Mi­ra Stu­pi­ca ko­ja je 2001. go­di­ne pro­gla­še­na glu­mi­com vi­je­ka još jed­nom će oži­vje­ti pred srp­skom pu­bli­kom. Na njen ras­ko­šni ta­le­nat pod­sje­ti­će­mo se na Ve­li­koj sce­ni Na­rod­nog po­zo­ri­šta, ko­je će 3. ok­to­bra u 19.30 ča­so­va or­ga­ni­zo­va­ti pri­god­nu sve­ča­nost pod na­zi­vom „Mi­ri Stu­pi­ci s lju­ba­vlju”. Ka­ko ka­žu u na­ci­o­nal­nom te­a­tru sve se od­i­gra­va u znak sje­ća­nja i po­što­va­nja na slav­nu srp­sku i ju­go­slo­ven­sku glu­mi­cu. O po­zo­ri­šnoj di­vi te ve­če­ri go­vo­ri­će nje­ne ko­le­ge, emi­nent­ni umjet­ni­ci, iz po­zo­ri­šnih ku­ća u ko­ji­ma je ostva­ri­la iz­u­zet­nu ka­ri­je­ru, a ko­ja ju je i „kru­ni­sa­la” za glu­mi­cu 20. vi­je­ka. Tom pri­li­kom bi­će pri­ka­za­ni i in­ser­ti iz po­zo­ri­šnih pred­sta­va, fil­mo­va i te­le­vi­zij­skih se­ri­ja ko­ji će pod­sje­ti­ti na ne­ke od nje­nih an­to­lo­gij­skih ulo­ga. Na­rod­no po­zo­ri­šte u Be­o­gra­du u ko­jem je di­va po­če­la i za­vr­ši­la ka­ri­je­ru, ovim po­vo­dom po­kre­će i ini­ci­ja­ti­vu da se usta­no­vi na­gra­da sa ime­nom slav­ne glu­mi­ce. Istog da­na, u 19 ča­so­va, u fo­a­jeu po­zo­ri­šta bi­će pred­sta­vljen i dio po­stav­ke „Mi­ra Stu­pi­ca glu­mi­ca ve­ka”, ko­jim je srp­ski na­ci­o­nal­ni te­a­tar obi­lje­žio 90. ro­đen­dan le­gen­dar­ne glu­mi­ce. Mi­ra Stu­pi­ca je bi­la čla­ni­ca Dra­me Na­rod­nog po­zo­ri­šta u Be­o­gra­du od 1941. do 1943, po­tom 1947. go­di­ne, a po­sled­nji an­ga­žman za­jed­no sa Bo­ja­nom Stu­pi­com, pot­pi­sa­la je 1. sep­tem­bra 1959. u vri­je­me uprav­ni­ka Mi­la­na Bog­da­no­vi­ća. Pr­va ulo­ga u Na­rod­nom po­zo­ri­štu bi­la je Dru­ga dje­voj­ka u pred­sta­vi „Đi­do” Jan­ka Ve­se­li­no­vi­ća – Dra­go­mi­ra Br­za­ka ko­ja je u re­ži­ji Du­ša­na Ra­den­ko­vi­ća pre­mi­jer­no iz­ve­de­na 20. de­cem­bra 1941. go­di­ne. Po­sled­nja ro­la ko­ju je ostva­ri­la u Na­ci­o­nal­nom te­a­tru bi­la je Sta­na u pred­sta­vi „Sta­no­je Gla­vaš” Đu­re Jak­ši­ća, ko­ja je pre­mi­jer­no iz­ve­de­na 3. ok­to­bra 1979. go­di­ne u re­ži­ji Gra­di­mi­ra Mir­ko­vi­ća. Stu­pi­ca je pre­mi­nu­la 19. av­gu­sta u Be­o­gra­du, u 93. go­di­ni.
Is­pra­ćaj za kre­ma­ci­ju po­smrt­nih osta­ta­ka odr­žan je če­ti­ri da­na ka­sni­je, 23. av­gu­sta na No­vom gro­blju u Be­o­gra­du. Glu­mi­ca ve­li­kog ta­len­ta i ši­ro­kog stva­ra­lač­kog ra­spo­na, ko­ja je obi­lje­ži­la ci­je­lo raz­do­blje po­zo­ri­šnog ži­vo­ta u Ju­go­sla­vi­ji po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta, ro­đe­na je 17. av­gu­sta 1923. go­di­ne u Gnji­la­nu. Osim u Na­rod­nom po­zo­ri­štu u Be­o­gra­du, bli­sta­vu ka­ri­je­ru gra­di­la je i u Ju­go­slo­ven­skom dram­skom po­zo­ri­štu u Be­o­gra­du i Hr­vat­skom na­rod­nom ka­za­li­štu u Za­gre­bu. Kao gost, na­stu­pa­la je na sce­na­ma Ate­ljea 212, Be­o­grad­skog dram­skog po­zo­ri­šta, Zve­zda­ra te­a­tra u Be­o­gra­du i Cr­no­gor­skog na­rod­nog po­zo­ri­šta u Pod­go­ri­ci. Ras­po­la­žu­ći obi­ljem pri­rod­nih da­ro­vi­to­sti: pri­vla­čan, žen­stven fi­zič­ki iz­gled, to­pao i su­ge­sti­van glas, pla­sti­čan i iz­ra­zit gest (do­dav­ši im ste­če­ne vr­li­ne uzor­nog pro­fe­si­o­nal­ca – mar­lji­vost i iz­o­štre­nu sa­mo­kri­tič­nost), ona je iskre­nom osje­ćaj­no­šću pro­že­la sva svo­ja ostva­re­nja. To je či­ni­lo nje­nu glu­mu i pri­snom i su­ge­stiv­nom, što je do­pri­ni­je­lo nje­noj ve­li­koj po­pu­lar­no­sti kod pu­bli­ke, ko­joj ni­je bi­lo prem­ca me­đu glum­ci­ma ši­rom Ju­go­sla­vi­je u dru­goj po­lo­vi­ni 20. vi­je­ka. U bo­ga­toj ga­le­ri­ji po­zo­ri­šnih li­ko­va ko­je je ostva­ri­la, iz­dva­ja­ju se: Puk („San let­nje no­ći”, V. Šek­spi­ra), Pe­tru­nje­la („Dun­do Ma­ro­je” M. Dr­ži­ća), Lu­ci­je­ta („Ri­bar­ske sva­đe”, K. Gol­do­ni­ja), La­vren­ci­ja („Fu­en­te­o­ve­hu­na”, Lo­pe de Ve­ga), Sa­ša Nje­gi­na („Ta­len­ti i obo­ža­va­o­ci” N. Ostrov­ski), Da­ni­ca („Lju­bav”, M. Đo­ko­vić), Gru­ša Va­hand­ze („Kav­ka­ski krug kre­dom”, B. Breh­ta), Mi­ran­do­li­na („Mi­ran­do­li­na”, K. Gol­do­ni­ja), Gru­šenj­ka („Bra­ća Ka­ra­ma­zo­vi”, F. M. Do­sto­jev­skog), Vi­o­la („Bo­go­ja­vljen­ska noć”, V. Šek­spi­ra), Na­sta­sja Fi­li­pov­na („Idi­ot”, F. M. Do­sto­jev­skog), Ana Ka­re­nji­na („Ana Ka­re­nji­na”, L. N. Tol­sto­ja), Ma­dam San Žen („Ma­dam San Žen”, V. Sar­dua), Jo­va­na („Sve­ta Jo­va­na”, Dž. B. Šoa), Ma­ri­ja („Ma­ri­ja se bo­ri s an­đe­li­ma”, P. Ko­ho­u­ta), Ig­na­ci­ja, („Ve­če­ras im­pro­vi­zu­je­mo”, L. Pi­ran­de­la), Al­ta­na („Te­to­vi­ra­ne du­še”, Go­ra­na Ste­fa­nov­skog), Živ­ka Ne­dić („Ge­ne­ral Ne­dić”, S. Ko­va­če­vi­ća), Prin­ce­za Kse­ni­ja („Prin­ce­za Kse­ni­ja od Cr­ne Go­re”, R. Voj­vo­dić)...
Po­red ne­pre­kid­nog pri­su­stva na po­zo­ri­šnim sce­na­ma, ostva­ri­la je vi­še ulo­ga u fil­mo­vi­ma i na te­le­vi­zi­ji. Pr­vi film, sni­mi­la je 1951. go­di­ne – „Ba­ko­nja fra Br­ne” (re­ži­ja Fe­dor Han­že­ko­vić), a za­tim i „Sto­jan Mu­ti­ka­ša” (re­ži­ja, ta­ko­đe, Fe­dor Han­že­ko­vić), „Ja­ra go­spo­da” (re­ži­ja Bo­jan Stu­pi­ca), „Han­ka” (re­ži­ja Slav­ko Vor­ka­pić), „Dan če­tr­na­e­sti” (re­ži­ja Zdrav­ko Ve­li­mi­ro­vić), „Mu­ški iz­let” (re­ži­ja Vol­fgang Šta­u­te), „Roj i de­li­je” (re­ži­ja Mi­ća Po­po­vić), „Kr­va­va baj­ka” (re­ži­ja To­ri Jan­ko­vić), „Do­ru­čak sa đa­vo­lom” (re­ži­ja Mi­ro­slav An­tić), „Ka­ko umre­ti” (re­ži­ja M. Sta­men­ko­vić)...
M.Nj.


Do­bit­ni­ca Ve­li­ke na­gra­de CNP-a

Ostva­ri­la je vi­še ulo­ga u TV dra­ma­ma („Po­se­ta sta­re da­me”, „Di­ren­ma­ta”), a van­se­rij­sku kre­a­ci­ju da­la je ulo­gom Ki­ke Bi­bić u te­le­vi­zij­skoj se­ri­ji „TV bu­kvar” A. Po­po­vi­ća. Za svoj iz­u­ze­tan umjet­nič­ki do­pri­nos do­bi­la je ve­li­ki broj na­gra­da: Sa­ve­zna na­gra­da Vla­de FNRJ 1949 go­di­ne, za­tim Sed­mo­jul­ska na­gra­da, Vu­ko­va na­gra­da, Do­bri­čin pr­sten, dvi­je Ste­ri­ji­ne na­gra­de (za na­ro­či­te za­slu­ge na una­pre­đe­nju ju­go­slo­ven­ske po­zo­ri­šne umjet­no­sti i kul­tu­re za ulo­gu Kse­ni­je u dra­mi Prin­ce­za Kse­ni­ja od Cr­ne Go­re), Or­den ra­da i Or­den sa cr­ve­nom za­sta­vom, dvi­je Na­gra­de gra­da Za­gre­ba, Zlat­ni me­da­ljon „Lju­bi­ša Jo­va­no­vić”, Na­gra­da „Jo­a­kim Vu­jić”, tri Zlat­na lo­vo­ro­va vi­jen­ca na Fe­sti­va­lu ma­lih i eks­pe­ri­men­tal­nih sce­na u Sa­ra­je­vu, broj­ne pla­ke­te i po­ve­lje. Pr­va je do­bit­ni­ca i no­vo­u­sta­no­vlje­ne Ve­li­ke na­gra­de ko­ju do­dje­lju­je Cr­no­gor­sko na­rod­no po­zo­ri­šte iz Pod­go­ri­ce. Za svo­ja ostva­re­nja na fil­mu, na­gra­đe­na je Zlat­nom film­skom tra­kom Me­đu­na­rod­nog in­sti­tu­ta za ki­ne­ma­to­gra­fi­ju SR Nje­mač­ke, Zlat­nom are­nom Fe­sti­va­la ju­go­slo­ven­skog fil­ma u Pu­li, Na­gra­dom „Te­o­do­ra” na Film­skom fe­sti­va­lu u Ni­šu. Za iz­u­zet­nu ulo­gu u se­ri­ji „TV bu­kvar”, do­bi­la je di­plo­mu Fe­sti­va­la te­le­vi­zi­je na Ble­du 1969. go­di­ne, a na­red­ne go­di­ne Pla­ke­tu Zla­to­ro­ga iz Ma­ri­bo­ra kao naj­po­pu­lar­ni­ja lič­nost TV ekra­na.