Iz­lo­žbom umjet­nič­kih dje­la uče­sni­ka li­kov­ne ko­lo­ni­je, ko­ja je bi­la sa­stav­ni dio sed­mog Be­dem fe­sta, na nik­šić­koj tvr­đa­vi sta­vlje­na je tač­ka na ovu mu­zič­ko – za­bav­nu ma­ni­fe­sta­ci­ju, ko­ja je ove go­di­ne odr­ža­na kra­jem av­gu­sta pod slo­ga­nom „Vje­ruj”. De­set umjet­ni­ka - Bo­ško Ra­i­če­vić, Ve­sna Su­šić, Iva Sta­ni­šić, Zo­ran Mi­ća­no­vić, Li­di­ja Nik­če­vić, Ra­de Pi­žu­ri­ca, Ti­ja­na Mr­vo­še­vić, Vla­di­slav Pa­trić, Mi­le­na Kri­vo­ka­pić, Da­vid De­li­ba­šić iz Nik­ši­ća, uklju­ču­ju­ći i ne­ko­li­ko dje­ce, pred­sta­vi­li su svo­je lič­ne im­pre­si­je sa be­de­ma, ova­plo­će­ne na plat­ni­ma ili na dru­gim ma­te­ri­ja­li­ma. Te­ma ovo­go­di­šnje ko­lo­ni­je bi­la je „Po­gled s be­de­ma”, a ko­or­di­na­tor­ka je bi­la umjet­ni­ca Ma­ri­ja Ve­mić.
Otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu is­tak­nu­ti isto­ri­čar umjet­no­sti dr Alek­san­dar Či­li­kov na­gla­sio je da Pe­tra Šun­di­ća, di­rek­to­ra Be­dem fe­sta sma­tra Don Ki­ho­tom cr­no­gor­ske kul­tu­re, jer ka­ko je po­ja­snio u Cr­noj Go­ri se ni­je la­ko ba­vi­ti kul­tu­rom.
Zo­ran Mi­ća­no­vić is­ti­če da je za­da­ta te­ma bi­la in­spi­ra­tiv­na, te da je bi­ra­ju­ći iz­me­đu po­pa Mi­la Jo­vo­vi­ća i vo­za ta­ko­zva­nog „Ći­ra” ko­ji je sa­o­bra­ćao pru­gom od Nik­ši­ća do Bi­le­će na ko­joj je sa­o­bra­ćaj ob­u­sta­vljen pri­je 40 go­di­na, od­lu­čio da na­sli­ka upra­vo voz.
- Po­pa Mi­la Jo­vo­vi­ća ne pam­tim, ali se ra­do sje­ćam „Ći­ra” i pru­ge ka Bi­le­ći na ko­joj je sa­o­bra­ćaj ob­u­sta­vljen 25. mar­ta 1976. go­di­ne. Voz ko­ji je bio ja­ko spor, ostao mi je u li­je­pom sje­ća­nju. Upra­vo zbog te spo­re vo­žnje mo­glo se mno­go to­ga vi­še za­pa­zi­ti to­kom pu­to­va­nja, ka­že Mi­ća­no­vić.
Ve­sna Su­šić, is­ti­če da sa­ma ri­ječ be­dem zna­či do­mi­na­ci­ju nad ne­čim ili ne­kim.
- Na­ma umjet­ni­ci­ma je umjet­nost taj ne­ki be­dem ko­ji ko­ri­sti­mo kao skri­va­nje od sva­ko­dnev­nih stva­ri. Ako si na be­de­mu, iz­nad ne­če­ga si, sa­kri­ven si. Umjet­nič­ki be­dem nam do­no­si ne­ka­kav mir, spo­koj, mi­sao ko­ja je iz­nad sva­ko­dnev­nih stva­ri. Na­ro­či­to tim pri­je ako se zna da ži­vi­mo u so­ci­ja­li, okru­že­ni smo ne­mi­ri­ma, de­mon­stra­ci­ja­ma, oku­plja­nji­ma rad­nič­kim. Otu­da, na mom ra­du skr­šte­ne ša­ke na le­đi­ma ne­ko­ga ko sto­ji i nad­gle­da, ka­že Su­šić.
U pre­po­zna­tlji­vom sti­lu svoj do­pri­nos ma­ni­fe­sta­ci­ji dao je i Vla­di­slav Pa­trić, na či­jim ra­do­vi­ma do­mi­ni­ra mo­tiv pti­ce, ko­jim, ka­ko ka­že, že­li pri­ka­za­ti slo­bod­ni duh Nik­ši­ća.
- Mi­slim da pti­ca ko­ju sam na­sli­kao od­go­va­ra te­mi. Pti­ce su do­sta slič­ne lju­di­ma, upra­vo za­to sam joj i dao ma­lo ljud­ske oso­bi­ne. Te­žio sam ener­get­skom pri­ka­zu, u stva­ri gran­di­o­zno­sti bi­ća, a ne pti­ce kao vr­ste, ka­že Pa­trić. Pti­cu je na­sli­kao, do­da­je, na po­lo­vi­ni pu­ta iz­me­đu sun­ca i zi­di­na sta­rog gra­da Ono­go­šta. Po­ja­šnja­va da pti­ca ko­ju je osli­kao ni­je u le­tu, ali ener­get­ski že­li da po­le­ti.
Bo­ško Ra­i­če­vić, aka­dem­ski sli­kar na ko­lo­ni­ji se pred­sta­vio ra­dom iz ci­klu­sa ko­ji stva­ra zad­njih de­se­tak go­di­na za­jed­no sa ci­klu­som „Sta­bla”.
- Na­sli­kao sam pej­zaž na ko­me ima i ku­ći­ca, ko­je po­ka­zu­ju da ima tu i onog ur­ba­nog. Te­ma je­ste „Po­gled s Be­de­ma” ali ona ni­je ogra­ni­ča­va­ju­ća, jer sva­ki od stva­ra­la­ca ima svo­ju in­spi­ra­ci­ju ko­ju no­si u se­bi. Gdje god se po­pe­nje ili spu­sti on ima svoj po­gled na bu­duć­nost, ka­že Ra­i­če­vić.
Ve­če je upot­pu­nio džez trio Mi­lo­rad - Šu­le Jo­vo­vić na kla­vi­ru, Sa­nja Ra­ič­ko­vić, so­list­ki­nja i Mi­li­vo­je Pi­ću­rić, kon­tra­bas.
U do­go­vo­ru sa uče­sni­ci­ma ko­lo­ni­je, sli­ke će bi­ti po­klo­nje­ne part­ne­ri­ma ko­ji su pro­te­klih go­di­na bi­li po­dr­ška i uzda­ni­ca Be­dem Fe­stu, sa ko­ji­ma se, na obo­stra­no za­do­volj­stvo, una­pre­đu­je da­lja sa­rad­nja.
- Od od­no­sa iz­me­đu pri­vre­de i kul­tu­re za­vi­si ko­na­čan kva­li­tet ži­vo­ta lju­di, zbog to­ga že­li­mo da nje­gu­je­mo one od­no­se ko­je ima­mo i da skre­ne­mo pa­žnju na va­žnost sa­rad­nje i za­šti­tu vri­jed­no­sti, ko­je se sa­mo pri­mje­rom i dje­lom, mo­gu sa­ču­va­ti, is­ti­če Šun­dić.
L.N.