Mla­di lju­di oku­plje­ni oko pod­go­rič­kog Sa­bor­nog hra­ma Hri­sto­vog vas­kr­se­nja od­lu­či­li su da po­kre­nu pro­je­kat „Mla­di Cr­ne Go­re za Sta­ru Cr­nu Go­ru”, ko­ji ima za cilj da pod­sje­ti na osnov­ne, tra­di­ci­o­nal­ne vri­jed­no­sti i isto­rij­ske do­ga­đa­je u Cr­noj Go­ri. Tim po­vo­dom, pred broj­nom pu­bli­kom, odr­ža­no je ve­o­ma za­ni­mlji­vo ve­če na te­mu ,,Knjaz Da­ni­lo i Ka­di­ći”.
O ovoj te­mi go­vo­ri­li su isto­ri­čar prof. Pre­drag Vu­kić, pu­bli­ci­sta i no­vi­nar Bu­do Si­mo­no­vić, a uče­stvo­va­li su i pje­sni­ci Bo­žo Đu­ra­no­vić i ha­dži Lju­bi­sav Bje­lić Mo­rač­ki. Skup je bla­go­slo­vio sve­šte­nik Mir­če­ta Šlji­van­ča­nin.
– Ra­dost je ka­da se bo­ri­mo za istin­ske vri­jed­no­sti, a na­ro­či­to on­da ka­da to či­ne mla­di lju­di – ka­zao je Šlji­van­ča­nin po­zi­va­ju­ći sve na pro­sla­vu pra­zni­ka Sve­tog Si­me­o­na Mi­ro­to­či­vog.
Prof. Vu­kić go­vo­rio je o isto­rij­skim okol­no­sti­ma i či­nje­ni­ca­ma ve­za­nim za jed­nu od naj­kr­va­vi­jih pri­ča cr­no­gor­ske isto­ri­je.
– Stu­pa­ju­ći na tron go­spo­da­ra Cr­ne Go­re, knjaz Da­ni­lo se opre­di­je­lio za ap­so­lu­ti­stič­ki si­stem vla­da­nja, ko­ji će vr­lo br­zo pre­ći u otvo­re­nu de­spo­ti­ju, u je­dan si­stem u ko­me je sve ve­ći broj lju­di bio ne­si­gu­ran za svoj ži­vot i imo­vi­nu – ka­zao je prof. Vu­kić.
On se osvr­nuo na mno­go­broj­na pro­tje­ri­va­nja, pa­lje­vi­nu se­la u Pi­pe­ri­ma, a po­tom i stra­vič­ne po­ha­re Ku­ča u ko­joj su ubi­je­ne 243 oso­be, uglav­nom ne­bo­rač­ko sta­nov­ni­štvo; že­ne, dje­ca i star­ci. Ru­še­ne su čak i cr­kve, uklju­ču­ju­ći onu u se­lu Ko­sor. Vu­kić je de­talj­no go­vo­rio i o do­ga­đa­ju sa Ostro­ga, na dan Sve­te Tro­ji­ce (Pe­de­set­ni­ca) iz ju­na 1854. go­di­ne, ka­da je Da­ni­lo si­lo­vao Ka­di­će­vu se­stru, a že­nu po­pa Pu­ni­še Pa­vi­će­vi­ća iz Bje­lo­pa­vli­ća, Da­ni­cu Pa­vi­će­vić. To je bio i raz­log po­bu­ne Br­đa­na pro­tiv Cr­no­go­ra­ca, jer su još tri­de­se­tak dje­vo­ja­ka, sprem­nih za pro­sid­bu, si­lo­va­ne od per­ja­ni­ka, po odo­bre­nju Da­ni­la, u ma­na­stir­skim oda­ja­ma. Zbog aten­ta­ta, sud u Ko­to­ru je Ka­di­ća osu­dio na smrt vje­ša­njem, a voj­vo­da Mir­ko je sve Ka­di­će prog­nao iz Cr­ne Go­re.
– Ka­da je To­dor Ka­dić ubio knja­za Da­ni­la, on od stra­ne voj­vo­de Mir­ka ni­je bio in­di­vi­du­al­no op­tu­žen. De­sio se ne­sva­ki­da­šnji slu­čaj u isto­ri­ji Cr­ne Go­re, a i ši­rih pro­sto­ra Bal­ka­na, da je či­ta­vo brat­stvo, ni kri­vo ni du­žno, fak­tič­ki bi­lo osu­đe­no na smrt. Ovo je slu­čaj bez pre­se­da­na, jer ni oto­man­ski ve­zi­ri ni­je­su do­no­si­li od­lu­ku da se či­ta­vo jed­no brat­stvo ili ple­me zbog bi­lo ka­kvih raz­lo­ga uklo­ni – ka­zao je Vu­kić. On je do­dao da je li­kvi­da­tor­ska ru­ka knja­za Da­ni­la se­za­la i van gra­ni­ca Cr­ne Go­re. No­vi­nar i pu­bli­ci­sta Bu­do Si­mo­no­vić is­ta­kao je da ne po­sto­je do­ka­zi da je To­dor Ka­dić bio pla­će­ni ubi­ca.
– Stra­da­nje Ka­di­ća je pa­ra­dig­ma stra­da­nja mno­gih dru­gih po­ro­di­ca u Cr­noj Go­ri. Ova­kvim go­vo­re­njem mi ne uma­nju­je­mo Da­ni­lo­ve ne­sum­nji­ve dr­žav­nič­ke za­slu­ge za Cr­nu Go­ru. To sva­ki put na­gla­ša­vam i to se ne smi­je i ne mo­že za­bo­ra­vi­ti, ali se ni­kad i ni po ko­ju ci­je­nu ne mo­gu za­bo­ra­vi­ti ni zlo­tvor­stva ko­ja je uči­nio taj ti­ra­nin. Ako ih za­bo­ra­vi­mo, eto pri­li­ke da se po­no­ve, a po­na­vlja­la su se – ka­zao je Si­mo­no­vić.
On se po­za­ba­vio de­talj­no i sa­mim aten­ta­tom.
– Ka­da bi me ne­ko na br­zu ru­ku, iz sna pro­bu­dio i upi­tao, ko­ga bih is­ta­kao kao oli­če­nje mo­ral­no­sti, pr­vo bih se sje­tio To­do­ra Ka­di­ća. I zbog to­ga nje­gov por­tret sto­ji u mo­joj ku­ći na vr­lo vid­nom mje­stu, da ga sva­ki put kud god po­gle­dam vi­dim i pam­tim za sva vre­me­na, upra­vo zbog tog ve­li­kog mo­ra­la i ča­sno­sti. Prav­da je po­bi­je­di­la i eto, da­nas Ka­di­ća ima na sve stra­ne – ka­zao je Bu­do Si­mo­no­vić. U or­ga­ni­za­ci­ji ve­če­ri su po­mo­gli Vlat­ko Voj­vo­dić i Ni­ko­la Jo­va­no­vić, a u pla­nu je da se odr­ži niz slič­nih ve­če­ri na ko­ji­ma će bi­ti go­vo­ra o ne­kim od naj­va­žni­jih isto­rij­skih do­ga­đa­ja u Cr­noj Go­ri.
A.Ć.


Ponosni na pretke

Pu­bli­ka je ima­la pri­li­ku da ču­je i mla­de gu­sla­re Mak­si­ma Voj­vo­di­ća i Ran­ka Bo­ji­ća iz Udru­že­nje gu­sla­ra „Voj­vo­da Mi­na Ra­do­vić”, kao i re­ci­ta­tor­ku Ire­nu Jo­va­no­vić. Mo­de­ra­tor ve­če­ri bio je Lu­ka Jan­ko­vić. Skup je po­zdra­vio i Mi­lo­rad Du­di Ka­dić is­ti­ču­ći da ,,ne­ma Ka­di­ća ko­ji ve­če­ras ni­je sre­ćan, ka­da se go­vo­ri o pre­ci­ma”.
- Isti­na je je­di­na mu­ni­ci­ja ko­jom se pu­ca­lo u Cr­noj Go­ri. Te­ško onom ko je po­tro­ši – ka­zao je on.


Ni­je pla­će­nik

Da je To­dor Ka­dić bio pla­će­ni ubi­ca, vje­ro­vat­no bi taj čin iz­veo na dru­ga­či­ji na­čin i obez­bi­je­dio se­bi od­stup­ni­cu sa li­ca mje­sta. Po­zna­to je da je on is­pa­lio taj smr­to­no­sni hi­tac, spu­stio le­de­ni­cu na ploč­nik i go­to­vo šet­njom se uda­ljio po­red ko­tor­skog be­de­ma. Pre­ma svim ka­zi­va­nji­ma, ra­di­lo se o go­ro­sta­snom čo­vje­ku, ko­ji se ni­je bo­jao, a taj je­dan žan­darm ko­ji je po­tr­čao za njim ne bi mo­gao ni slu­čaj­no da ga sa­vla­da da je po­ku­šao da se bra­ni ili bje­ži – ka­zao je Bu­do Si­mo­no­vić.