U or­ga­ni­za­ci­ji Matice srp­ske – Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri i Cr­no­gor­sko – ru­skog kul­tur­nog cen­tra – Nik­šić prek­si­noć je u Dru­štvu cr­no­gor­sko – ru­skog pri­ja­telj­stva „Sve­ti Đor­đi­je” or­ga­ni­zo­va­na pro­mo­ci­ja knji­ge „S Pa­ci­fi­ka na ska­dar­sko bla­to” (re­print iz­da­nje), auto­ra Če­do­mi­ra Pa­vi­ća. O knji­zi su go­vo­ri­li je­dan od pri­re­đi­va­ča To­maš Ćo­ro­vić, mr Gor­da­na Kr­cu­no­vić, Jan­ko Je­lić i dr Dra­go Pe­ro­vić.
Pre­ma ri­je­či­ma pr­of. srp­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti Jan­ka Je­li­ća u pi­ta­nju je ve­o­ma zna­ča­jan tekst ob­ja­vljen u Ame­ri­ci dav­ne 1913. go­di­ne, ko­ji je imao tu sud­bi­nu da nam tek da­nas bu­de pred­sta­vljen na pra­vi na­čin.
– Tekst je pro­na­đen slu­čaj­no u jed­noj bi­bli­o­te­ci u Pit­sbur­gu u Ame­ri­ci. Pot­pu­no ne­po­znat, čak i u struč­noj li­te­ra­tu­ri i ši­roj či­ta­lač­koj pu­bli­ci, sa­da u jed­nom no­vom ru­hu ob­ja­vi­la je Ma­ti­ca srp­ska - Dru­štvo čla­no­va u Cr­noj Go­ri – ka­zao je Je­lić.
On je re­kao da je ot­kri­ve­no pra­vo bla­go. Ne mo­žda ve­li­ko, ali sva­ka­ko zna­čaj­no na po­lju srp­ske kul­tu­re.
– For­mal­no gle­da­no u pi­ta­nju je rat­ni ne­mir čo­vje­ka ko­ji je imi­gri­rao iz po­li­tič­kih raz­lo­ga da ne ka­že­mo pred pro­go­nom po­li­tič­kim, po­bje­gao u Ame­ri­ku – re­kao je Je­lić.
Prof. dr Dra­go Pe­ro­vić, is­ti­če da te­ma­ti­ku knji­ge či­ni Pr­vi bal­kan­ski rat, a po­seb­no oslo­bo­đe­nje Ska­dra, ali ona se ne ba­vi pr­ven­stve­no ti­me.
– To je knji­ga o onoj obi­čaj­no­snoj stvar­no­sti u ko­joj je sve što čo­vjek kao po­je­di­nac i je­dan na­rod kao na­rod, dr­ža­va kao dr­ža­va, tre­ba da ima „osta­vlje­no na obraz”. Ko­li­ko se taj mo­ral­ni kre­do ne­u­po­re­di­vo raz­li­ku­je od na­šeg da­na­šnjeg svi­ma nam je ja­sno. To sve­pri­sut­no osta­vlja­nje na obraz da­va­lo je sna­gu isto­rij­skoj is­traj­no­sti u oslo­bo­di­lač­koj bor­bi. Šta bi srp­skom na­ro­du dao Če­do­mir Pa­vić da ko­jim ne­mo­gu­ćim slu­ča­jem ni­je na­pu­stio Ber­kli? Da li bi nje­go­vo na­uč­no, umjet­nič­ko dje­lo ko­je bi evi­dent­no stvo­rio bi­lo vred­ni­je od ovog „za­pi­sa” pi­sa­nog pre­ko ko­lje­na u bla­tu i na ka­me­nu? Zbog to­ga je ova knji­ga kao svje­do­če­nje Srp­stvu bit­ni­ja da­nas kad je va­di­mo iz za­bo­ra­va, ne­go pri­je 100 go­di­na ka­da je bi­la ne­što sva­ko­dnev­no i uobi­ča­je­no. Za­to je lju­bav Če­do­mi­ra Pa­vi­ća pre­ma slo­bo­di i srp­skom ro­du uzor­na i ra­me uz ra­me sa onom ko­ja no­si „Gor­ski vi­je­nac”, ka­že Pe­ro­vić.
Mr Gor­da­na Kr­cu­no­vić, na­gla­ša­va da ako knji­ge ima­ju svo­ju bi­o­gra­fi­ju kao i nji­ho­vi auto­ri, on­da se bi­o­gra­fi­ja knji­ge „S Pa­ci­fi­ka na ska­dar­sko bla­to” po­du­da­ra sa bi­o­gra­fi­jom nje­nog auto­ra Če­do­mi­ra Pa­vi­ća.
– Pu­to­va­la je istim pu­tem ko­jim je pu­to­vao i njen autor – mar­šru­tom iz Cr­ne Go­re do Pa­ci­fi­ka i na­zad, sa Pa­ci­fi­ka u Cr­nu Go­ru. Kao što je njen autor Če­do­mir Pa­vić sti­gao u pra­vom tre­nut­ku u Cr­nu Go­ru iz San Fran­ci­ska – baš on­da ka­da je tre­ba­lo pru­ži­ti lič­ni do­pri­nos oslo­ba­đa­nju otadž­bi­ne – ta­ko je i nje­go­va knji­ga kod nas sti­gla u pra­vom tre­nut­ku – upra­vo sa­da ka­da nam je naj­vi­še po­treb­no nje­no svje­do­čan­stvo... Da­kle, pred na­ma je dje­lo ko­je je ri­je­dak isto­rij­ski do­ku­ment pr­vog re­da i vje­ro­vat­no je­di­ni, ka­ko tvr­di Krin­ka Vi­da­ko­vić-Pe­trov. Ovo je svje­do­čan­stvo o do­pri­no­su na­ših emi­gra­na­ta iz Ame­ri­ke u oslo­ba­đa­nju od tur­ske vla­sti na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re za vri­je­me Bal­kan­skih ra­to­va. Isto ta­ko, pred na­ma je jed­no dje­lo ko­je mo­že da po­slu­ži i kao pa­ra­dig­ma rat­nog iz­vje­šta­va­nja ko­je pre­no­si sa­mo ono što „oko vi­di i uho ču­je” – ka­za­la je Kr­cu­no­vić.
L.N.


Oku­pio ih Pa­vić

Je­dan od pri­re­đi­va­ča knji­ge To­maš Ćo­ro­vić je is­ta­kao da se sa dr Krin­kom Vi­da­ko­vić-Pe­trov i dr Đor­đi­jem Lo­pi­či­ćem ni­je ra­ni­je po­zna­vao te da su se sre­li ka­da je tre­ba­lo da pri­re­de ovu knji­gu, pa se mo­že re­ći da ih je Če­do­mir Pa­vić, pje­snik, no­vi­nar, na­ci­o­nal­ni rad­nik, imi­grant, rat­nik i ju­nak oku­pio.
– Če­do­mir Pa­vić je ne­pra­ved­no za­bo­ra­vlje­na lič­nost u srp­skoj i cr­no­gor­skoj isto­ri­ji. Ova knji­ga je jed­no od ri­jet­kih sa­ču­va­nih svje­do­čan­sta­va na­ših do­bro­vo­lja­ca iz Ame­ri­ke, ka­zao je Ćo­ro­vić, na­gla­siv­ši da je ovo pr­vo iz­da­nje Pa­vi­će­ve knji­ge na ovim pro­sto­ri­ma, a da iz­u­zev na pod­ruč­ju SAD-a, mo­gu­će je na­ći i u bi­bli­o­te­ci ma­na­sti­ra Hi­lan­dar.