Ju­bi­lar­ni, 50. broj ča­so­pi­sa za srp­ski je­zik, knji­žev­nost i kul­tu­ru „Slo­vo”, ugle­dao je svje­tlost da­na. U pi­ta­nju je de­cem­bar­ski broj, a ča­so­pis iz­la­zi tro­mje­seč­no i mo­že se na­ći na pro­daj­nim mje­sti­ma ši­rom Cr­ne Go­re, po ci­je­ni od tri eura. Iz­da­vač ča­so­pi­sa je NVO Ak­tiv pro­fe­so­ra srp­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti – Nik­šić, a re­dak­ci­ju či­ne Ve­sna To­do­ro­vić, Rad­mi­la Mi­trić Ma­to­vić, Bo­ris Jo­va­no­vić, Ra­din­ko Kru­la­no­vić, kao i Mi­loj­ko Pu­ši­ca.
Ovo iz­da­nje po­či­nje tek­stom ured­ni­ka Ve­se­li­na Ma­to­vi­ća pod na­zi­vom „Vik­tor Ve­ber” ili „Ok­to­ih”, u kom se ba­vi ne­za­vid­nim po­lo­ža­jem ći­ri­li­ce u od­no­su na la­ti­ni­cu.
„Bit­ku s la­ti­ni­com ći­ri­li­ca gu­bi u škol­skim uči­o­ni­ca­ma. Po an­ke­ta­ma, ra­đe­nim pri­je ne­ko­li­ko go­di­na, pre­ko 90 od­sto ma­tu­ra­na­ta u ve­ći­ni gra­do­va Cr­ne Go­re, la­ti­ni­cu je na­ve­lo kao svo­je pri­mar­no pi­smo od­no­sno pi­smo ko­jim se ra­di­je i sva­ko­dnev­no slu­ži. Pi­ta­nje je ko­li­ko oni da­nas uop­šte i po­zna­ju ći­ri­li­cu. A da je, i za­što je, če­tr­na­est bje­lo­pa­vlić­kih uči­te­lja 1916, bi­lo sprem­no da sta­ne pred stre­ljač­ki stroj si­gur­no ni­ka­da ni­je­su ču­li, ali i da su, ne bi to ra­zu­mje­li. Uosta­lom, kao i ve­ći­na nji­ho­vih na­stav­ni­ka, ko­ji da­nas, ne zna­ju­ći, do­vr­ša­va­ju ne­za­vr­še­ni po­sao Vik­to­ra Ve­be­ra iz 1916. go­di­ne”, bi­lje­ži Ve­se­lin Ma­to­vić u svom tek­stu.
Na­red­no po­gla­vlje po­sve­će­no je raz­go­vo­ru ,,Je­su li ti se što za­mje­ri­li, Vlaj­ko?”, ko­ji je Ve­se­lin Ma­to­vić vo­dio sa po­čiv­šim knji­žev­ni­kom Vlaj­kom Ću­la­fi­ćem, ne­pu­nu go­di­nu pri­je Vlaj­ko­vog upo­ko­je­nja.
Po­gla­vlje „Je­zik” u ovom bro­ju re­zer­vi­sa­no je za ra­do­ve Ste­va­na Kor­di­ća „Bo­go­ved ili Bog i bož­ja ve­ra u srb­skom je­zi­ku (2)” i Bi­lja­ne S. Sa­mar­džić „Ne­ke fo­net­ske oso­ben­so­ti pi­sma kra­lji­ce Je­le­ne Du­bro­vač­koj op­šti­ni (14. vi­jek)”.
U odjelj­ku „Be­le­tri­sti­ka” za­in­te­re­so­va­ni će na­i­ći na po­e­zi­ju Pe­ri­vo­ja Po­po­vi­ća i Spa­so­ja Ba­jo­vi­ća, dok po­gla­vlje „Pre­ve­de­na po­e­zi­ja” sa­dr­ži sti­ho­ve Gri­go­ri­ja Pev­co­va Di­mi­tri­je­vi­ča, Jev­ge­ni­je Do­bro­ve, kao i Ni­ko­la­ja Šem­sut­di­no­va. Pre­vod i pri­re­đi­va­nje ura­dio je Vo­ji­slav Ka­ra­džić.
De­cem­bar­ski broj „Slo­va” do­no­si ese­je Bu­di­mi­ra Du­ba­ka ,,Car Du­kljan u Vu­ko­vom dje­lu i Cr­na Go­ra, za­tim Mi­ro­sla­va Ra­do­va­no­vi­ća „Sup­til­na igra su­šti­ne i pri­vi­da”, kao i „Esej o bro­ju dva” Pre­dra­ga Vu­ki­ća.
Rad Mom­či­la Mi­ćo­vi­ća „Nje­goš i Pu­škin u slo­ven­skom te­a­tru”, kao i „Za­pis du­bro­vač­kog Vi­je­ća umo­lje­nih 12. no­vem­bra 1434. o za­htje­vu za grad­nju pra­vo­slav­ne cr­kve i ma­na­sti­ra na pod­ruč­ju Du­bro­vač­ke re­pu­bli­ke” Go­ra­na Ž. Ko­ma­ra, mo­gu se pro­či­ta­ti u po­gla­vlju „Is­tra­ži­va­nja”.
Tekst Mi­lu­ti­na Mi­ćo­vi­ća „Obor”, mo­že se pro­či­ta­ti u ru­bri­ci „U ma­ka­za­ma”, dok ru­bri­ka „Kri­ti­ka” do­no­si slje­de­će tek­sto­ve: „Po­e­zi­ja za­vi­ča­ja i za­vi­čaj po­e­zi­je” Dra­ge Bo­jo­vić, „Vri­jed­na knji­ga o srp­skom sred­njem vi­je­ku” Va­si­lja Jo­vo­vi­ća, kao i „Re­flek­siv­nost o be­smi­slu ra­ta” Ru­ži­ce Ko­mar. „Za­pi­si” su obo­ga­će­ni ra­do­vi­ma „Reč na iz­vo­ru Pi­ve” Pe­tra Sa­ri­ća, kao i To­ma­ša Ćo­ro­vi­ća „Krv i umi­ra”. Ru­bri­ka „U spo­men” sa­dr­ži ra­do­ve Bo­ri­sa Bo­ća Vu­jo­vi­ća, Ve­se­li­na Ma­to­vi­ća i Mi­loj­ka Pu­ši­ce. Ovaj broj „Slo­va” obo­ga­ćen je li­kov­nim pri­lo­zi­ma Bo­ri­sa Bo­ća Vu­jo­vi­ća.
Štam­pa­nje ovog bro­ja po­mo­glo je Mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, Upra­va za sa­rad­nju s di­ja­spo­rom i Sr­bi­ma u re­gi­o­nu. Pr­vih šest bro­je­va ovog ča­so­pi­sa iza­šlo je pod ime­nom „Ras­pe­će je­zi­ka srp­sko­ga”, a ča­so­pis je na­stao 2004. go­di­ne kao iz­raz ot­po­ra gru­pe nik­šić­kih sred­njo­škol­skih pro­fe­so­ra na­si­lju nad ime­nom srp­skog je­zi­ka u Cr­noj Go­ri. Od av­gu­sta 2006. iz­la­zi pod ime­nom „Slo­vo”.
A.Ć.