Po knji­ga­ma prof. dr Živ­ka Đur­ko­vi­ća uči­li smo i mo­že­mo i da­nas uči­ti o kulturnom svi­je­tu Cr­ne Go­re, ka­zao je prof. dr Dra­gan Ko­pri­vi­ca na tri­bi­ni „Svo­bo­di­ja­da” na ko­joj je bi­lo ri­je­či o stva­ra­la­štvu prof. dr Đur­ko­vi­ća, knji­žev­nog kri­ti­ča­ra, isto­ri­ča­ra knji­žev­no­sti i uni­ver­zi­tet­skog re­dov­nog pro­fe­so­ra u pen­zi­ji. Ob­ja­vio je pre­ko 250 struč­nih i na­uč­nih ra­do­va i 35 knji­ga, me­đu ko­ji­ma šest ro­ma­na, šest knji­ga ogle­da i ese­ja, osam kom­pa­ra­tiv­nih stu­di­ja na iz­u­ča­va­nju Nje­go­ša, 14 mo­no­gra­fi­ja iz knji­žev­no­sti, isto­ri­je, et­no­lo­gi­je i škol­stva, kao i jed­nu knji­gu po­e­zi­je. Do­bit­nik je na­gra­da ,,Za­lo­ga”, ,,Mar­ko Mi­lja­nov” i na­gra­de Fon­da Vu­ko­ma­na i Je­li­sav­ke Dža­ko­vić, a član je Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re (UKCG) ko­je u Nik­ši­ću, u Dru­štvu cr­no­gor­sko-ru­skog pri­ja­telj­stva „Sv. Ge­or­gi­je” or­ga­ni­zu­je tri­bi­nu „Svo­bo­di­ja­da”.
– Pre­ga­la­štvo ko­le­ge Živ­ka Đur­ko­vi­ća, vje­či­ta ener­gi­ja ko­ja se pre­ta­če iz tek­sta u tekst, svje­do­či da u na­šoj sre­di­ni ima­mo kul­tur­nog hro­ni­ča­ra, ko­ji je ba­cio sna­žno svi­je­tlo na go­di­ne iza nas, na pro­šla vre­me­na, u ko­ji­ma je, u svo­joj kre­a­tiv­noj za­pi­ta­no­sti, tra­žio i ši­fre za na­ša sa­da­šnja kul­tur­na zbi­va­nja, na­še da­na­šnje po­tvr­de ali i broj­ne ne­do­u­mi­ce, ko­jih pri­je ni­je bi­lo, ni­ti smo ih oče­ki­va­li. Iz­me­đu osta­log, u se­ri­ji svo­jih ogle­da­la, kri­tič­kih, struč­nih i na­uč­nih ra­do­va, pod na­zi­vom „Od­zi­vi” u če­ti­ri knji­ge, uz do­dat­ne dvi­je „Na za­vo­dlji­vom pu­tu” i „Hva­ta­nje od­blje­sa­ka” Đur­ko­vi­oć je još od 1996. go­di­ne po­ka­zao ka­ko se po­sta­je i osta­je pre­ga­lac po­sta­vlja­ju­ći vi­so­ke kri­te­ri­ju­me, ko­je ni­je la­ko pra­ti­ti, is­ta­kao je prof. dr Ko­pri­vi­ca.
Prof. dr Đur­ko­vić, ka­zao je na tri­bi­ni Ve­se­lin Ma­to­vić, na­pi­sao osam knji­ga, kom­pa­ra­tiv­nih stu­di­ja o Nje­go­šu i nje­go­vom dje­lu, „Sa­raj­li­ja i Nje­goš”, „Lju­ba Ne­na­do­vić i Nje­goš”, „Đi­las i Nje­goš”, „An­drić i Nje­goš”, „De­re­tić i Nje­goš”, „Jef­to Mi­lo­vić i Nje­goš”, „Te­sla i Nje­goš”, i „Nje­goš u pi­smi­ma”. To je, is­ta­kao je Ma­to­vić, im­po­zan­tan opus ko­ji Đur­ko­vi­ća svr­sta­va u red na­ših da­nas naj­zna­čaj­ni­jih nje­go­šo­lo­ga.
– Ka­da je u pi­ta­nju Nje­goš on­da je ta­kav me­tod po­seb­no slo­žen, bu­du­ći da on ni­je sa­mo pje­snik, ne­go i vla­di­ka i vla­dar i sve te tri di­men­zzi­je nje­go­ve lič­no­sti ima­ju po­seb­nu te­ži­nu ali se na­rav­no i me­đu­sob­no sa­o­bra­ža­va­ju. Na­sto­je­ći da upra­vo u toj ukup­no­sti sa­gle­da ovu iz­u­zet­nu po­ja­vu, Đur­ko­vić je po­šao tra­gom onih auto­ra ko­ji su svo­jim dje­li­ma po­naj­vi­še omo­gu­ći­li da se ostva­ri jed­no ta­kvo sa­gle­da­va­nje. Ovim broj­nim knji­ga­ma, Đur­ko­vić je ura­dio je­dan pra­vi pod­vig na tom po­lju ana­li­zi­ra­ju­ći, pro­u­ča­va­ju­ći Nje­go­ša i sve ove dru­ge, zna­čaj­ne ve­li­ke auto­re ko­ji su se Nje­go­šem ba­vi­li, re­kao je iz­me­đu osta­log Ma­to­vić.
Prof. dr Vu­ka­šin Ba­ćo­vić ka­zao je da nam je Đur­ko­vić po­red svog vi­še­de­ce­nij­skog pro­u­ča­va­nja sve­u­kup­ne srp­ske knji­žev­no­sti, a uz to sa ve­o­ma bo­ga­tim na­uč­nim i pe­da­go­škim is­ku­stvom, po­da­rio do sa­da 35 knji­ga. Nje­go­va mo­no­gra­fi­ja o Sa­vi Pe­jo­vi­ću Tre­ćem, zbir­ka pri­po­vje­da­ka i šest ro­ma­na, is­ta­kao je Ba­ćo­vić, u vr­hu su knji­žev­no-isto­rij­ske i estet­sko- umjet­nič­ke vri­jed­no­sti.
– Đur­ko­vić pr­ven­stve­no iz­van­red­no po­zna­vao duh svo­ga na­ro­da, svo­jih Ba­nja­na. Isto ta­ko kroz li­te­ra­tu­ru i isto­ri­ju, pre­da­nje i le­gen­de upo­znao je i sva oku­pa­tor­ska vre­me­na, tu su sli­ke iz ži­vo­ta na­ših lju­di iz vre­me­na, iz­van­red­ne sli­ke ve­za­ne za isto­rij­ska de­ša­va­nja u Pr­vom i Dru­gom svjet­skom ra­tu, ud­ba­škom te­ro­ru u po­sle­rat­nim go­di­na­ma, ob­u­hva­ta­ju­ći i vri­je­me go­lo­o­toč­kog stra­da­nja te ra­znih okol­no­sti, ku­ka­vič­lu­ka, zlo­be i mr­žnje ko­je su is­po­lja­va­ne u naj­te­žim tre­nu­ci­ma ži­vo­ta. Tu su sli­ke i ne­nad­ma­šnog ot­po­ra tu­đin­skoj vla­sti,re­kao je prof. dr Ba­ćo­vić.
B.Bra­šnjo


Pr­vi tekst ob­ja­vio pri­je šest de­ce­ni­ja

Prof. dr Đur­ko­vić je is­ta­kao da nje­go­vo is­tra­ži­va­nje usmje­re­no pre­ma Nje­go­šu i nje­go­vom dje­lu ni­je bi­lo slu­čaj­no, i da po­ti­če iz ra­ne mla­do­sti. Ka­ko je is­pri­čao, nje­gov otac, ina­če se­ljak sa za­vr­še­na če­ti­ri raz­re­da osnov­ne ško­le, du­go je či­tao, a u ku­ći je imao sa­mo Vje­či­ti ka­len­dar, Pe­la­gi­ćev „Na­rod­ni uči­telj” i „Gor­ski vi­je­nac”. U Uči­telj­skoj ško­li u Nik­ši­ću, is­ta­kao je on, imao je sre­ću da mu je pro­fe­sor bio Vu­ko­man Dža­ko­vić ko­ji je bio iz­van­re­dan tu­mač knji­žev­no­sti, Nje­go­še­vih i sti­ho­va dru­gih pje­sni­ka, a ko­ji je ta­da i za gra­đan­stvo or­ga­ni­zo­vao pre­da­va­nja o „Gor­skom vi­jen­cu”.
– Pro­u­ča­va­ju­ći Nje­go­še­va i dje­la dru­gih o Nje­go­šu, ubi­je­dio sam se da je on mi­slio, du­bo­ko vje­ro­vao da su sva tri nje­go­va za­ni­ma­nja – pje­snič­ki, vla­dar­ski i vla­di­čan­ski na­dah­nu­ti Bož­jom pro­mi­sli. Da je to bio ta­kav Bo­ži­ji dar, ka­zao je prof. dr Đur­ko­vić.
Pr­vi tekst prof. dr Đur­ko­vić ob­ja­vio je pri­je tač­no šest de­ce­ni­ja, a u pi­ta­nju je bio pri­kaz, ka­ko je re­kao, jed­nog dnev­ni­ka za škol­ski rad.