- Čo­vjek ako ne­ma da­ra da bu­de pri­ča­snik bo­žan­ske svje­tlo­sti ko­ja mu da­je vječ­nost i ne­pro­la­znost, za­lud se ra­đa na ovoj ze­mlji. Bog je vi­đe­nja te svje­tlo­sti udo­sto­jio Ni­ko­lu Te­slu, iz ro­da na­še­ga - ka­zao je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je na Aka­de­mi­ji ko­ja je is­pred nik­šić­kog Sa­bor­nog hra­ma upri­li­če­na po­vo­dom 160 go­di­na od Te­sli­nog ro­đe­nja. Srp­ski ge­ni­je, is­ta­kao je mi­tro­po­lit, po­ti­če iz po­ro­di­ce u ko­joj je utka­na sve­šte­nič­ka lo­za. Čo­vje­čan­stvu je po­da­rio svje­tlost ko­ja nas i da­nas oba­sja­va, a o njoj je za­pi­sao da je to svje­tlost ko­ja mi­li­u­je, kao što mi­lu­je, re­kao je mi­tro­po­lit, maj­čin­ska i očin­ska ru­ka.
- Svje­tlost ko­ja mi­lu­je je ona ko­ju je oče­vid­no ste­kao i svo­jim tru­dom i svo­jim pod­vi­gom, ali to je i Taj­na. Te­sla je i sam bio svje­stan svog da­ra, i tom da­ru je pri­nio svoj ži­vot i sve svo­je žr­tvo­vao da bi kroz nje­ga i pre­ko nje­ga ta svje­tlost po­sta­la dar i za sve­u­kup­no čo­vje­čan­stvo do da­na­šnje­ga da­na - re­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
Sve­ti ar­hi­je­rej­ski Sa­bor Srp­ske Pra­vo­slav­ne Cr­kve (SPC) za­tra­žio je da se Te­sli­ni osta­ci sa­hra­ne u por­ti hra­ma Sv. Sa­ve na Vra­ča­ru, i to ne bez raz­lo­ga, jer je srp­ski ge­ni­je sin pra­vo­slav­nog sve­šte­ni­ka, kr­šten je u cr­kvi u rod­nom Smi­lja­nu 1856. go­di­ne, a ni­je krio svo­je sa­zna­nje da je dar ko­ji je do­bio na pr­vom mje­stu dar bo­ži­ji. U pi­smi­ma upu­će­nim ne­kim svo­jim sa­vre­me­ni­ci­ma, na­gla­ša­vao je da se na ko­lje­ni­ma mo­li Bo­gu, da je pra­vo­slav­ne vje­re i da pri­pa­da pra­vo­slav­noj cr­kvi ko­joj su slu­ži­li nje­gov otac i uja­ci. Umro je u Ame­ri­ci, sam i si­ro­ma­šan, a ma­lo na­kon što je sa­hra­njen, ka­zao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, ne­ko je nje­go­ve zem­ne ostat­ke iz­va­dio iz ze­mlje i kre­mi­rao. Spa­ljen je, is­ta­kao je mi­tro­po­lit, kao i Sv. Sa­va, „si­nan­pa­šin­skim du­hom”.
- Za­i­sta je sram­no što su ura­di­li sa Ni­ko­lom Te­slom po­sli­je nje­go­ve smr­ti. Ne znam ima li još ne­gdje ne­ki obi­čan čo­vjek, a ka­mo­li je­dan ta­kav, da se ni­je udo­sto­jio ono­ga če­ga se udo­sto­ja­va sva­ko ljud­sko bi­će - da se prah vra­ti pra­hu, i da se on sa­hra­ni na na­čin ko­ji mu pri­sto­ji. Na­da­mo se i Bo­gu se mo­li­mo, a to bi bi­lo naj­zna­čaj­ni­je ove go­di­ne da se do­go­di, da se Ni­ko­la Te­sla sa­hra­ni kod hra­ma na Vra­ča­ru i da se nje­gov prah cje­lu­je sa pra­hom Sv.Sa­ve, ka­zao je mi­tro­po­lit.
Te­slu su opi­si­va­li i na­zi­va­li ga ča­rob­nja­kom na­u­ke, re­kao je Ra­ko Ra­du­si­no­vić u ime Dru­štva „Ni­ko­la Te­sla“ iz Pod­go­ri­ce, čo­vje­kom ko­ji je osvi­je­tlio svi­jet, ko­ji je iz­u­mi­telj i iz­van vre­me­na. Pri­rod­no bi bi­lo, re­kao je Ra­du­si­no­vić, da 10. jul, dan Te­sli­nog ro­đe­nja bu­de po­sve­ćen pr­vom va­se­ljen­skom sve­ti­te­lju na­u­ke.
- Svo­jim epo­hal­nim dje­lom spo­jio je tri vi­je­ka i dva mi­le­ni­ju­ma i svr­stao se u ple­ja­du pra­vih, auten­tič­nih, re­ne­san­snih lič­no­sti ko­je će čo­vje­čan­stvo, bez ob­zi­ra na no­ve ide­je i na­uč­ne pro­do­re ko­je će do­ni­je­ti bu­duć­nost, vje­či­to pam­ti­ti kao lju­de ko­ji su svo­jim hu­ma­nim vi­zi­ja­ma i uni­ver­zal­no vri­jed­nim dje­lom pro­mi­je­ni­li svi­jet i vje­či­to za­du­ži­li čo­vje­čan­stvo, re­kao je Ra­du­si­no­vić. On je pred­lo­žio i da se spo­me­nik Te­sli po­sta­vi kod Sa­bor­ne cr­kve Sv. Va­si­li­ja u Nik­ši­ću.
Dr Trip­ko Dra­ga­nić go­vo­rio je o Te­sli­nom po­ri­je­klu, o Dra­ga­ni­ći­ma iz Ba­nja­na ko­ji ima­ju ko­ri­je­ne od pri­je sko­ro osam vi­je­ko­va i ko­ji su pri­pa­da­li sred­njo­vje­kov­noj srp­skoj vla­ste­li o če­mu po­sto­je za­pi­si u du­bro­vač­kom i ko­tor­skom ar­hi­vu. Od kne­za Dra­ga­na Dra­ga­ni­ća, na­sta­la su broj­na brat­stva a me­đu nji­ma i Te­sle. Bje­že­ći od ra­znih pri­ti­ska ne­ki su spas pro­na­šli na pod­ruč­ju Dal­ma­ci­je i Li­ke. U knji­zi „Ne­nad­ma­šni ge­ni­je-ži­vot Ni­ko­le Te­sle” ko­ju je na­pi­sao Te­slin bi­o­graf i pri­ja­telj Džon O` Nil, na­uč­nik ja­sno go­vo­ri o svom po­ri­je­klu, do­da­je Dra­ga­nić.
Or­ga­ni­za­to­ri aka­de­mi­je bi­li su Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-.pri­mor­ska, Epar­hi­ja bu­di­mljan­sko-nik­šić­ka i NVO Dru­štvo „Ni­ko­la Te­sla” iz Pod­go­ri­ce, a su­or­ga­ni­za­to­ri Me­đu­na­rod­ni cen­tar za is­tra­ži­va­nje na­sle­đa „Ni­ko­la Te­sla“ Be­o­grad-Mo­skva i In­sti­tut za srp­sku kul­tu­ru Nik­šić. U pro­gra­mu, ko­ji je vo­dio sve­šte­nik Ni­ko­la Pe­jo­vić, uče­stvo­va­li su hor „Sv. No­vo­mu­če­ni­ka Stan­ka” ko­jim ru­ko­vo­di pro­fe­sor Len­ka Du­ru­to­vić, gu­slar Go­ran Pe­ro­vić i vi­o­lo­nist­ki­nja Ta­ma­ra Kri­vo­ka­pić.B.BRA­ŠNjO


Je­dan je­di­ni i ne­pre­va­zi­đe­ni

Na aka­de­mi­ji pri­sut­ni­ma se obra­tio i in­že­njer Du­šan M. Te­sla, je­dan od po­to­ma­ka srp­skog ge­ni­ja, ko­ji je is­ta­kao da su svi po­no­sni što sa jed­nim ta­kvim čo­vje­kom ima­ju bi­lo ka­kve ve­ze.
- Bio je je­dan je­di­ni, ne­pre­va­zi­đe­ni ge­ni­je ka­kav se do sa­da ni­je ro­dio, ili se mo­žda vi­še ni­ka­da ne­će ni ro­di­ti. Pri­bli­ži­ti se nje­mu na bi­lo ko­ji na­čin je mo­žda ne­mo­gu­ća mi­si­ja ali nas to ne spre­ča­va da bu­de­mo lju­di i da svo­ju dje­cu vas­pi­ta­va­mo u istom ma­ni­ru i to je me­ni naj­bo­lji na­čin da sa po­no­som ka­žem da sam po­to­mak Ni­ko­le Te­sle, re­kao je mla­di in­že­njer elek­tro­teh­ni­ke.
Na aka­de­mi­ji go­vo­ri­la i mr Mil­ka Kre­so­ja iz Me­đu­na­rod­nog in­sti­tu­ta za is­tra­ži­va­nje na­sle­đa „Ni­ko­la Te­sla” Be­o­grad - Mo­skva ko­ja je is­ta­kla da je Te­sla naj­bli­sta­vi­ji um ko­ji je ho­dao na­šom pla­ne­tom. Ne­ma na­uč­ni­ka na svi­je­tu ko­jem je, ka­za­la je ona, ta­ko kao Te­sli bio otvo­ren „di­rekt­ni na­uč­ni ka­non iz ko­jeg su se si­pa­le ide­je kao iz ro­ga iz­o­bi­lja”.
Je­dan od naj­bli­sta­vi­jih umo­va čo­vje­čan­stva, na­pi­sao je dr Stra­hi­nja Bu­la­jić, u svom iz­la­ga­nju ko­je je na aka­de­mi­ji pro­či­ta­no, iz­mi­je­nio je ci­vi­li­za­cij­ske to­ko­ve, osta­vio vječ­ni trag u na­u­ci, a nje­gov rad, na­gla­sio je dr Bu­la­jić, utkan je u sve seg­men­te da­na­šnji­ce i bu­du­ćih vi­je­ko­va. Elek­tri­ci­tet je oblast u ko­jem je do­ži­vio sla­vu, a ka­ko Bu­la­jić na­vo­di, sa vi­še od 700 po­zna­tih pa­te­na­ta, uz Fa­ra­de­ja, Te­sla se sma­tra naj­ve­ćim pro­na­la­za­čem u isto­ri­ji na­u­ke.
- Ne­ko je pra­vil­no pri­mi­je­tio-je­di­ni pje­snik u na­u­ci. Sve što je či­nio to­kom svo­jih is­tra­ži­va­nja, ali i u ži­vo­tu, ra­dio je iz­van­red­no, za­pa­nju­ju­će i ču­de­sno. Či­nio je to ge­ni­jal­no, da­kle jed­no­stav­no, da bi slu­žio čo­vje­čan­stvu, a za uz­vrat ni­je tra­žio ni­šta – is­ti­če Bu­la­jić.