa u An­šta­tu u Nje­mač­koj na Fe­sti­va­lu „Bach Advent” i za­hva­lji­ju­ći nji­ma iz­da­li su i svoj pr­vi CD za nje­mač­ko tr­ži­šte.
M.D.P.


Pi­ja­ni­sta pri­je di­rek­to­ra

-Bi­ti di­rek­tor je vr­lo od­go­vor­na funk­ci­ja, a bi­ti pi­ja­ni­sta zna­či po­sve­će­nost kon­cert­noj ak­tiv­no­sti, te uz pra­vu or­ga­ni­za­ci­ju sve mo­že da se po­stig­ne. Pr­ven­stve­no sam ško­lo­van da bu­dem pi­ja­ni­sta, ma­gi­star sam kla­vi­ra, a jav­na funk­ci­ja mi zna­či jer me je vra­ti­la u moj rod­ni grad, s ob­zi­rom na to da sam pri­je ži­vio na Ce­ti­nju, a ra­dio u Pod­go­ri­ci, u MŠ „Va­sa Pa­vić“, kže Vuk­če­vić.