Pre­da­va­njem u knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske „Bo­gi­njin dar: Epi­fa­ni­je lju­ba­vi u Sap­fi­nim frag­men­ti­ma i u Nje­go­še­voj odi `Noć sku­plja vijeka`” pu­bli­ci u Pod­go­ri­ci pred­sta­vi­la se prof. dr Je­le­na Pi­li­po­vić. Kroz raz­go­vor ko­ji je vo­dio do­cent dr Go­ran Ra­do­njić slu­ša­o­ci su ima­li pri­li­ku da do­zna­ju za­što je ovoj ugled­noj te­o­re­ti­čar­ki ko­ja pre­da­je na ka­te­dri za op­štu knji­žev­nost Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du stu­di­ja „Ka le­po­ti: Ero­to­lo­ško či­ta­nje Sap­fi­ne po­e­zi­je” do­ni­je­la ci­je­nje­nu na­gra­du „Ni­ko­la Mi­lo­še­vić” za naj­bo­lju knji­gu u obla­sti te­o­ri­je knji­žev­no­sti i umje­to­no­sti, este­ti­ke i fi­lo­zo­fi­je ko­ju do­dje­lju­je Ra­dio Be­o­grad 2.
Ba­vlje­nje knji­žev­no­šću „ne­ma smi­sla ako u nje­go­voj osno­vi ne sto­ji he­do­ni­zam”. Upra­vo je i to je­dan od raz­lo­ga za­što je Sap­fo, ve­li­ka pje­sni­ki­nja an­tič­ke Grč­ke u fo­ku­su nje­nog na­uč­nog ra­da, ob­ja­sni­la je Pi­li­po­vić.
- Nje­na knji­žev­na za­o­stav­šti­na se od­lič­no sla­že sa sta­vo­vi­ma sa­vre­me­nog mi­sle­ćeg čo­vje­ka. Po­ve­za­la sam mo­me­nat u ko­jem je ona stva­ra­la sa na­šim tre­nut­kom, a sve u že­lji da ob­ja­snim da­na­šnji svi­jet – ob­ja­sni­la je autor­ka.
Sap­fo se ni­je ba­vi­la ni ra­tom ni mi­rom, ni po­li­ti­kom ni kri­vi­com, već unu­tra­šnjom di­na­mi­kom ljud­skog bi­ća. Nje­na po­e­zi­ja go­vo­ri o me­đu­sob­nim ljud­skom od­no­si­ma, i što je za­ni­mlji­vo, ba­vi se troj­stvom, što je ve­o­ma, ako ne i je­din­stve­no, u isto­ri­ji svjet­ske knji­žev­no­sti, na­po­me­nu­la je Pi­li­po­vić.
Pro­u­ča­va­ju­ći frag­men­te Sap­fi­ne po­e­zi­je ko­ji su sa­ču­va­ni do na­ših da­na autor­ka je za­klju­či­la da su­prot­no mi­šlje­nju da­na­šnjeg čo­vje­ka, an­tič­ki svi­jet ni­je bio ho­mo­gen, već ra­zno­lik i raz­u­đen. Sva­ki stva­ra­lac to­ga dav­no pro­hu­ja­log svi­je­ta imao je svo­ju vi­zi­ju. Sap­fi­ni sti­ho­vi su po­ka­za­li da je Eros u an­tič­koj per­cep­ci­ji shva­ćen po­li­morf­no – isto­vre­me­neo je i flu­id, i duh, bo­žan­stvo i vi­hor, „ču­do­vi­šte ko­je vas vo­di do smr­ti”, ali je po­sje­do­vao i an­tro­po­morf­na ob­lič­ja.
Po­ve­zi­va­nje Sap­fi­ne po­e­zi­je sa po­e­mom „Noć sku­plja vi­je­ka” ova ugled­na te­o­re­ti­a­čr­ka je ob­ja­sni­la „spe­ci­fič­no­šću erot­skog is­ku­stva sa Nje­go­še­vog dje­la”. „Noć sku­plja vi­je­ka” čak joj je bi­la knjuč­no po­la­zi­šte za od­go­ne­ta­nje Sap­fi­nih fe­no­me­na, ka­za­la je.
- „Noć sku­plja vi­je­ka” je pje­sma vi­še­stru­kog spo­ja. Ona spa­ja kon­tem­pla­tiv­no i tje­le­sno uz­vi­sje. Ona spa­ja ono­stra­no i ovo­stra­no, ta dva ta­ko an­tič­ka fe­no­me­na. Ono što je spo­jio Nje­goš spo­je­no je i u ne­kim pje­snič­kim frag­men­ti­ma ko­je nam je osta­vi­la Sap­fo. Nje­go­še­va vi­zi­ja ljud­skog bi­ća je slič­na an­tič­koj – du­ša i ti­je­lo su ne­raz­dvoj­ni – na­ve­la je prof. dr Je­le­na Pi­li­po­vić.
Iako se knji­žev­no­šću Sap­fo ni­je ba­vi­la za­to što je ri­ječ o že­ni pje­sni­ki­nji, „shva­ti­la to­kom ra­da na knji­zi da je ne­mo­gu­će po­bje­ći od lič­nog”.
- Ni­sam mo­gla po­bje­ći od či­nje­ni­ce da sam že­na. Ne mo­že­mo po­bje­ći od či­nje­ni­ce da smo že­na ili mu­ška­rac ka­da či­ta­mo. Ogrom­na je ne­rav­no­te­ža iz­me­đu mu­ške i žen­ske knji­žev­ne tra­di­ci­je. Ni­je ni­ko kriv za to. Ipak, va­žno je da se vra­ti­mo že­na­ma pi­sci­ma kao svo­jim sim­bo­lič­nim pret­ki­nja­ma – po­ru­či­la je Pi­li­po­vić i na­ve­la da je pro­u­ča­va­nje Sap­fi­ne po­e­zi­je mo­ti­vi­sa­lo da poč­ne či­ta­ti Je­fi­mi­ju, pr­vu srp­sku pje­sni­ki­nju.
U pi­sa­nju ove zna­čaj­ne te­o­ret­ske i fi­lo­zof­ske stu­di­je ko­ju je ob­ja­vi­la no­vo­sad­ska „Aka­dem­ska knji­ga” iz­u­zet­no joj je po­mo­glo na­če­lo da pi­sac isto­vre­me­no tre­ba da bu­de svje­stan sop­stve­ne ogra­ni­če­no­sti i bez­gra­nič­no­sti tek­sta, na­ve­la je autor­ka.
Je­le­na Pi­li­po­vić je autor­ka post­dok­tor­skog is­tra­ži­va­nja „Tran­sfi­gu­ra­ci­ja ero­sa – mno­go­li­kost fe­no­me­na lju­ba­vi u Sap­fi­noj po­e­zi­ji”, ko­jim je okon­ča­la is­tra­ži­va­nje na In­sti­tu­tu za an­tro­po­lo­gi­ju i isto­ri­ju an­tič­kih svje­to­va u Pa­ri­zu. Ob­ja­vi­la je knji­ge „Or­fe­jev vek” i „Lo­cus amo­ris”, kao i mno­go­broj­ne na­uč­ne ra­do­ve na srp­skom, en­gle­skom i fran­cu­skom je­zi­ku. Do­bit­ni­ca je is­tra­ži­vač­ke na­gra­de gra­da Pa­ri­za.
Pre­da­va­nje prof. dr Je­le­ne Pi­li­po­vić naj­r­pi­je u Nik­ši­ću, a za­tim i u Pod­go­ri­ci or­ga­ni­zo­va­li su Am­ba­sa­da Sr­bi­je, Stu­dij­ski pro­gram za srp­ski je­zik i ju­žno­slo­ven­ske knji­žev­no­sti i Ma­ti­ca srp­ska – Dru­štvo čla­no­va u Cr­noj Go­ri. S.Ć.


Knji­ge na srp­skom od Lju­blja­ne do Sko­plja

Ovoj knji­žev­no-fi­lo­zof­skoj ve­če­ri u knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske pret­ho­di­la je krat­ka pro­mo­ci­ja no­vo­sad­ske iz­da­vač­ke ku­će „Aka­dem­ska knji­ga”, ko­ju je pred­sta­vi­la nje­na di­rek­tor­ka Bo­ra Ba­bić. Od osni­va­nja, pri­je de­set go­di­na, na­sto­ja­la je da „Aka­dem­ska knji­ga” po­pu­ni pra­zni­nu u na­uč­noj li­te­ra­tu­ri – pri­je sve­ga što se ti­če hu­ma­ni­stič­kih i dru­štve­nih di­sci­pli­na, ka­za­la je Ba­bić.
- Bi­ti iz­da­vač u ma­loj ze­mlji ni­je la­ko. Ve­li­kim tru­dom i od­ri­ca­nji­ma uspje­li smo da „Aka­dem­ska knji­ga” po­sta­ne je­dan od vo­de­ćih iz­da­va­ča u re­gi­o­nu, po­sta­li smo pre­po­zna­tlji­vi, pa se na­še knji­ge tra­že od Lju­blja­ne do Sko­plja – ka­za­la je Bo­ra Ba­bić.