Lju­bi­te­lji umjet­no­sti u gra­du pod Tre­bje­som prek­si­noć su u dvo­ra­ni Ško­le za osnov­no i sred­nje mu­zič­ko obra­zo­va­nje „Da­ra Čo­ko­ri­lo” bi­li u pri­li­ci da pri­su­stvu­ju mul­ti­me­di­jal­nom per­for­man­su „Re­tro­spek­ti­ve” li­kov­nog umjet­ni­ka Jo­va­na Ka­ra­dži­ća – Ka­dža. Iz­lo­že­na sli­ka naj­no­vi­je nje­go­vo ostva­re­nje, sli­kar­ski dip­tih, mu­ral. Na sli­ci pri­ka­za­ni, sa jed­ne stra­ne ži­vi kul­tur­ni stva­ra­o­ci – no­vi­nar i pu­bli­ci­sta Mak­sim Vu­ja­čić, pi­sac, re­di­telj, sce­na­ri­sta, Ob­rad Ne­ne­zić, glu­mac i vo­di­telj Mi­ro Ni­ko­lić, ko­re­o­graf i ne­ka­da­šnji umjet­nič­ki ru­ko­vo­di­lac „Za­hu­mlja”, Ra­di­slav Đu­ri­čić i Jo­van Ka­ra­džić. Sa dru­ge stra­ne su por­tre­ti nik­šić­kih za­slu­žnih stva­ra­la­ca ko­ji ni­je­su me­đu ži­vi­ma – ar­hi­tek­te Slo­bo­da­na Vu­kaj­lo­vi­ća, pri­vred­ni­ka Sta­ni­sla­va Ća­na Ko­pri­vi­ce, pje­sni­ka i afo­ri­sti­ča­ra Mi­la­na Du­ga Kri­vo­ka­pi­ća, pje­sni­ka i bo­e­ma Vi­to­mi­ra Vi­ta Ni­ko­li­ća, sli­ka­ra Du­ša­na Jek­ni­ća, re­di­te­lja i sce­na­ri­ste Živ­ka Ni­ko­li­ća i glu­ma­ca Velj­ka Man­di­ća i Dra­ga Ma­lo­vi­ća. Pri dnu dru­gog di­je­la je zgra­da sta­rog Nik­šić­kog po­zo­ri­šta ko­ga vi­še ne­ma, a si­lu­e­te po­sma­tra­ča su po­la­zni­ci nje­go­ve ško­le Ars.
Ka­ra­džić is­ti­če da su mu in­spi­ra­ci­ja za ovo dje­lo bi­la ju­tar­nja dru­že­nja uz ča­ši­cu sa nje­go­vim dru­ga­ri­ma.
- Ovo je moj ma­li dug pre­ma jed­nom bro­ju nik­šić­kih ve­li­ka­na. Da bi se pred­sta­vi­li svi za­slu­žni ve­li­ka­ni Nik­ši­ća po­treb­no je još mno­go to­ga ura­di­ti. Ne­ka ovaj moj rad pod­stak­ne dru­ge da na­sta­ve ona­mo gdje sam ja stao. Tu sam da po­mog­nem - ka­zao je Ka­ra­džić.
Otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu Vje­ra Vu­ko­vić, di­rek­tor­ka Mu­zič­ke ško­le „Da­ra Čo­ko­ri­lo” je na­gla­si­la da „Ka­džo na­sto­ji da kroz ovaj per­for­mans po­kre­ne ras­pra­vu ne sa­mo o umjet­no­sti, ne­go o ži­vo­tu, pri­ja­te­lji­ma i dru­že­nji­ma”.
- Ka­džo­va re­tro­spek­ti­va ni­je sve­de­na na pu­ku hro­ni­ku, već je niz zna­čaj­nih do­ga­đa­ja i po­ku­šaj da se spo­je umjet­nost i ži­vot u pro­sto­ru dru­ga­či­jem od uobi­čaj­nih za ovu pri­li­ku. Nje­go­vo sli­kar­stvo je uto­či­šte i mje­sto ide­al­ne neo­d­re­đe­no­sti ko­ja mu omo­gu­ća­va da se osje­ća sa­vr­še­no - ka­za­la je Vu­ko­vić.
Jo­van Ka­džo Ka­ra­džić je ro­đen u Nik­ši­ću. Za­vr­šio je her­ceg­nov­sku Umjet­nič­ku ško­lu, od­sjek va­jar­stvo, a stu­di­rao je u Za­gre­bu. Po­red va­jar­stva ba­vi se sli­kar­stvom, di­zaj­nom, sce­no­gra­fi­jom, en­te­ri­je­rom. Po­sled­njih 15 go­di­na u svom ate­ljeu, ra­di­o­ni­ci ARS, ra­di sa oni­ma ko­ji že­le da se ško­lu­ju u ovim obla­sti­ma. Do sa­da je iz­la­gao u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji, od Lju­blja­ne do Sko­plja, a u Cr­noj Go­ri u ga­le­ri­ja­ma od Bi­je­log Po­lja do pri­mor­ja. Uče­stvo­vao je i na mno­gim ko­lek­tiv­nim iz­lo­žba­ma.
Ve­če je vo­dio Mi­ro Ni­ko­lić ko­ji je pro­či­tao Ka­džo­vu bi­o­gra­fi­ju i raz­go­va­rao sa njim, a pri­ka­zan je i kra­tak film o umjet­ni­ko­vim iz­lo­žba­ma po Cr­noj Go­ri, kao re­tro­spek­ti­va nje­go­vog ra­da.
L.N.